Breza – ruska lepotica i dama šuma

Ostoja Vojinović

Šuma i život su pojmovi koji su oduvek bili usko i neraskidivo povezani jer šuma jeste život i život daje, kako biljkama i životinjama u njoj , tako i nama ljudima. “U proleće te odmaram, u leto te hladim, u jesen te hranim, u zimu te grejem.“

I zaista, reči ove zagonetke kazuju sve. Za život čoveka važan je život šume, jer, ona nas štiti i hrani, greje i leči, daje sve, a zauzvrat ne uzima ništa.
A među različitim šumama posebnom lepotom ističe se brezova šuma, svetla, prozračna ispunjena ptičijim pevanjem.

Najveće šumske površine čiste breze nalaze se u Rusiji, pa su samim tim postale sinonim ruskog prostran¬stva, a breza nacionalno drvo i simbol ruske zemlje. Vraćajući se jednom prilikom iz Evrope u svoju Jasnu Poljanu Lav Nikolajevič Tolstoj je, ugledavši breze, uskliknuo: “Jutro plavo – s rosom i brezama – rusko jutro!“

Breza, koja pripada porodici Betulaceae, drvo je umerenog i hladnog pojasa severne Zemljine polulopte, a u našoj je zemlji dosegla svoju južnu granicu rasprostiranja. Njeno stablo je vitko, visoko tek 15-20 m. Nije dugovečna, doživi stotinjak godina, a izuzetno retko sto dvadeset. Nije zahtevna s obzirom na tlo, a izuzetno je ¬otporna na mraz i hladnoću, što se po njenom gracilnom stablu satenski bele kore i prozračnoj krošnji nikako ne bi dalo zaključiti. Breza u proleće prva prolista i zazeleni na proljećom suncu. Izrazito je fotofilno drvo koje razvija svetlu, retku krošnju visećih tankih grana i nežnih ovalnih listića, u čijoj nevelikoj seni mogu rasti i druge biljke. Zbog svih ovih karakteristika, breza se svrstava u snažno drveće.

Kao i drugo drveće, i breza je s jedne strane bila izvor nadahnuća, a s druge je imala važnu ulogu u svakodnevnom životu čoveka.

Svetla brezovina je fino granulirana i bez većih čvorova pa je bila gotovo nenadomestiva u izradi kola, točkova i saonica. Kako je lagana za oblikovanje i obradu, izvrsna je za izradu ukrasnih predmeta i različitih potrepština u domaćinstvu. Od nje su se izrađivali obuća, kišne kabanice i šatorska krila, kao i košare u kojima se hrana mogla dugo čuvati. Njome su se pokrivali krovovi, izrađivale podne izolacije i gradili lagani, brzi čamci.

Budući da je kora breze tanka i svetla kao papir, ljudi su je od najranijih dana svoje pismenosti upotrebljavali kao podlogu za pisanje. Tokom iskapanja 1951.godine u Novgorodu, na severu Rusije, pronađeno je više od hiljadu tekstova iz XIII i XIV veka pisanih na brezovoj kori.

Međutim, mnogi će se složiti s tvrdnjom da ono najvrednije što dobijamo iz sveta biljaka, pa i drveća, jesu lekovi. Tako je od davnina ljudima poznato da su brezova kora, sok, lišće i pupoljci vrlo lekoviti. Lišće koje se bere tokom cele godine i pupoljci koji se beru u proleće, izvrsni su za lečenje bubrega i bubrežnih kamenaca i uopšte blagotvorni za celi urinarni trakt. U ruskoj tradiciji brezovo stablo se vezivalo uz čistoću i pročišćenje pa se niti stare saune nisu mogle zamisliti bez brezovih grančica i metli.

Kupanjem u čajnim pripravcima od breze mogu se lečiti ekcemi i mnogi drugi dermatitisi, a ujedno se pospešuje i zarastanje slabo zaceljivih rana. Bušenjem rupe u deblu krajem februara i početkom marta, sakuplja se sok koji sadrži redak šećer krilit, koji uspešno sprečava nastanak karijesa. Kuvanjem ovog soka do vrenja dobija se brezovo vino, takođe vrlo zdravo i lekovito.
U novije vreme naučnici su otkrili da neki sastojci iz brezove kore uspešno zaustavljaju bujanje ćelija melanoma i jednako su uspešni u zaštiti od ultraljubičastog zračenja, pa su primenu našli u današnjim kremama za zaštitu od sunca.

Breza u tradiciji

Kelti su prvi mesec svog trinaesto¬mesečnog lunarnog kalendara (24.12. – 21.1.) posvetili brezi. To je razdoblje kada se cela priroda i sve vidljivo ponovno budi i rađa, a dani po-staju duži i svetliji. Brezu se zato vezivali uz svetlost i prosvetljenje, ponovno rođenje, besmrtnost duše i večnost. Zatečen mističnim odnosom koji su Kelti imali prema tom drvetu, Plinije ju je nazvao “arbor mirabili“ ili čudesno drvo.

Koliko je Keltima ovo drvo bilo važno, vidi se i iz njihovog starog pisma ogham. Ovaj “al-fabet drveća” skup je drevne druid¬ske mudrosti u kojem svaki od 25 znakova odgovara jednoj vrsti drveta. Kao i kalendar, i njihov “alfabet“ započinje brezom te na taj način breza ujedno predstavlja i broj jedan, koji se tradicionalno vezuje uz snagu Prvog, Jednog, sveukupnog jedinstva.
Iako je breza utkana u tradiciju mnogih severnih naroda, njen je uticaj u ruskom narodu bio naročito veliki.

Nekada su se oko ruskih sela sadile breze kao zaštitni pojas jer se verovalo da “duh breze“ štiti selo od bolesti i drugih zala. Ljudi starine obraćali su joj se sa molbama da im podari snagu i čvrstinu. Verovalo se i da breza kraj ulaznih kućnih vrata čuva od zlih duhova i bilo kakve nesreće. Iz tih su se razloga od brezovine pravile i kolevke za novorođenčad.

Tokom prolećnog praznika Semika ili “Zelene nedelje“ žene su odlazile u brezike gde su prinosile hranu kao žrtvene poklone. Svojim prozra¬čnim proletnjim zelenilom breza je označavala buđenje priro¬de. Tada bi žene ubirale brezove grane i odnosile ih na gro¬bove predaka ili u selo gde su kitile kuće, spolja i iznutra. Verovalo se da tokom “zelene nedelje“ zelenokose Rusalke izlaze noću iz vodenih dubina i njišu se na nežnim granama vrba i breza.
Kod mnogih sibirskih naroda sa snažnom šamanskom tradicijom breza je predstavljala kozmi¬čko drvo, i bila je poveznica triju svetova. Šamani su je koristili u obredima inicijacija, pročišćenja i kontaktiranja sa duhovima predaka i nebeskim svetom. U njeno deblo su urezivali stepenice po kojima su se kao po “nebeskim lestvama“ simbolički uspinjali na nebo.

Breza u umetnosti

I konačno, svojom krhkom “ženskom” lepotom i vilinskim ozračjem breza je oduvek bila izvor nadahnuća mnogim umetnicima. Najčešće su je upoređivali sa damom, majkom ili devojkom. Isak Levitan, jedan od najvećih ruskih pejzažista sa kraja XIX.veka, veliki deo svog opusa posvetio je baš tom drvetu. Kako je rastao i razvijao se kao umetnik, breza je zauzimala sve važnije mesto na njegovim slikama. Bilo da naglašava njen simbolizam kao ruskog narodnog drveta ili parafrazira njenu ženstvenost, ona je iznad svega bila tu kako bi naglasila ljubav prema “velikoj majci“ Rusiji.

Ovo naizgled krhko drvo rađa i održava život i u tako ekstremnim ¬uslovima kakav je ruski Sibir. Stoga ne čudi da su je ljudi oduvek vezivali uz ženski princip života.

Drvo breze predstavlja simbol ruskog prirodnog okruženja i ruske lepote, i ima posebno mesto u ruskoj kulturi. Odavanje počasti brezi može se naći i u ruskoj umetnosti, poeziji, narodnim pričama. Čuveni ruski pesnik Sergej Jesenjin napisao je svoju poetsku počast ovom drvetu, svoju pesmu Breza.To je njegova prva objavljena pesma, koja se pojavila u januaru 1914.godine u časopisu za decu pod njegovim pseudonimom Ariston. Po objavljivanju ove pesme Jesenjin odlučuje da napusti posao korektora u štampariji i posveti se poeziji.

Jesenjin, odrastao u u prirodi zavičaja, u selu Konstantinovo, na reci Oki. Nosio je svoj zavičaju duši celog životai o njemu pevao kao o lepoti neodvojivoj od osećanja.U pesmi Breza prikazana je lepa pastoralna scena u kojoj se ističe bela brezica ogrnuta snegom pod prozorom pesnika. Ok nje “plamte pahulje u ognjenom sjaju”, “ a zora plovi i na strane sipa srebrni prah novi. Ova scena blago prenosi osećaj mira u prirodi.

Metafore kao što je srebrni prah i poređenja, kao što su “ogrnuta snegom ko srebrna da je” i “razvile se rese ko beli đerdani”, Jesenjin “pozajmljuje” iz ruske narodne poezije. Pesmu prožimaju bela i srebrna boja breze i snega koje naglašavaju mir i spokoj u prirodi. Priroda koja pulsira netaknutom svežinom, puna beline i srebrnih boja, zvukova i mirisa jedne zimske noći natopljena je snažnim osećanjima Jesenjina prema prirodi i svom zavičaju.

Pri pomenu same reči breza, počneš da se smešiš i raspoloženje se pretvara u lirsko sazvučje.To je lepo, nežno i neponovljivo drvo u svojoj lepoti. Nigde na svetu nećete videti takve brezove šume kakvih ima u Rusiji. Rusi se šale da je najruskija stvar koju možete učiniti – zagrliti brezu (možda i puštajući poneku suzu dok mislite o Matuški). Proleće u brezovoj šumi, kada se otopi sneg i zemlja je natopljena vodom, savršeno je vreme za dramatičnu fotografiju sa prelepim odsjajima sunca u kapima vode.

Lekovita i druga svojstva breze

Breza je mnogo više neobični stanovnik šume. U ruskom folkloru je uobičajno da se devojački stas upoređuje sa gracioznim stablom breze, nežnim i belim, koje se razlikuje od svih ostalih, mahom hrapavih, šumskih stabala.
O tome za šta se sve može upotrebiti breza, svedoči i jedna ruska zagonetka: Postoji drvo koje obavlja četiri posla: prvi posao – svet osvetljava, drugi posao – buku stišava, treći posao – bolne isceljuje i četvrti posao – o čistoći brine.
Gorela je u ruskim izbama brezova luč i osvetljavala u mračnim noćima bolje nego ijedna druga. Kada se kolski točkovi podmažu brezovim katranom, prestaju da škripe.Brezova metlica nekad je čistila podove, a i danas je obavezna u pravoj ruskoj banji, to jest parnom kupatilu. Prema brezi i njenom listanju upravljali su se zaemljoradnici, a o njenoj lekovitoj moći postoje i legende. Kako se u svakoj od njih nalazi zrno istine nećemo pogrešiti ako krenemo njihovim tragom.
Kod starih Slovena bio je ustaljen običaj da u rano proleće sakupljaju brezov sok ili brezove suze, kako su ga nazivali. S prvim buđenjem prirode iz korena prema granama kreću potoci lekovitih supstanci koje obnavljaju život drveta, ali su vrlo korisne i za zdravlje ljudi. Nauka je potvrdila da se u ovom ukusnom i mirisnom soku nalazi čitav kompleks mikroelemenata, fruktoza i druge biološki vredne materije koje obnavljaju snage organizma. Devojačko rumenilo i svežinu tena slovenske žene su umnogome dugovale pasoki, kako se ranije nazivao brezov sok. On, zaista, ima moć da čisti lice od pega i pigmentnih fleka ali, uzet kao napitak, rastvara i kamenčiće u bubrezima, olakšava diurezu i pročišćava telo od nagomilanih otrova. Ovo poslednje, zapravo, znači da uzimanje brezovog soka pomaže izlečenje oboljenja koja su posledica zagađenja organizma – reume, artritisa, ekcema, dermatitisa…

Brezov sok je izvanredan losion za jačanje korena kose, pa se upotrebljava u parfimerijskoj i kozmetičkoj industriji.

Brezovi pupoljci i mlado lišće takođe poseduju svojstva eliksira i o njima se govori u starim ruskim bilinarskim knjigama koje potiču iz XVI i XVII veka.
Brezovi pupoljci se beru u rano proleće i od njih se pravi rastvor koji se upotrebljava kao sredstvo za iskašljavanje, preznojavanje i diurezu, za lečenje bronhitisa i bolesti jetre i žučnih puteva. Kao oblog ili kupka rastvor se koristi u lečenju ekcema i rana, posebno onih koje su nastale od dugog ležanja.
Mlado brezovo lišće takođe sadrži kompleks dragocenih materija, kao što su etarska ulja, flavonidi, saponini, vitamini. Tinkture i čajevi od brezovog lista primenjuju se za reumatizam, otoke, koji nastaju zbog srčane insuficijencije, kao i za opšte pročišćavanje organizma od nataloženih otrova.

Lupkanje brezovom metlicom u parnom kupatilu najbolja je masaža koja se može zamisliti. Otklanja umor i doprinosi osećaju bodrosti na duže vreme.
Da je breza zaista plemenito drvo, pokazuje i to što su čak i njen katran, pa i pepeo od njenog drveta, lekoviti. Ali, ni to nije sve: lekovit je čak i parazit koji živi na brezi – brezova gljiva. Preparati od njega služe za ublažavanje bola i koriste se za čir na želucu, gastritis i za podizanje imunološke otpornosti organizma.

U Francuskoj, brezu nazivaju drvetom mudrosti. Ruski pesnici je zovu sestrom. Ona je zaista vredna ljubavi i poštovanja, a nije teško voleti je. To se obično dešava već na prvi pogled.