ЦеМИ: Други круг предсједничких избора одржан уз поштовање општих демократских стандарда и принципа

Други круг предсједничких избора у Црној Гори одржан је у уз поштовање општих демократских стандарда и принципа, док је изборни дан протекао мирно и без већих неправилности које би могле угрозити легитимност укупног изборног процеса. Неправилности у раду нижих нивоа изборне администрације, нотиране злоупотребе државних ресурса и партијског запошљавања, неизбалансирано извјештавање медија, уз мијешању вјерске заједнице у изборни процес, као и одређени облици спољног мијешања, негативне су карактеристике укупног изборног процеса.

То је саопштено на прес конференцији Центра за мониторинг и истраживање (ЦеМИ) поводом представљања Извјештаја о прелиминарним налазима и закључцима “Грађанско надгледање избора – Предсједнички избори Црна Гора 2023“, преноси ПР Центар.

Шефица мисије, Ана Ненезић, казала је да је изборни дан протекао у мирној атмосфери, а да карактер и обим неправилности нијесу угрозили регуларност укупног изборног процеса у оквиру другог круга предсједничких избора.

„Избори су спроведени без већих проблема у организацији, док су темељна права кандидата и бирача, да слободно представе своје програме, односно спроведу своје бирачко право, у највећем дијелу поштована“, навела је Ненезић.

Указала је да су избори одржани по правилима нереформисаног сета изборних закона, који садрже бројне правне празнине, нејасноће и колизије правних норми које отварају простор за њихову злоупотребу и умањује ефикасност.

„Други круг предсједничких избора у Црној Гори одржан је први пут у последњих 20 година. Та чињеница условила је да изборно законодавство не садржи прописе који прецизно прописују поступак за други круг предсједничких избора. Како би био спроведен изборни поступак, примијењене су опште одредбе важећих изборних закона, уз дио одлука донесених од стране Државне изборне комисије (ДИК). То додатно потврђује више пута поновљену оцјену да је неопходно хитно спровести свеобухватну реформу изборних закона и изборне администрације“, истакла је Ненезић.

Указала је да је непримјерено мијешање вјерских заједница, односно СПЦ-а, током изборног процеса била карактеристика и другог круга.

„Става смо да у секуларној држави, вјерске заједнице се морају уздржати од јавног изношења ставова о појединачним кандидатима и вршити утицај на бираче. Како се ова пракса понавља, сматрамо да је потребно законски прописати наведено ограничење“, рекла је Ненезић.

Истакла је и да ЦеМИ сматра да се не може спорити право црногорским држављанима да остваре своје бирачко право услијед неуредне администрације и немогућности надлежних институција да правовремено обаве све законом прописане обавезе.

Аналитичар изборне администрације и ДИК посматрач, Владимир Симоновић, рекао је да су органи за спровођење избора, у највећем дијелу, ефикасно водили изборне припреме и испоштовали већину законских рокова у оквиру другог круга предсједничких избора.

„Иако је укупан изборни процес у основи био транспарентан, ЦеМИ, као и друге, како домаће тако и међународне посматрачке мисије, нијесу биле укључене у рад институција и органа за спровођење изборног процеса, и имале су ограничен увид у процес и документа која су пратила изборни процес. Сматрамо да посматрачке мисије требају бити укључене, од припремних изборних радњи до закључења изборног процеса, како би се осигурала пуна транспарентност и допринијело пуној информисаности грађана о свим појединостима изборног процеса“, навео је Симоновић.

Указао је да ДИК ни у овом изборном процесу није обезбиједила потпуну транспарентност свог рада, као ни “ливе” пренос сједница путем интернета, што је пракса многих држава у свијету.

„Дио ДИК-а који треба посебно похвалити су чланови изабрани на конкурсу, и Стручна служба ДИК-а, која је показала висок ниво професионалности и отворености за сарадњу са невладиним организацијама“, рекао је Симоновић.

„ЦеМИ сматра да се не може спорити право црногорским држављанима да остваре своје бирачко право услијед неуредне администрације и немогућности надлежних институција да правовремено обаве све законом прописане обавезе“, казао је Симоновић.

Правни аналитичар, Огњен Митровић, рекао је да је бирачки списак закључен на почетку изборног процеса те измјене нијесу биле могуће.

„У коначни бирачки списак је уписано 542.154 бирача, који су гласали на 1.162 бирачких мјеста. Међутим, непрецизном комуникацијом са јавношћу, у тренутку између два изборна круга, Министарство унутрашњих послова (МУП), унијело је забуну саопштавајући да је бирачки списак измијењен и допуњен са око 1.500 новоуписаних бирача“, навео је Митровић.

Иако се ова информација односила на предстојеће парламентарне изборе заказане за 11. јун 2023. године, како је додао, МУП није показао проактивност и исправио или демантовао дату информацију која је створила непотребну конфузију код заинтересоване јавности.

„Нетачан и неажуриран регистар пребивалишта који води МУП, а који је у једном дијелу посљедица непрецизно прописане обавезе грађана Црне Горе да одјаве пребивалиште, отворио је питање законитости гласања дијаспоре, регионалне и међународне, у другом кругу предсједничких избора“, рекао је Митровић.

Аналитичар финансирања политичке кампање у Центру за мониторинг и истраживање (ЦеМИ), Милош Вукановић, истакао је да правни оквир за финансирање партија и изборних кампања, и злоупотребу државних ресурса, као и прописана контролна овлашћења Агенције за спрјечавање корупције (АСК), морају бити унапријеђени, јер не дају основ за спровођење суштинске контроле.

„Иако су кандидати благовремено поднијели извјештаје између два круга предсједничких избора, чињеница да се тачност података утврђује искључиво на бази презентованих података у самом извјештају, представља значајно ограничење које се мора превазићи“, рекао је Вукановић.

Говорећи о поштовању прописаног рока за подношење извјештаја кандидата АСК-у, Вукановић је казао да су кандидати потребне извјештаје доставили у прописаном року.

„Покренута су 182 поступка или контроле по службеној дужности, односно 71 по основу достављених приговора. Забиљежено је укупно 166 активности од стране 83 пружалаца услуга“, навео је Вукановић.

Указао је да је током изборног циклуса, нотирана изразито висока стопа запошљавања лица у јавном сектору.

„Тако је, у периоду трајања кампање, прецизније до 31. марта АСК нотирао 6.968 уговора којима се уређују радни односи, права и обавезе државних службеника и намјештеника и облигациони односи, а који су закључени у периоду изборне кампање. О законитости поменутих уговора АСК није дала закључак“, рекао је Вукановић.

Казао је да иако финансирање из иностранства законски забрањено, постојале су бројне индиције да је постојало у пракси.

„Међутим, неизведени правни оквир не оставља простор, нити прописује јасне механизме надлежним институцијама, за детаљну провјеру и утврђивање чињеница“, додао је Вукановић.

Замјеница шефице мисије, Маја Миликић рекла је да је страно мијешање у црногорски изборни процес било очито и кроз медијско дјеловање, ако и кроз активности на друштвеним мрежама.

„Медијско окружење је конкурентно, са великим бројем регистрованих медија, а јавни емитер је испоштовао законске предуслове и понудио балансирану покривеност кампање. Висока концентрација страног капитала у црногорским медијима утицала је на неизбалансирано представљање кандидата у приватним медијима“, навела је Миликић.

Истакла је да је одржавање дебате на јавном сервису РТЦГ, између два предсједничка кандидата, значајан искорак и у складу са међународним стандардима.

На овај начин, грађани су били у прилици да у директном сучељавању кандидата добију све потребне информације како би могли донијети информисану одлуку“, рекла је Миликић.

ПР координаторка ЦеМИ-ја, Маја Бјелић, истакла је да је кампања била конкурентна, али наглашено негативна, са великим бројем оптужби између кандидата, али и усмјерена на обећања о економском просперитету земље и убрзању процеса европских интеграција.

„Када је у питању изборна ћутња, до изражаја је дошло вршење пропаганде политичких партија преко друштвених мрежа. Најважнији разлог за ово јесте неподударност рјешења у релевантним законима, тј. Закону о избору одборника и посланика (изборна пропаганда траје до 24 часа прије дана одржавања избора) и Закону о финансирању политичких субјеката и изборних кампања (изборна пропаганда траје до дана одржавања избора)“, рекла је Бјелић.

Указала је да је примјетан пораст скривеног рекламирања, односно промотивне активности без законом прописаних обиљежја.

„На основу пројекција, на бази узорка, ЦЕМИ је у 20 часова и 20 минута изашао са процјеном да је побједник другог круга Јаков Милатовић који је освојио 60 одсто, наспрам противкандидата, досадашњег предсједника Мила Ђукановића са 40 одсто освојених гласова. Коначне пројекције су објављене убрзо након 21 час и није било значајнијих промјена у односу на прве објављене пројекције“, подсјетила је Бјелић.

Пројекат „Грађанско надгледање предсједничких избора у Црној Гору 2023“ омогућила је Британска амбасада Подгорица.

Извор: Вијести

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: