Булатовић: Кинески новчаник убојитији од ракета
1 min read
Пише: Момир Булатовић
Кинеске корпорације показују сталан интерес за куповину значајних удјела (или цјелине) америчких фирми које се налазе на тржишту. Али, у великом броју случајева, америчка страна, одлукама својих државних органа, не дозвољава такву трговину правдајући забрану разлозима националне безбједности.
Амерички спољнотрговински дефицит са Кином је, током 2015. године, достигао нови рекорд. Он је износио 365,7 милијарди долара. Увоз из Кине је био 481,9 милијарди, а амерички извоз свега 116,2 милијарде. Са оствареним вишком долара, Кина купује америчке државне обвезнице, тако да је, августа 2016. године, била у посједу ових хартија у вриједности од 1.185 милијарди долара. То је представљало трећину јавног дуга Америке у власништву страних држава.
Економски односи између Америке и Кине постају још сложенији уколико се у разматрање узму и ограничења која произилазе из тако велике неравнотеже. Зашто Кина купује америчке државне обвезнице? У текућем односу снага, то је за Кину најмање лоше рјешење.
Кинеске корпорације показују сталан интерес за куповину значајних удјела (или цјелине) америчких фирми које се налазе на тржишту. Али, у великом броју случајева, америчка страна, одлукама својих државних органа, не дозвољава такву трговину правдајући забрану разлозима националне безбједности. Овај је интерес у Америци (оправдано) надређен профитним циљевима власника капитала и битно сужава слободу тржишта. Тако оно што Америка намеће остатку свијета, за њу саму не важи. Стога, понуде кинеских компанија за куповину америчких фирми из области петрохемије, фармацеутске или индустрије високих технологија, не могу бити реализоване, независно од високих цијена које се нуде. „Људи су забринути због нарастања кинеске војне моћи, али ја годинама упозоравам да је њихов новчаник оно што морамо да пажљиво посматрамо“ недавно је изјавио Кејт Фицџералд, познати амерички финансијски аналитичар.
Шангајска група је највећи свјетски произвођач свињског меса и највећи произвођач меса у Кини. Она је 2013. године купила америчку компанију (Смитхфиелд Фоодс Инц.) за готово 4,2 милијарде долара. Притом, нису купљени само објекти и стока. Шангајска група је дошла у посјед више од 146 хиљада хектара земље на фармама широм САД. Вриједност саме земље се рачуна на око пола милијарде долара. Процјењује се да су кинеске фирме, током 2015. године, у својини имале пољопривредно земљиште вриједно 1,4 милијарди УС долара, а нису показивале намјеру да се зауставе. Шта више. Кинеска национална хемијска корпорација (Цхем Цхина) је средином 2017. године преузела швајцарску компанију за производњу сјемена за пољопривреду (Сyнгента), која послује у САД, за 43 милијарде долара.
У америчкој пољопривреди, фарме производе, али корпорације зарађују новац. Процес производње је толико скуп да би био немогућ без кредитирања. Уколико фармери не извршавају налоге власника корпорација (сада у све већем броју и Кинеза) могу да остану без цјелокупне имовине. Земље, стаја, силоса, хранилишта, кланица, мрестилишта…
Ovaj Mośo se dobro razumije u svjetsku ekonomiju , ali zanimljivo da se u vrijeme dok je vladao Crnom Gorom svaka naša firma ugasila , od Radoja Dakića , Titeksa , Celuloze u Ivangrad ……a da su radničke plate bile 2-3 marke , ukoliko odmah uvatiš nekog dilera deviza .
Pamtimo ga i po svjetskom rekordu u inflaciji , koja je bila tolika da za sto milijardi dinara nijesi mogao kupiti kutiju cigara , ali je zato bankarstvo cvjetalo od Jezde do Dafine što izcjediše zadnju marku od svojih građana .
Zato molim pučanstvo da sa pažnjom pročita ovu analizu našeg vrsnog stručnjaka .
I RADA je bankrotirala.
Bulatoviću od tebe čovjek može puno naučiti i praviš mnogo dobre i poučne tekstove. Svaka čast.