Ћерка „терористе“ Бранке Милић: Побједин текст провокација за СПЦ и моју породицу

Написан са циљем да испровоцира моју мајку, нашу породицу и друге вернике Српске православне цркве, чланак „150 евра“ је у ствари испровоцирао ширу јавност побуђујући у људима емоције као што су крвожељност и завист а које су биле присутне у публици гладијаторских арена Римског царства или међу припадницима инквизиције у мрачном средњем веку – наведено је у писму достављеном редакцији ИН4С, а које је потписала Јелена Милић, ћерка невино утамничене Бранке Милић у афери „Државни удар“.

Реакција Јелене Милић односи се на Побједин текст „150 евра“, који је изашао прошле недеље, у којем се напада СПЦ у Црној Гори, а поводом помоћи Митрополије Бранки Милић.

Писмо Јелене Милић преносимо у цјелости:

„Написан са циљем да испровоцира моју мајку, нашу породицу и друге вернике Српске православне цркве, чланак ‘150 евра’ је у ствари испровоцирао ширу јавност побуђујући у људима емоције као што су крвожељност и завист а које су биле присутне у публици гладијаторских арена Римског царства или међу припадницима инквизиције у мрачном средњем веку.

Са друге стране објављено даје повода да кажем да за ових 9 месеци, колико је моја мајка у притвору, ни једна од невладиних организација за заштиту људских и грађанских права, па ни ОЕБС, нису одговорили на обраћања моје мајке нити су јој учинили посету ако ни због чега другог а оно због грубог кршења презумпције невиности што од стране медија, што од стране појединих чинилаца правосудног система Црне Горе. Моја мајка је већ одслужила дупло дужу казну од оне коју је Суд доделио за признање кривичног дела којим се терети и моја мајка. Такође, увидом у доказе које је тужилаштво Црне Горе презентовало Србији и Русији а у вези са држављанима ових држава, који су такође обухваћени фамозном оптужницом, обе државе су одлучиле да не изруче своје грађане.

Истовремено, бар једна од ове две државе са Црном Гором негује добросуседске односе. Ово су такође информације из медија и чињенице која говоре у прилог да је притвор моје мајке неоснован. У опште, медији пре моје мајке, њеног адвоката и мене већ знају шта ће се десити или шта се десило у овом поступку па је цео овај случај непобитно медијска представа и простор за емитовање нагомиланог незадовољства народа који је у суштини притиснут сопственим тешким социјалним и материјалним положајем. Да није тако, ‘150 евра’ не би тако бучно одјекнуло у медијском простору.

‘…Пропаганда се показује као добра онда када у неком периоду успе да подигне и запали народ за неком идејом. Ако у томе не успе онда је лоша. Ако успе онда је несумњиво добра. Нико не може рећи да је твоја пропаганда окрутна, претерана или брутална или још боље недовољно пријатна. Наиме, њена сврха није у томе да буде пријатна, одмерена, нежна, већ да буде успешна’, рекао је Јозеф Гебелс (извор: Бојан Муждека, Факултет политичких наука Београд, 2006) а ово је очигледно учење којим се води и део данашње медијске сцене.

Није случајно насловница новина Тајмс недавно осванула са насловом: Да ли је истина мртва? Са обзиром на ове оклоности, које указују на одсуство етике и морала у данашњој журналистици, а као коментар на експлозиван чланак бомбастичног наслова поновићу оно што сам рекла и пре 8 месеци – уз моју мајку ће њена породица бити до краја овог прогона. Од мене је направила човека а свој живот је испунила делима на које обе можемо бити поносне и због којих мирно спавамо. Издржаћемо и ово бреме.

Више него било ко, ко жали оброке који се сервирају мојој мајци у затворској кантини, ја желим да она дође кући и да не буде терет буџета Црне Горе.

Они који су креирали и поздравили контекст и карактер овог чланка узимају учешће у стварању система који је отуђен од закона. Такав систем је попут бумеранга, врати се на адресу са које је пошао.

У Новом Саду,

22. 6. 2017.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: