Гвозденовић законом пере радну биографију
1 min read
Закон о такозваној регуларизацији неформалних објеката донијет је како би се формализовало постојеће стање, скинула одговорност државе и министара за чињеницу да данас у Црној Гори имамо преко 100.000 дивље саграђених објеката, поручио је у разговору за „Дан директор Истраживачког центра МАНС-а Дејан Миловац.
Он је оцијенио да тај закон представља коначну капитулацију правне државе пред потпуним урбанистичким хаосом који је завладао простором Црне Горе, те да је далеко од тога да ће се њим било шта уредити када је у питању нелегална градња.
Миловац је поручио да регуларизација омогућава „и прање радне биографије, прије свега министра Бранимира Гвозденовића, али и читавог низа државних службеника који су својом више или мање активном улогом допринијели да простор Црне Горе изгледа како данас изгледа.
– Закон који је Влада ставила у скупштинску процедуру још 2012. године носио је читав низ лоших рјешења јер је предвиђао максималну легализацију постојећих објеката, што свакако није био начин да се простор заштити и доведе у претходно стање и већ у тој верзији је нелегалним инвеститорима обећавао бројне олакшице. Најновија верзија закона, која је измијењена амандманима саме Владе, сада нуди још лошија рјешења јер се надлежност закона проширује и на објекте у зони морског добра и објекте у заштићеним зонама, односно омогућава власницима таквих објеката да легализују девастацију природе. Усвајање закона у овом облику имаће несагледиве последице по простор и бојим се да ћемо изгубити сваку шансу да се стање у тој области унаприједи. Далеко од тога да ће се овим законом било шта уредити када је у питању нелегална градња. Закон се доноси само како би се формализовало постојеће стање, скинула одговорност са државних институција и министара за чињеницу да данас у Црној Гори имамо преко 100.000 дивље саграђених објеката поручио је Миловац у разговору за „Дан.
Појашњава да се ради о рјешењу које је Влада накнадно уврстила у предлог закона и показује намјеру да се за нелегалну градњу не кажњавају они који су дивље градили ради стицања екстра профита. Упозорава да већина објеката у зони морског добра нијесу социјалне природе, већ се ради о стамбено-пословним зградама, викендицама и вилама за одмор.
Питање личне одговорности за оно што је рађено и даље је кључно ручио је Миловац. Он сматра да нико не може озбиљно да доживљава овај закон или намјеру Владе да се обрачуна са дивљом градњом, када такозвана „рјешења презентује кадар попут Бранимира Гвозденовића.
– Министар Гвозденовић је појединачно „најзаслужнији за тренутно стање поводом питања нелегалне градње и само захваљујући неспособности тужилаштва и непостојању политичке воље, он се још увијек налази на слободи. Умјесто да одговара за кривична дјела за која га већ годинама сумњичи јавност и за које у тужилаштву постоје кривичне пријаве, министар Гвозденовић се јавности нуди као дио рјешења за проблем чијој експанзији је у највећој мјери допринио поручио је Миловац.
