БЗСЦГ уприличила Округли сто посвећен Јовану Дучићу

Округли сто на тему “Јован Дучић – повратак великог пјесника и дипломате” уприличен је у Библиотеци за слијепе Црне Горе. Повод је обиљежавање 150 година од рођења великог ствараоца, али и освјетљавање досад слабије познатог видокруга његове мисаоне и родољубиве поезије, његове прозе и публицистике, као и интелектуалног и дипломатског дјеловања.

Посебан фокус био је на причи о повратку његових земних остатака из САД-а 22.10.2000. године у Требиње. На том путу, “боравио” је и у Црној Гори, у подгоричком Саборном храму Христовог васкрсења који је тада био у изградњи, али и у Даниловграду и Никшићу.
Учесници округлог стола били су књижевници и књижевни критичари Милица Краљ, Будимир Дубак и Перивоје Поповић, као и публициста и истраживач Јован Маркуш. Присутнима се обратио и мр Божидар Бобо Денда, директор Библиотеке за слијепе Црне Горе, истичући да Дучићево стваралаштво превазилази уско националне оквире, смјештајући га у ранг свјетски значајних поета.

Милица Краљ дала је свеобухватну слику не само Дучићевог стваралаштва, већ и његовог живота, током којег је, како је истакла увијек на уму имао и интерес српског народа и културе.
– Пјевао је са свијетле небеске чистине, свијетлећим буктињама у тмини, освијетливши и узнијевши у свере високе етичности и естетике српски духовни простор, али и српско страдање, српску патњу и српске жртве, политички идеолози му нису опростили толику љубав према роду и националну самосвијест – рекла је Краљ.
Перивоје Поповић одлучио се на есејистички начин приказа Дучићевог стваралаштва, обједињеног у казивању које је насловио “Само буктињама Дучић збори кроз тмине”. Он се, поред осталог, фокусирао на тему слободе присутну у Дучићевом стваралаштву. Јер, истиче, буктињу слободе која разгони тмине, Дучић је знао да разгори, а јер је био свјестан да нам је потребно свјетлости, наводи Поповић.
– Једна од звијезда која нам непрестано из требињске Грачанице шаље свој сјај, и помаже нам да вратимо људској свјетлости у себи и да је шаљемо из себе, да спознамо истину и слободу, јесте Дучић – рекао је Поповић.
Будимир Дубак, који је у вријеме преноса земних остатака Дучићевих био министар вјера у Црној Гори, и предсједник Организационог одбора за пренос посмртних остатака Јована Дучића, као и Јован Маркуш, који је био секретар тог одбора, публици су пренијели низ занимљивих сјећања везаних за тај догађај из наше ближе прошлости. Дубак је наводећи да иако Дучић до тог догађаја није био у Црној Гори, ипак је задужио Црну Гору и Црногорце када је 1934. у Требињу подигао први споменик Његошу, рад Томе Росандића, и чак га лично отворио.
Овом приликом Дубак је истакао да ако се Његош сматра највећим српским пјесником епике, за Дучића се може рећи да је највећи лирик у српском народу. Но, висину је постигао и у мисаоној поезији, која је дуго прећуткивана.
– Његова метафизичка поезија су сами врхови метафизичког европског пјесништва. Но, нисмо довољно знали дуго да су истински прикривени разлози идеолошке и националне природе, јер није било популарно бити с оне друге стране у односу на комунистичку власт, и није било популарно бити доминантно опредијељен за српски народ и његово страдање и његову судбину – рекао је Дубак, између осталог.
Јован Маркуш је указао на значај одржавања овог округлог стола, истичући да је ријеч о великом датуму и великом јубилеју наше културе.
На почетку и на крају, публика је имала прилику да чује и стихове Јована Дучића, али и да поставља питања и учествује у живој дискусији

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: