Британија има тајну базу за шпијунирање

Лондонски лист „Индипендент“ тврди да је објавио информације које „Гардијан“ није хтео због договора са британском владом.
Велика Британија има тајну базу на Блиском истоку за надзор, праћење и анализу електронске поште, телефонских позива и саобраћаја на интернету важног за интересе западних обавештајних служби, открио је јуче лондонски лист „Индипендент”. Позивајући се на документа бившег америчког обавештајца Едварда Сноудена, лист није прецизирао где се тајна база тачно налази, али је описао њено функционисање након увида у 50.000 тајних докумената британске Агенције за комуникације, која је пандан америчкој Агенцији за националну безбедност (НСА).
„Интернет база је у стању да до жељених података дође и издвоји их уз помоћ технике која омогућује пролазак информација подводним оптичким кабловима на Блиском истоку“, пише „Индипендент“ и наводи да се добијене информације потом прослеђују у базу Агенције за комуникације у енглеском граду Челтенаму, одакле их британски обавештајци „деле“ са колегама из НСА, за коју је некад радио Сноуден.
Документа показују да британска влада сматра да је постојање такве базе кључно за борбу западних земаља против тероризма и да она обезбеђује систем раног откривања потенцијалних напада широм света.
Инсталације на Блиском истоку су посебно важне за Британце и Американце, јер омогућавају повезивање са њиховим подморницама које круже тим регионом. Све поруке које се шаљу и узимају са подводних оптичких каблова складиште се у „џиновску“ меморију рачунара, а потом се издвајају по потреби. Документа показују да је у базу уложено милијарду и по долара и да је она део пројекта „Темпора“.
„Индипендент“ објашњава да је 50.000 тајних докумената о овом пројекту смештено на интерном сајту који по структури личи на Википедију, али није јаван, већ означен као државна тајна. Према писању листа, блискоисточна база за шпијунирање је успостављена по налогу бившег шефа дипломатије Дејвида Милибанда. Према том налогу Агенција за комуникације је овлашћена да прикупи информације о „политичким намерама страних сила“, тероризму, ширењу нуклеарног оружја, плаћеницима, приватним војним компанијама и озбиљним финансијским преварама. Међутим, овај налог британски министри спољних послова обнављају сваких шест месеци и при том могу да га мењају, тако да британски обавештајци могу слободно, без провере, да прате комуникацију било кога у иностранству или ко прича са неким у иностранству уколико мисле да то потпада под тренутни шестомесечни налог шефа дипломатије.
Овај лондонски лист наводи да је објавио оно што „Гардијан“ није хтео јер је имао договор са британском владом да не објављује податке садржане у тих 50.000 тајних докумената.