ИН4С

ИН4С портал

Чак 43 установе раде огледе на животињама, а само 12 легално

testiranje na zivotinjama
Милица Ранковић, предсједница удружења ,,Феникс“, саопштила је да у Србији постоји 13 факултета, три фармацеутске куће и 27 института који раде огледе на животињама, а само 12 установа је регистровано за испитивања, а немамо ни података у каквим условима животиње живе, како се поступа са њима, где се одлаже медицински или органски отпад након огледа.

Спора имплементација прописа у Србији, како је навела Ранковић, отежава заштиту огледних животиња и потенцира етичко и стручно питање о (не)оправданости експеримената на животињама, које не постављају само лаици, већ и научници.

Са једне стране су они који сматрају да је употреба животиња и даље неопходна и нужна у стицању научних сазнања и да је уз поштовање одређених етичких принципа оправдано жртвовати животиње зарад бенефита људи. Са друге стране, једнако су присутна и мишљења која не само да постављају питање одрживе етичке оправданости употребе животиња већ и потенцирају недовољну поузданост овако добијених резултата када се они примењују на људима.

Осим тога, велики број резултата добијених у експериментима показао се неприменљивим на људе због специфичности врста, рекла је она и указала да је сваки тренутак живота огледних животиња испуњен страхом, стресом, болом и патњом, у зависности од врсте и трајања експеримента.

,,Услови живота су далеко испод минимума потребног за задовољење основних потреба што изазива страх и стрес. Уколико су експерименти инвазивнији, утолико је живот огледних животиња болнији и испуњенији патњом„, истакла је предсједница Удружења.

Срећа за животиње што привреда није развијенија

Она указује да је срећа за животиње што наша привреда није развијена и што се и не ради толико огледа колико у развијеним земљама, истичући да се удружење изричито противи експериментима на животињама. Међутим, свјесни су да то не може преко ноћи и да је потребно едуковати јавност али и да се нађе више алтернативних решења за овај проблем.

У Србији је 2009. ступио на снагу закон о добробити животиња, а 2011. године и правилник о заштити добробити огледних животиња.

Године 2010. Србија је ратификовала конвенцију о заштити кичмењака који се корисе у огледне сврхе.

У свијету развијенија грађанска свијест

Међутим, у свету је, према речима председнице Удружења за заштиту животиња и развој грађанске свијести, то питање потпуно уређено, јер свака институција шаље податке и држава зна колико је убијено животиња експериментима и то од сваке врсте.

Према проценама Британске уније за аболицију од вивисекције у свијету годишње страда у експериментима око 150 милиона кичмењака, од тога 12 милиона у Европи, рекла је Ранковић и навела да је Србија ову област законски уредила али да се прописи углавном не поштују.

Огледи се раде на рибама, водоземцима, гмизавцима, птицама, сисарима. Половину свих сисара чине мишеви и пацови, а другу половину зечеви, кунићи, заморци, пси, мачке, мајмуни, коњи, свиње. Већина животиња се узгаја за експерименте на посебним фармама, али се неке хватају у дивљини и транспортују до лабораторија.

Дан заштите огледних животиња

Иначе 24. април обиљежава се као Дан заштите огледних животиња када се јавност подсјећа да су милиони животиња убијени и милиони живе у мукама зарад напретка науке, здравља људи и љепоте.

Овај датум установљен је 1979. године на иницијативу Међународне организације против болних експеримената на животињама.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

<
     

Слични текстови

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *