Čekajući zlo

Piše:Milorad Antonić

Svetski stručnjaci odavno upozoravaju na opasnost od činjenice da čovek, uglavnom radi materijalnih iteresa, ali i geopolitičkih, urušava dobro a nudi gore, lošije,neizvesninje i opasnije po ljudski život.

Da li je, bez obzira na veoma izvestan kraj postojeće stanje, takvo kakvo jeste, sa svim dobrim stvarima i prednostima ove civilizacije,toliko čudno li čak neminovno, da od takvog odnosa nema nikakve odbrane?! Još čudnije je da tu neizvesnost novog,makar u njemu bilo sasvim malo zla i negativnosti, radoznalo i sa uživanjem priželjkujemo?!

Ako je to tako onda bi po tumačenju Leopolda Zahera Mazoha , nažalst,značilo da smo dospeli do stanja mazohizma kada se redovno upuštamo u situacije koje su za nas štetne ili ponižavajuće?“

Da li je to tako,i ako jeste zašto je tako?Zašto uništavamo sve što je potvrđeno da je vredno? Da li čovekov pristanak na sve promene ,zapravo na„lažna obećanja“,znači njegovu zasićenost svim dobrima i blagodetima, da li je u pitanju nezajažljivost u posedovanju što više materijalnih dobara, ili je čovek savremenog doba posle mnogih promena na bolje na prevaru izdresiran? Možda čak više i ne prepoznajemo ukus lošeg ,prevare, obmane, ili je, možda , u pitanju nemoć da se odupremo štetnim uticajima i izazovima, pa bez mogućnosti izbora pristajemo na takav život?!U stvari čekamo zlo!

Kroz istoriju to izgleda ovako.

Setimo se samo onog dela   istorije koji nas vodi do početka prošlog veka kada je Džon Rokfeler preuzeo brigu o medicini i, zapravo, izmislio farmaceutsku industriju! Neki taj period  smatraju epohom  ratova i bolesti. Zbilja s jedne strane ratovi su postali svakodnevni a bolesti su pretvorene  u veoma profitabilan biznis. Tim njegovim potezom nastala je nova industrijska grana medicinsko-farmaceutska, koja  bez čoveka ne može  da postoji.

Suština je:

Čudno sagledavanje problema zašto uništavamo dobro a tražimo,težimo i pirihvatamo zlo i utemeljenost u čudnim razlozima za to možemo potkrepiti još većim čudom.Činjenice ukazuju da, što se tiče bolesti, na svetskom nivou,one su se  drastično uvećavale upravo osnivanjem medicinsko-farmaceutske industrije od strane  klana Rokfelera i njegove „brige“ o zdravlju. Postojeći lekovi koji su imali svoje sasvim uspešno mesto u krugu aktuelnih bolesti nisu imali šanse. O tome dovoljno govori podatak da , kada se pojavio kancer, protiv onih koji su se usudili da pronađu i ponude lek protiv ove bolesti, odmah se pokretala kampanja  i diskreditacije, izlaganje policijskim i sudskim procesima, osuđivanju na višegodišnju robiju,a bilo je i slučajeva likvidacije.

Znači li to da je jedan veoma uvažen mediciski detektiv gospodin  Brajan Ardis,bio u pravu kada je boreći se protiv „Velikog reseta“, moćne sprege  medicinskog  protokola i biznisa koja još uvek traje i kojoj  se ne nazire kraj, ukazao  na opasnost korišćenja zastrašivanja u  postizanju ciljeva.  Rezultat toga, po njemu je postojanje dva sveta. Jedan  je onaj koji se namerio da se  uz pomoć zločinačkih poduhvata  zvanične medicine protokolima i lekovima  reši što većeg broja ljudi  a drugi je  onaj koji se  istim tim lekvoima bori da spasi čovečantsvo od opake bolesti koju je sama medicina izmislila. Iz svoje bogate prakse detektiv Ardis navodi primer Remdesivir leka za koji je  FDA (američka agencija za lekove) objavila da je bezbedan i efikasan, da bi mesec dana nakon toga SZO u svom zvaničnom seopštenju objavila vest i dala svoje mišljenje u kome negira njegovu upotrebljivost jer može da ima štetne efekte na bubrege. Ali ta vest, bez obzira što su rezultati istraživanja ukazivali  da je Remdesivir  primenjen kod 175 ispitanika, od kojih je 93 umrlo – 53.1% jedan deo sveta nije zabrinula. Lek je masovno primenjivan na pacijentima.

Na šta to ukazuuje? Naravno na to da jedan deo sveta misli da ga ovaj drugi deo vara ,ili je zaplašen,o čemu govori istina da saopštenje  SZO nije imalo nikavog uticaja ni na medicisnke stručnjake ni na običnog čoveka i ovaj lek je ,dakle ,i ako štetan masovno upotrebljavan.

A koliko je drugih segmenata,možda još drastičnijih?! Npr. sledeći teret nam je  još jedno zlo: Veštačka inteligencija (VI).

Čovek koji je mnogo doprineo razobličavanju te zagonetke zašto uništavamo sve što je dobro  i prihavtamo loše,kao što je baš Veštačka inteligencija i koju je u svom tekstu dobro razjasnio je Milovan Šavija,esejista,novnar,kolumnista i zamenik glavnog urednika ovog portala. U jednoj  našoj redovnoj prepisci reče  da  mi je zahvalan što sam opremajući njegov tekst o veštačkoj inteligenciji jednom fotografijom „ublažio surovost  trenutka u kome se nalazimo u današnjem svetu.“ Sasvim dovoljno da se iz tih nekoliko   reči vidi očaj  njegovog ubeđenja da su čovek i njegov svet (a o tome je podrobno i pisao), svesni a nemoćni pa kao nužno zlo prihvatamo napuštanje boljih za život u lošijim i neizvesnijim,  uslovima i vremenima.

Međutim, izgleda da su uzaludna  pisanja, istraživanja i rezultati. Činjenica je da čovek ovog vremana ne veruje  ni  doktorima,ni nauci,ni knjigama ni  novinama,ali voli da se hvali da zna i da je,npr. „pročitao“(kao da mu to nazovi znanje  daje poseban status u drutšvu-što je jedan od najvećih uzroka urušavanja  potvrđenih vrednsoti). Ali ,to je istovremeno  uteha u koju čovek i njegovo vreme danas veruju da najviše vredi a najmanje ga košta! (Opet pogrešan ali prihvaćen  i veoma upotrebljavan stav)!

Čoveka i njegovo, takvo kakvo je, vreme zemljotresa, vulkana, oluja, požara i suša i uz ratove koji  dođu kao  gorak namaz na hleb, ne interesuje zašto je najveći deo planetarnih aktivnosti, usmeran na urušavanje dobrog da bi bilo gore! Deo te  današnje surove životne istine  je i u rečima Maršala Georgija Konstantinoviča Žukova, 1894-1974, sovjetski (ruski) vojskovođa koji je po slobađenju Evrope rekao:“Mi smo oslobodili Evropu od fašizma, ali nam oni to nikada neće oprostiti.“ Da li nam se baš to dešava da se uništava dobro a na scenu dolazi zlo  tako što  sve više se suočavamo sa ratovima npr. (Ukrajina) zbog najezde fašizma?

Jeste, sve to je puno pesimizma. Naravno verujte  u šta god hoćete. Možete da  mislite da to nije tako?! Ali  ili  Bog ili viša sila, što kaže naš narod, a to vam je isto, su tako hteli da ova planeta bude i jeste  nama  najlepša za život, pa opet  u vazdhu ostaje da visi pitanje: Pa zašto  sve što je  dobro,pa i samu planetu koja je nešto najbolje što imamo, uništavamo?

Setih se jedne scene koju je kolega Šavija  predstavljjući  detektiva Ardisa i njegovu borbu porotiv zloupotrebe  i čoveka, njegov zravlja i života na zemlji uopše ,dakle svega dobrog opisao:

Naime ovaj čuveni istraživač je na jednoj koncefenciji u Sent Luisu u Misuriju prezentovao svoje doktore heroje kao najglasnije zviždače „dezinformatorima“.U grupi je bila i jedna doktorka koja je dr Ardisa upitala da li zna koliko je lično svojim istraživanjima spasio života širom sveta na šta joj je odgovroio: „Ne, ali se nadam da Bog zna”.

Dakle, ima li uopšte značaja u životu savremenog čoveka to što je možda Bog tako hteo da ova planeta bude dobra za život čoveka? I naravno. Imamo li odgovor na pitanje : Ko je taj drugi koji sebe vidi kao Boga pa bi da nas ubedi da to što smo izašli iz rovova i dogurali do ovog vremena nije nikakav napredak već je svemirski komfor. Šavija u tekstu (vidi: : https://sedmasila.rs/ milovan-savija-vestacka-inteligencija-je-vec-pocela-da-ostvaruje-svoj-plan/?fbclid=Iw ) prenosi veoma značajne poruke Juvala Hararija koji odavno upozorava na invaziju iz svemira:„ VI nije alatka u našim rukama, već samostalni tvorac ili kreator“. Zastrašujuće je i Hararijevo poređenje VI sa zloćudnim vanzemaljcima. Iz svega jasno je da je VI teško kontrolisati i da ona već „kontroliše i manipuliše onima kojima je trebalo da pomaže?“Zloupotreba dobrog ili ne ,odlučite sami!

To dalje znači da će ,u vremenu koje je već na našem pragu, savremeni čovek biti pred izborom. Ili veštačka inteligencija ili njegova duša. A u medijima već je često prisutno pitanje je da li je veštačka inteligencija glavni neprijatelj čoveka?!

ĆORSOKAK

Verujem, takođe, da ovde pomenuto ne doživljavamo svi isto pogotovo ne kao sudbonosno. A trebalo bi! I upravo me to muči.

Jer veoma važno ali bez adekvatnog odgovora je pitanje zašto nam ovo vreme koje je ipak blagostanje u odnosu na ono kada smo bili poluživotinje ne odgovara?! Na stranu to što ima mnogo i gorih primera od pomenutih lekova i bolesti, VI ili onog kada je ministar odbrane SAD, da bi bombardovao Irak priznao da je lagao da Irak ima nuklearni program. (https:// sedmasila.rs krvave-lazi-za-krvave-ratove/ .

Pošto je to bila laž, znači da je namera bila uništiti dobro i proizvesti loše. Na stranu i to da je Hamas iznenadio Izrael i neprimetno ga napao, kada danas posle odmazde Izrael u svakom Palesticnu vidi teroristu Hamasa. Ima li šta gore od toga?! Očigledno logika im je, a možda i tog novog vremena je, zloupotreba takva i tolika da decu ubijaju ubeđujući svet da će oni jednoga dana biti teroristi Hamasa. Pa hoće,ali oni su nevine žrtve! A ako neki i prežive oni će biti još gori od ovih koji ih danas ubijaju .

Sve to možda jeste tako ,ali posle ovakve zloupotrebe života zamenjene su uloge. Danas su teroristi oni koji su tom logikom zloupotrebili život .

Isto tako i još veće zlo je ako ovaj savremeni svet, ne može da pomogne nemoćnima,gladnima i napuštenima. Ovo vreme pokazalo je jednu nespornu razliku .Ona se ogleda u tome da običan čovek ima veću potrebu ,čak ga i više boli tuđa nemoć bol i patnja nego onog koji misli da je Bog-čitaj –koji ima zadatak i moć da zalopotrebljava život.

Pogledajmo samo ponašanje svetskih organizacija zaduženih za zdravlje i život čoveka. Samo u julu ove godine u Gazi je evidentirano 12.000 neuhranjene dece mlađe od pet godina. I to što je SZO evidentirala i zaboga miloga saopštila takav jeziv podatak je sve. Nema ni pokušaja da se ta deca izmeste , da se smeste negde van dometa bombi.(Dobar primer je potez predsednika RF Putina koji je decu iz Ukrajine premestio na sigurno mesto. Loš primer je što ga oni koji zloupotrebljavaju život optužuju da ih je oteo).

Pa kada bi bar 5% ,od onih koji su posednjih deset godina kojekuda protestovali protiv raznih čak i bezazlenih stvari od protivljenja poskupljenjima do protesta protiv rata, izašlo sa jasnim stavom da traže da se gladna deca Gaze nahrane ili zaštite i uklone od dometa bombi, bilo bi dovoljno da otklonimo bar ovaj pesimizam. I bili bi zahvalni koliko jednom toliko i drugom –Bogu.

Zar smo dotle izmanipulisani da verujemo predstavnica Izraela koji tvrde da se u redu za hranu nalaze presvučeni pripadnih Hamasa pa su bombardovali kolonu dece koja su čekala u redu za hranu?! Zar da verujemo gospodinu Netaniahuu koji tvrdi da nema politike izgladnjavanja u Gazi i kaže: „Da smo želeli da počinimo genocid, to bi trajalo tačno jedno popodne“!Ili je možda sve ovo uradio i radi da bi imao tako dobar (za njega ) izgovor.

Kao što nam je napad Hamasa na Izrael predstavljen kao terorizam ili je to ipak “krvavi dogvor“.https://sedmasila.rs/krvavi-dogovor/,Ili da pitamo Veštačku inteligenciju zašto je počeo rat Izraela protiv Hamasa? Odgovor može biti iznenađujući kao i u navedenim slčajevima manipualcije.Pa šta nam Bog ili VI kaže?!

Hoćemo li tako da živimo? I dokle?A kako,to već možete da naslutite?!

Nema odgovora na pitanje zašto napuštamo sve što je lepo a prihvatamo neizvesno i ružno! Šta nam smeta u ovom svetu? Naša potreba da imamo sve i što više ili to što još uvek vredi merna jedinica da vredimo onoliko koliko nam treba za život bez potrebe za učešćem u njegovoj zloupotrebi i isčekivanju zla.

Zbog toga što je danas sve manje ljudi koji imaju svoje stavove, zapravo imaju samo jedan da mogu biti srećni bez empatije, što nemaju poverenja u druge okićeni nezajažljivošću, pohlepom, samoživljem, potrebom da sreću pronalaze samo u materijalnim vrednostima, što veruju da je sve u „lajkovanju“ i „hakovanju“a ne u učenju i spoznaji …zbog toga smo danas to što jesmo. U Veštačku inteligenciju gledamo kao u boga,a ona u nas kao u „hranu“ za njen opstanak. Zato, nažalost današnji čovek i njegovo vreme postaju svesni da ne vrede mnogo i zato više veruju u sve što mu se ponudi makar bilo i lažno i zlonamerno.Svjedno im je jer takav dašnji čovek i njegovo vreme prihvatajući to što je moderno i tuđe, biva dobar za zloupotrebu.U nekim slučejevima i mizerno nagrađen .Ubeđen je da ako nije ui tom mulju oseća se odbačenim. Tragedija je u tome što je današnji čovek zlopotrebama izgubio sve što je stekao od doba kada je od poluživotinje napredovao do čoveka . I danas u klimaksu evolucije je u ćorsokaku.

ČEKAJUĆI ZLO

Paradoksalno je. I nejasno. Kako to da u vreme kada smo od poluživotinje postajali ljudi i bili na veoma primitivnom stepenu razvoja nije bilo ovoliko i ovako gladnih, dece pogotovo!!

A siguran sam , čovek i njegov svet nikad više nije imao nego upravo sada, a da istovremeno nije svestan da u svemu ovome postoji njegova odgovrnost za svesnu proizvodnjau zla.

I to mu je trajna strategija održivosti života. Ne želim da kažem da su ljudi koji proizvode i dobre i loše eto npr. lekove, programirali takvu zaloupotrebu (jeste ima ta teorija zavere o zlatnoj milijardi) ali ipak biće da je blagostanje koje su mnogi osetili i doživeli kao da je njima podaren kvalitet,pa uživajući u njemu odvikli su se ,napustio ih je uljudniji, od njihovog, osećaj koji su čak i najsurovije životinje zadržale: npr.lav,nikad ne pojede sav plen,on kada se najede ostavi drugima da se i oni najedu.

Možda je to dobar doklaz da je čovek takva životinja kojoj ne treba davati da ima sve?! Nisu u pitanju samo oni najmoćniji. Priroda ili Bog,kako vam više odgovara, stavila je u isti rizik i tog svemoćnog i običnog čoveka. I jedan i drugi mogu da okončaju od ujeda komarca ali danas i zato što tako kaže veštačka inteleginecija.

Isto tako na tom zlosutnom putu odbacijući vredno, dobro i lepo a prihvatajuki zlo i loše nestajemo. Između ostalog i zbog toga što ne pravimo i ne rađamo decu. Ima li goreg i zlobnijeg programa i strategije „razvoja“ sveta od one koja omogućava čoveku izbor da bude šta hoće ,pa u toku dana a može već i ujutro da ,ako je žensko proglasi da je muško,popodne ili sutra, može da bude svemirski čovek. A žena kada se uda može,čim pođe u krevet sa mladoženjom da kaže da je ona muško. Zapravo i njemu i njoj“ je na izboru 76 džender modela.

Iima, li gore, ružnije i zlobnije ideologije i strategije razvoja savremenog sveta koji, uništava sve što je dobro i lepo?! Npr.rađanje!

Na volju vam!

Izgleda da je jasno da živeći u dobroti nismio ni svesni da smo oguglali na nju i ne prepoznajemo više njenu pravu vrednost (a vredna je kad je čovek čoveku dobar a ne kad misli samo na sebe) i tako ostajemo bez osnovnih ljudskih osećanja .

Šta je to prokleto u čoveku?Da nije možda višak uživanja? Izgleda da bez patnje nema ni doborog.

Da li slučajno ili je to deo naše evolucije da je čovečanstvo imalo Nikolu Teslu, Milankvoića,Pupina,Ajnmštajna….a danas imamo Ilona Maska. Ima i drugih ali ovaj pokazuje prstom u pravom smeru.Tako je u svom obraćanju još 2014.godine poručio da VI predstavlja najveću egzistencijalnu pretnju čovečanstvu i da se sa VI priziva demon.

Moj kolega Šavija je o tome ponudio detaljnija objašnjenja ,a pre toga ako želite da budete u toku preporučujem prethodno tekstove : (https://sedmasila. rs/milovan-savija-juval-noa-harari-vestacku-inteligenciju-poredi-sa-vanzemaljcima/ ), (https://sedmasila.rs/milovan-savija-sta-o-vestackoj-inteligenciji-kao-pretnji-covecanstvu-misli-elita-iz-silikonske-doline/), (https:// sedmasila.rs/ milovan-savija-vestacka-inteligencija-je-vec-pocela-da-ostvaruje-svoj-plan/). .Uostalom i njegova knjiga „Kolektivna hipnoza, sintetička stvarnost i programirana budućnost“,koja za dan dva stiže u prodaju nedvosmiselno i veoma slikovito ukazuje kako će, u odnosu na ono što nas čeka ovaj naš ipak romantičan svet,koji će uskoro, kad veštačka inteligencija bude ugrađena u ljudske organizme, biti bivši .

Odogovor na pitanje kako će do toga doći je jednostavan-manipulacijom stanovništva i zloupotrebljabanjem života .Kao i sa Rokfelerovom farmaceutskom industriojom, pandemijom, proizvodnjom ratova i gladi povezivanjem mozgova ljudi i veštačke inteligencije …Kako drugačije može da izgleda čovek u čekaonici zla. Gladan, žedan, zloupotrebljen , ponižen…?! U eri uništavnja dobrog i proizvodnje lošeg život čoveka je postao je bezvredan pa je i njegova smrt dobrodoša kao roba za potkusurivanje.

ČEKAJUĆI LJUBAV

I vama i sebi želim da što pre zaboravimo na osećaj koji ovde napisano proizvodi. Ja, pre svega, zbog toga što sam uplašen ne samo istinom već i količnom zloupotrebe života koja je ovde samo delimično navedena.

Zato ću pokušati da ,možda uz mrvicu optimizma koju ne samo trenutno već u životu opšte uvek vidim ovoga puta nađem u poeziji. Evo pri ruci mi je ova koju ,negde na kolenu napisa Đorđe D.Sibinović. Ne moram čak ni da ga pitam kada je napisana. Znam da nije u Beogradu jer je jedva čekao da pobegne od razmišljanja na ovakve teme i sa ovog asfalta koji kao i u drugim ljudima i drugim gradovima u Srbiji gore od samoživlja, licemerja egoizma, mržnje i potrebe da drugi koji drugačije misle pate da bi oni uživali ne razmišljajući da, u stavri čekaju zlo.

Ljubav

Vole te
Obožavaju
Žrtvuju se.
Zvezde ti
sa neba skidaju.
Ne snalaziš se
u nezasluženoj
dragosti r ajskih
dvorova.Ćutiš
da sve ne izgubiš.
Godine prolaze,
ljubavi sve više
a tebi sve gore.
Drugi pogled
ne postoji:
voljen si a
ljubav tako izgleda,
Dok jednog dana,
pre nego što
odbiješ jagode
sa čokoladom,
majčinu dušicu
sa ruzmarinom i
hladan šampanj,na
verandi dvorca iz
bajke ne ugledaš
pticu koja pokušava
da ti doleti
ali ne uspeva,
shvatiš da biti
voljen znači
pristati da ti
niko drugi ne priđe.
Ljubav, ah,ljubav.