Брука у Бриселу: Да ли за Урсулу и Шарла важе нека друга правила игре?
1 min read
Фото: Спутник
Док грађанима најављују амбициозне пакете мера помоћу којих Европу већ до 2030. године желе да направе „климатски неутралном“, челници Европске уније се не либе од учесталог коришћења приватних авиона за своја бројна пословна путовања.
Штавише, према путним налозима у које је увид добила редакција портала „Политико“, председник Европског савета Шарл Мишел користио је приватни авион чак 72 од укупно 112 пословних путовања. Иронија као да не може бити већа ако се узме у обзир да су међу путовањима на која се Мишел запутио приватним авионом били и климатски самити у Египту и Глазгову на којима је он учесницима нагласио потребу „одлучних и амбициозних мера у борби против климатских промена“.
„Клима нам држи револвер на слепочници“, поручио је он у новембру из ризорта Шарм ел Шеик учесницима COP27 који су, за разлику од њега, због природе конференције водили рачуна да у Египат допутују еколошки прихватљивијим комерцијалним летовима.
Важно је да се напомене да му се у приватном авиону за Египат придружила и шефица Европске комисије Урсула фон дер Лајен која због пренатрпаног распореда ретко кад успева да користи зеленија превозна средства, како објашњава њен портпарол Ерик Мамер.
„Треба нагласити да су Мишел и фон дер Лајенова са својим тимовима путовали једним авионом, због чега су у датим околностима покушали да оптимизују путовање и смање емисију угљен-диоксида“, стоји у објашњењу.
Према подацима невладине организације „Transport & Environment“, приватни авион по сату лета емитује две тоне угљен-диоксида, што значи да су поменуто двоје челника ЕУ за пет сати путовања ка Шарм ел Шеику, према конзервативној процени, емитовали чак 20 тона CO2. Поређења ради, просечни Европљанин годишње емитује само седам тона угљен-диоксида, пренео је „Јутарњи лист“.
Али, управо тим Европљанима Комисија најављује врло ригорозне пакете мера којима жели да их мотивише да на својим путовањима што ређе користе авион као превозно средство, због чега се мора поставити и више него очигледно питање – да ли за европске званичнике важе нека друга правила игре? Или они можда знају нешто што „обични људи“ не знају, преноси Спутник.
