• Свијет
• Топ 1

Британски музеј – једном лопов, увек лопов

1 min read

2 месеца ‎ ИН4С

Лондон

Ако делови Акропоља могу стајати у Лондону, зашто и небројена блага Кијевско-печерске лавре не би такође могла да нађу своје место под сводом чувеног Британског музеја – чувеног по крађи артефаката. У продаји и крађи знаменитости из Украјине дословно се примењује проверени енглески метод, каже за Спутњик историчар уметности Никола Кусовац.

Овако Кусовац, иначе дугогодишњи кустос Народног музеја у Београду, коментарише вест да је кијевски режим спреман да плаћа западно оружје сопственим културним наслеђем. То је потврдила званична представница министарства спољних послова Русије Марија Захарова, рекавши да се Кијев „не устручава да пљачка вредности које се налазе на територији данашње Украјине и изнесе их у иностранство под плаштом такозване операције спасавања“.

Још је 2023. године директор Спољне обавештајне службе Русије Сергеј Наришкин објавио да се „припрема изношење светиња из Кијевско-печерске лавре ради њихове накнадне предаје, између осталог, европским музејима“.

Безосећајни лопови

Кусовац Енглезе назива „великим лоповима“ и подсећа на пример Мелине Меркури, чувене грчке глумице и потоње министарке културе. Меркуријева са свим својим ауторитетом, чак и светским, није успела да издејствује да се у њену земљу врате рељефи са Партенона, украдени са Акропоља. Енглези су се и тада, каже Кусовац, показали безосећајним.

Да би неко данас видео како изгледају оригинални рељефи Партенона, морају отићи у кишовити и мрачни Лондон, а не у Грчку где су настали и где су више хиљада година преживели. Подсетио сам на причу о Мелини Меркури само да бих истакао о каквим се бандитима ради. Они су чак то украдено грчко благо назвали Елгинов мермер, по Енглезу који га је украо и донео на њихово острво. Под тим називом је рељеф са Акропоља познат у историји бешчашћа Европе, рекао је Кусовац за Спутњик.

Европа је склона да Енглезима штошта прогледа кроз прсте, док они то исто ником не узвраћају, напротив, покушавају да друге на најбестиднији начин похарају и опљачкају, истиче он. Највећи део оног што се чува у Британском музеју, додаје наш саговорник, „попљачкано је по белом свету“.

Африку су Енглези ојадили, почев од југа где су поред значајних културно-историјских добара покупили и тамошње драгуље и злато. Немам никакве симпатије за тај народ, нити какво разумевање. Никад нисам могао да нађем ниједну реч која би могла да их оправда. Никада се ту није радило о очувању и конзервирању, спашавању и чувању, већ једино и искључиво о пљачкању. Њихов дебео образ брани их од моралних скрупула и они једноставно немају стида, јасан је Кусовац.

Он је скептичан и да се данас било шта у том смислу може променити.

Историја, а и њена крађа се понављају

Данашња ситуација у Украјини не да апсолутно подсећа на овај енглески метод рада, већ га Запад дословно примењује, каже Кусовац.

Врло је тешко гледати све шта се догађа у Украјини и од тога поштеног човека боли душа. Временом се свуда направе изроди, свуда се то дешавало, па и код нас. То су особе које су изневериле своју земљу, традицију, историју, прошлост. Код Украјинаца је то дошло до крајњих граница које се не могу издржати.

Исти су чак и изговори оних који пљачкају, каже наш саговорник, а они се чак и не труде да понуде неке нове.

У оваквим временима неки људи користе невољу, а један од њих је и овај неразумни глумац који предводи Украјину и који у жељи да сачува своју власт и своје личне интересе продаје свој народ, земљу, културу… и ништа му није свето.

Украјина се и налази ту где се налази зато што је на погрешан пут гурају и на њему подржавају западни „бандити и пљачкаши“, а индикативно је и то да Украјина данас највећу подршку добија управо од – Енглеза, закључује Кусовац.

Драгоцености које је украла Велика Британија

Због свог статуса некада највеће колонијалне силе, британска империја има неспорно вођство у броју уметничких драгоцености однетих из целог света. Само Британски музеј, најстарији национални јавни музеј на свету, чува осам милиона предмета из целог света, од којих је већина стечена током колонијалне ере.

Египатска колекција Британског музеја садржи више од 50 хиљада предмета – од ситних амајлија до одеће и текстила, као и монументалних скулптура украдених у Египту, попут Камена из Розете који Египат покушава да врати.

Британски музеј чува и артефакте које је пронашао Италијан Ђовани Белцони, професионални обијач гробова који је у Каиру добио одобрење британског конзула да постане незванични агент британске владе у крађи споменика древне египатске уметности. У храму у одломио је главу статуе Рамзеса II и одатле однео неколико обелиска. Године 1821. Белзони је чак организовао и изложбу својих египатских трофеја у Лондону.
Многе земље већ дуго потражују своје културне и националне споменике од Британије, укључујући Сирију, Ирак, Етиопију, Индију, Нигерију, Гану, Јужноафричку Републику и друге.

Спутњик

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: