• Насловна
• Политика

Булајић за Russia Today: Црна Гора ће се вратити себи; ми и Руси смо „иста крв“, увијек смо ратовали заједно – на правој страни историје

1 min read

4 године ‎ ИН4С

Нагласио је да би укидање антируских санкција значило и повратак руских инвестиција у земљу, отварање огромног руског тржишта за црногорске производе и повратак руских туриста, што би са Црну Гору било од великог значаја. 

Страхиња Булајић; фото: РТ

Страхиња Булајић, посланик ДФ-а и потпредсједник Скупштине Црне Горе, у интервјуу за Russia Today (РТ) оцијенио је да су односи Подгорице и Москве на неприхватљиво ниском нивоу.

„Црногорско-руски односи, успостављени прије више од 300 година, данас су склизнули на најнижи ниво у својој историји. То је посљедица апсолутно погубне политике претходне владе коју је водила Демократска партија социјалиста. Непрекидно је владала земљом три деценије, а од 1997. њен политички курс је антисрпски, антируски и антиправославни… Надам се да је дошло вријеме да се обнове односи између Црне Горе и Русије, јер они једноставно више не смију бити на тако ниском нивоу.“, истиче Булајић.

Оцјењује да би требало формирати парламентарне групе пријатељства између Црне Горе и Русије – по једна из обје државе. Сматра да би то био добар почетак, који би представљао само један од механизама за покретање „одмрзавања“ односа између Црне Горе и Русије, те да влада, покушавајући да избјегне оптужбе из Брисела да је „проруска“, ни на који начин не би могла спријечити ову иницијативу, тим прије што је Скупштина најзначајнија институција у земљи и она бира Владу, а не обрнуто.

Упитан да прокоментарише најаве да „Демократски фронт“ неће гласати ни за буџет док се не усвоје закони о тужилаштву, Булајић подсјећа да је постојала апсолутна сагласност свих странака парламентарне већине о неопходности усвајања тзв. тужилачких закона, али и да су касније неки повукли потписе. Истакао је да, све док се законодавство у области тужилаштва не промијени – неће бити системских промјена нити прекида са политиком претходне владе, која је тужилаштво наметнуло као четврту грану власти, и коју је и те како користила у сврху обрачуна са политичким противницима (напр. „Државни удар“, у које су „увукли“ у држављане Русије).

Оцијенио је и да су њихови партнери одустали од ове иницијативе под притиском  Брисела и неких других западних центара моћи.

Осврћући се на минуле изборе у Никшићу, Булајић истиче да је веома важно што је Демократска партија социјалиста изгубила и овај град, који се сматра „кључним“. Посебно је апострфирао чињеницу да је ДПС изгубио свој коалициони потенцијал, те да нико није ни помишљао да са њима ступи у савез осим СДП-а, који није остварио цензус, тј. освојио је мање од 3% гласова.

Одговарајући на питање да ли очекује да антируске санкције буду укинуте, Булајић истиче да оне „противријече националним интересима Црне Горе, не само са становишта историје, нашег сродства (ми смо иста крв), већ и у практичном смислу – са чисто економске тачке гледишта.“. Истакао је да је такво стање неодрживао, али да се морамо „наоружати стрпљењем“.

„Не очекујем да ће се то догодити врло брзо, али вјерујем да ће се Црна Гора временом вратити себи. Могу да разумијем логику претходних власти, које су на овај начин показивале своју сервилност и оданост Западу, али просто не могу да разумијем зашто нова влада проширује санкције против Русије, иако добро зна да је побиједила на изборима захваљујући гласовима грађана који гаје потпуно друга осјећања и очекивања.“.

Нагласио је да би укидање антируских санкција значило и повратак руских инвестиција у земљу, отварање огромног руског тржишта за црногорске производе и повратак руских туриста, што би са Црну Гору било од великог значаја. 

Упитан како се грађани Црне Горе генерално односе према Русији, Булајић је истакао да огромна већина грађана Црне Горе гаји најпозитивније емоције према Русији.

„Са становишта историје, Црна Гора не би постојала без помоћи Русије. Буџет Руског царства имао је чак ставку расхода „Црна Гора“, за коју су се годишње издвајала одређена средства. О томе постоје историјски документи. Штавише, народи Црне Горе и Русије везани су за православну вјеру, за словенску крв, у свим ратовима смо увијек били савезници и дјеловали заједно на правој страни историје.“.

Посебно се осврнуо и на измјене Закона о слободи вјероисповијести, којим су и одбрањене светиње од покушаја бившег режима да их „подржави“.

„Политика је увијек ствар процедуре и, по мом мишљењу, овдје је требало поступати мало другачије. Као политичар могу да кажем да би било цјелисходније овај закон у потпуности укинути, а прије усвајања новог потписати свеобухватан споразум између Српске православне цркве и Црне Горе – баш као што су то учиниле и друге вјерске заједнице: католичка, јеврејске и исламске. Али, као вјерник, поштујем став своје Цркве која је изјавила да је у потпуности задовољна измјенама.“.

Оцијенио је да је, у многоме, ситуација у Црној Гори подсјећала на Украјину, у смислу оснивања псеудо-религијских организација и подстицања нових националних идеолошких пројеката, при чему су једни непријатеље препознавали у Србима и СПЦ, а други – у Русији и РПЦ.

Сматра да би најразумније за Црну Гору у погледу економије, политике и безбједносних питања било – заузимање неутралне позиције, која би подразумијевала најширу сарадњу са земљама региона и цијелим светом, прије свега у економској и социјалној сфери.

„Мислим да већина грађана Црне Горе несумњиво заузима овај став. Али, против воље већине становништва, претходна влада је без референдума гурнула Црну Гору у НАТО. Ово је била велика грешка. Неке државе одржавају референдуме о мање важним питањима, а код нас се сматрало јересом тражити мишљење грађана о тако важној одлуци. Управо зато што је влада унапријед знала: народ то неће подржати.“, закључио је.

Прочитајте још:

Кривокапић „напао“ Лепосавића: Доприносиш расту међуетничких тензија у ЦГ и релативизујеш Резолуцију о геноциду у Сребреници

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: