Централне банке купују рекордне количине злата: Куповина златних полуга највећа од 1967. године

Како извјештавају најважније свјетске институције и медији у тој области, Свjетски савјет за злато (The World Gold Council), BullionVault, Das Investment, The Economist и други, централне банке различитих држава, посматране као група, купиле су у трећем кварталу 2022. године рекордних 400 тона злата што је више него у било коме периоду од 1967. до када је још увијек важио Бретонвудски споразум из 1945. и долар као валута имао златно покриће.

Овакава тржишна кретања указују на све веће неповјерење и геополитичке тензије између главних економских сила после одлуке САД и ЕУ да уведу санкције Русији. Русија и Кина су свакако међу земљама које највећи дио својих златних резерви држе код себе желећи да се превентивно заштите од могућности да им тај део имовине буде замрзнут од стране САД власти. Тренд повлачења својих резерви из до сада уобичајених глобалних центара у Лондону и Њујорку показује и Њемачка па се тако половина њихових златних резерви сада налази у сефовима Савезне банке у Франкфурту. Истовремено количина злата које је у име и за рачун других држава у својим сефовима држала Банка Енглеске је пала ове године за огромних 490 тона.

Док на једној страни злато омогућује заштиту својих резерви против инфлације оно такође омогућује великом броју земаља или приватних инвеститора да наставе да тргују са Русијом. Само је Турска у мају ове године купила 20 тона у једном трансферу, слично су следиле Индија и Катар. Узбекистан који је раније најавио да ће смањити учешће злата међу својим укупним резервама испод половине сада их је повећао на двије трећине. Казахстан je истом тренду али оно што је посебно у овом кварталу све више је неименованих купаца. Тренутна берзанска цијена злата је око 54 милиона евра за једну тону.