Božićne poruke vladike Grigorija
1 min read
Vladika dizeldorfski i cijele Njemačke Grigorije
„Jedan od velikih evropskih istoričara Leopold fon Ranke rekao je da dve trećine ljudske istorije čine odnosi crkve i države. Iz toga se vidi koliko su ti odnosi isprepletani i koliko je bitno da oni budu usaglašeni, da se svako bavi svojim poslom, ne mešajući se u ingerencije onoga drugoga”, kaže za „Politiku” kulturolog i univerzitetski profesor dr Jovan Janjić.
U trenutku kada se iščekuje izbor patrijarha Srpske pravoslavne crkve i dok se još obeležava najradosniji hrišćanski praznik, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić se vraća sa Svete Gore, gde je s monasima proslavio Badnje veče i Božić, oglasio se preko jedne televizije episkop diseldorfski i cele Nemačke Grigorije, rekavši da „ima plan da okupi što više mladih ljudi koji su spremni da se žrtvuju za Srbiju kako bi napravili sistem u kome ništa neće zavisiti od jednog čoveka”. Mnogi su u njegovim rečima protumačili najavu uključivanja u politički život Srbije.
Analitičar Dragomir Anđelković kaže da bi crkveni velikodostojnici trebalo da izbegavaju da se javno opredeljuju kada je reč o izbornim i partijskim pitanjima. Tako bi i državni vrh trebalo da izbegava da se opredeljuje prilikom izbora patrijarha ili nekih drugih crkvenih velikodostojnika.
„Bilo bi idealno da crkva i država imaju jednu vrstu džentlmenskog odnosa. Taj odnosi bi podrazumevao sporazum da se državni zvaničnici ne mešaju u crkvena pitanja i obrnuto”, kaže Anđelković i dodaje da ipak u demokratskom sistemu svi imaju pravo da iznesu svoj stav.
To potvrđuje i Jovan Janjić. On podseća da, kao što nije dopušteno da se država meša u poslove crkve, nije dopušteno ni da se crkveni velikodostojnici mešaju u državna pitanja. „To što jedan vladika uoči izbora novog srpskog patrijarha želi da se bavi državnom politikom ne doprinosi crkvi, ali tim potezom on pokazuje svoju duhovnu nedozrelost”, smatra Janjić.
Naš sagovornik se osvrnuo i na odnos crkve i države, navodeći da je najbolji primer srpska srednjovekovna država u kojoj je vladala simfonija (saglasje) između države i crkve i pokazivali su se kao dva krila jednog istog bića, jednog istog naroda. Dužnost države je, kako navodi, da brine o materijalnim potrebama društva, a crkve o duhovnim potrebama. „Protivnici crkve često iznose neosnovane prigovore kako se crkva navodno meša u državne poslove, ali se retko kada može čuti zahtev da ne bi država ne bi smela da se meša u poslove crkve. Posle Drugog svetskog rata, u vremenu komunizma, imali smo upravo takvu situaciju. Zahtevano je da crkva bude odvojena od države, ali se država nije odvojila od crkve”, podseća naš sagovornik. Potrebno je, naglašava Janjić, da se svako bavi poslom koji mu po prirodi pripada, ali da i crkva i država rade u korist naroda.
Na naše pitanje zašto određeni deo javnosti smatra da država finansirajući crkve i verske zajednice kupuje njihovu lojalnost, Janjić podseća da je stvar državnog uređenja i uzajamnih odnosa države sa crkvama i verskim zajednicama na koji način će se obezbediti nesmetanje obavljanja verskog života u jednoj zajednici. Da li će to biti kroz državni porez, posebne doprinose, oslobađanje od poreza onih koji pomažu crkve i verske zajednice…
Ali, naglašava, jedno je neophodno: omogućiti nesmetano ostvarivanje verskih prava građana u toj zemlji. „Kada država pomaže crkve i verske zajednice, ona u stvari pomaže sopstvene građane. To su isti građani koji državi plaćaju porez, a ona im, kroz pomoć crkvama i verskim zajednicama, vraća ono što im pripada kako bi ostvarili svoja verska prava. Nema crkve i verske zajednice bez naroda”, dodaje naš sagovornik.
U Nemačkoj građani kroz porez finansiraju svoje verske zajednice, a u Srbiji država delom finansira crkve i verske zajednice preko Uprave za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama. Budžet uprave je u 2018. godini iznosio milijardu i 38 miliona dinara. Deo tog novca bio je namenjen za uplatu poreza i doprinosa sveštenstvu, za podršku sveštenstvu i monaštvu sa KiM, kao i za obnovu i gradnju hramova (211 miliona dinara).
Država je u Hram Svetog Save za tri godine uložila 43 miliona evra, a ministar bez portfelja Nenad Popović izjavio je juče da je predsednik Vučić tokom posete manastiru Hilandaru obećao da će za dve godine biti završena njegova obnova. Gotovo svako izdvajanje novca za obnovu hramova povod je za polemiku u jednom delu javnosti koji smatra da bi država trebalo da se uzdrži od uloge ktitora.
Ipak, Dragomir Anđelković podseća da je SPC temeljna institucija našeg naroda dok je Republika Srbija, prema svom Ustavu, srpska nacionalna država, kao što je i država svih njenih građana. Stoga, kako smatra, normalno je da država na svaki način podrži SPC, kao i druge crkve i verske zajednice, proporcionalno broju vernika.
„To nije u sukobu sa sekularnim karakterom države jer se radi o legitimnoj i legalnoj podršci identitetskim stubovima većinskog naroda i drugim nacionalnim zajednicama”, kaže Anđelković. Dodaje da bi protiv demokratskih principa bilo kada država ne bi podržavala SPC koja uživa ogromno poverenje građana. Negodovanje zbog ponašanja države prema SPC, kaže naš sagovornik, govori koliko je u nekim našim krugovima jak boljševički pogled na svet koji je ostao iz doba titoističkog totalitarizma.
„Crkva u našem identitetu zauzima posebno mesto budući da je očuvala srpski narod u vreme kada nismo imali državu. Tako da je naša crkva, na neki način, starija od države. Ogroman broj Srba pripada SPC i ona ima misiju održavanja kontinuiteta između naše savremene državnosti, što nije slučaj u ostalim zemljama. To govori o tome koliki značaj u našem društvu ima odnos crkve i države, ali i o potrebi da se izbegavaju teme konfliktnog karaktera”, prokomentarisao je Anđelković, koji napominje da bi svi u državi i crkvi trebalo da teže prevazilaženju potencijalnih sukoba.
Kolika je uloga crkve pokazalo se nedavno i na primeru Crne Gore nakon usvajanja skandaloznog Zakona o slobodi veroispovesti, koji je propisao da država postaje vlasnik svih verskih objekata. Jovan Janjić navodi da smo na primeru Crne Gore videli šta može da se desi kada se država okrene protiv sopstvenih građana.
„Mladi ljudi” kao smokvin list
Ministar saobraćaja i infrastrukture Srbije Tomislav Momirović optužio je „jednog građanina Srbije u odori sveštenika” da je Božić iskoristio za „najbestidniji lični marketing”, najavu formiranja stranke i moguću kandidaturu za predsednika Srbije. „Pošto je imao smrtni slučaj u porodici, ovde ću stati. Zasad”, naveo je Momirović na „Tviteru”.
Ministar nije precizirao na koga tačno misli, ali je majka episkopa diseldorfskog i cele Nemačke Grigorija, Savka Đurić, preminula 6. januara, na Badnji dan. Ovim povodom oglasio se i funkcioner Građanskog demokratskog foruma Aleksandar Olenik, navodeći da „bojkotaška” opozicija sa SPC sprema „crnogorski scenario”, po kojem će nam SPC, sada Grigorije, postaviti vladu. Olenik je na „Tviteru” napisao da „sadašnja vlast jeste najgora”, ali da je i takva bolja nego vlada SPC.
S druge strane, politički analitičar Dejan Vuk Stanković misli drugačije. On nema nikakvu dilemu u čije ime govori vladika Grigorije – jednog dela SPC ili opozicije. „Sumnjam da se tu radi o crkvi kao instituciji, da preko Grigorija artikuliše svoje političke stavove, jer se crkva drži podalje od dnevne politike i uglavnom se izjašnjava po opštim državnim pitanjima, zanemarujući akciono-organizaciono delovanje, kojem je, očigledno, vladika sklon”, izjavio je Stanković za Tanjug.
Ideju vladike Grigorija o „okupljanju mladih ljudi” on vidi kao pokušaj da se opozicija učini konkurentnijom sadašnjoj vlasti, tako što će mladi poslužiti kao „smokvin list” za nepopularnost opozicionih lidera.
Politika
«Secondo me c’è qualcos’altro…»
(ne od onomad)
Par stvari, za čitanje i razmišljanje,
ovde,
„Kako stara latinska poslovica kaže… “
#
Naša poslovica kaže,
„Kad se ulazi u crkvu, skida se kapa a ne glava.“+
Hvala Bogu dragome,
„Ako je Bog s nama, ko će protiv nas?“
(Rim.8,31)
A mi, po svojoj slobodi, da smo s Njim,
„Jer će doći vreme kada zdrave nauke neće podnositi, nego će po svojim željama okupiti sebi učitelje da ih češu po ušima; i odvratiće uši od istine, a okrenuti se bajkama“ (1. Tim. 4, 3-4)
„Ora pro nobis“
To je i naziv muzičkog albuma ovog Čeha.
Jedna od pesama zove se Krajina.
#
:format(jpeg):mode_rgb():quality(40)/discogs-images/R-2365030-1545235990-4639.bmp.jpg)
…“Suština Kolumbovog putovanja nema
ništa zajedničko sa „neutralnom naukom“ ili altruizmom. Iz njegovih dnevnika, pisama i
izveštaja, potpuno je jasno da je on očekivao susret sa bogatstvom koje je pripadalo drugima.
To je bio njegov zvanični cilj: da ugrabi ovo bogatstvo svim potrebnim i dostupnim
sredstvima kako bi obogatio svoje sponzore i sebe. To ne samo da je otvorilo vrata za genocid
prema urođeničkom narodu koji je usledio, već sadrži ličnu odgovornost Kristifora Kolumba
zbog učestvovanja u njemu. Da se Kolumbo samo na tome zaustavio, ja bih naginjao ka tome da ga
smatram običnim lopovom, umesto da ga brendiram kao Himlerovog dvojnika. No, 1493.
Kolumbo se vraća sa inavazionom silom od sedamnaest brodova, dobijenih na lični zahtev od
španske krune kako bi se nastanio u Americi kao „vicekralj i guverner (Karipskih ostrva) i
kopna“ Amerike, i tu poziciju držao je do 1500.Ukotvivši se na velikom ostrvu koje je
nazvao Española, (današnji Haiti i Dominikanska republika), veoma brzo je
institucionalizovao politiku ropstva (encomiendo) i sistematično uništavanje urođeničke
Taino populacije. Kolumbovi programi redukovali su broj Taino naroda sa 8 miliona na 3
miliona do 1496. Samo 100 000 ih je ostalo u vreme guvernerovom odlaska 1500. godine.
Ostala je, međutim, njegova politika, koja je, prema španskom popisu iz 1514, imala za
rezultat jedva 22 000 još uvek živih Indijanaca, a 1542. zabeleženo ih je samo 200. Potom su
istrebljeni, kao što su istrebljeni Indijanci širom Karipskog basena, čiji je broj iznosio
15 miliona u vreme kada je Kolumbova avantura započinjala. Kolumbo je bio protonacista. Po
konzervativnim procenama, objavljeno je oko 253 knjiga i članaka posvećenih posebno pitanju
Kolumbovog porekla i nacionalno-etničke pripadnosti. Španci, Portugalci i Jevreji dugo
godina se bore za pripadnost Kolumba njihovom etnicitetu. Mislim da će u budućnosti početi
da koriguju svoje tvrdnje u izvesnoj meri.
Kolumbo stoji kao amblematični simbol čitave te Evrope koja će zauzeti kurs potonje
ekspanzije širom zemaljske kugle. Njegov duh lebdi nad pokoljem i kulturnim uništenjem
Meksika i Perua tokom 1500-ih. On je egzemplar masakra Pekiota u Mistiku 1637, i
kalkulacije lorda Džefrija Amhersta o distribuciji ćebadi zaraženom velikim boginjama
pripadnicima saveza Pontijak, vek i po kasnije. Njegov duh nadahnuo je politike Džona Evansa
i Džona Šivingtona, kada su odlučili da istrebe Čejene u Koloradu tokom 1864. I njegov duh
jaše sa Sedmom američkom konjicom u Wounded Knee decembra 1890. On vodi koljače
mačetama Alfreda Strosnera koji teže da istrebe Ache narod u Paragvaju tokom 1970-ih i
aplaudiraju politici Brazila prema Jivaro, Janonami i drugim narodima Amazonskog basena
početkom 21. veka. Kolumbov duh se nadvija nad Britance i njihove ratove protiv Zulu
plemena i arapskih nacija, nad SAD protiv Maora na Filipinima, Francuza u Alžiru i
Indokini, Belgijancima u Kongu, opijumskim ratovima…
Treći rajh nije nikakva devijacija od tog puta, već njegova kristalizacija. Nacizam nije
nipošto jedinstven: on je samo jedan od beskrajnih nastavaka novih svetskih poredaka
pokrenutih „velikim otkrićem“. Nacistički poredak nije ni u kom smislu manje gnusan od
poretka koji je nametnuo Kristifor Kolumbo u Españoli; 1493, 1943. kao i naša sadašnjost,
deo su jedne nerazdvojive celine…“
, Vard Čerčil, profesor etničkih studija na Univerzitetu Kolorado Boulder, autor studije
„Da li smo još uvek Indijanci“,
„16. Po plodovima njihovim poznaćete ih. Eda li se bere sa trnja grožđe, ili sa čička smokve?
17. Tako svako drvo dobro plodove dobre rađa, a zlo drvo plodove zle rađa.“
(Sv. Jevanđelje po Mateju 7:16-17)
#
Kevin Anet, teolog iz Kanade,
…“Prvi put za sudbinu srpskog naroda u 20. veku sam čuo od Jovanke Sovilj, poreklom iz Like, koja je emigrant u Kanadi. Obrazac genocida nad vašim narodom u Hrvatskoj isti je kao i sa Indijancima. Recimo to ovako: jezik je deo duše naroda. Kada posmatrate genocid bilo gde u svetu, prvo što imperija čini jeste da jezik uništi. Kada pokušate narodu da oduzmete jezik, napadate Boga tog naroda. Tako je Kanada napravila zakon da je zločin govoriti na jeziku urođenika. Da li se to događalo i događa u Hrvatskoj četrdesetih i danas – da! Zatim je usledilo ostalo. Genocid je prihvatljiva politika crkve i države. Prva faza je istrebljenje naroda, drugi aspekt je sakriti zločin, odnosno pisati istoriju i objaviti je drugačije i treća – uključiti žrtve zločina u novi identitet. Da li vam zvuči poznato?…
…Vi Srbi morate razmisliti i o tužbi protiv NATO za bombardovanje 1999. To je bio nečuven varvarizam za koji odgovorni nisu procesuirani….
….Prema Romanusu pontifikusu, koji je na snazi od 1455. i Interkarakteri iz 1493, svako ko nije katolik nema pravo da živi niti pravo na zemlju kao ni pravo na odbranu sebe. U ovim dokumentima katolički kraljevi se obavezuju da osvoje pagane i saracene i to dolazi iz zakona donesenih zbog Krstaških ratova. Prema njima, institutom „indulgencije“ se opraštaju svi grehovi počinjeni u ime katoličanstva. Čak se poručuje „krstašima“ da će se čineći zločine protiv drugih vratiti u prvobitno stanje blaženstva….Ima li boljeg dokaza za to nego što su reči današnjeg pape Franje koji je nedavno, obraćajući se Amerikancima, rekao da dela katoličkih misionara na severnoameričkom kontinentu treba i danas da ih nadahnjuju. Samo na plantažama trske u Kaliforniji katolički kler je pobio hiljade urođenika koji su tamo radili u najtežim uslovima…
….Film je 2006. nagrađen u Njujorku na najprestižnijem filmskom festivalu posvećenom ljudskim pravima, da bi potom počeo moj progon i lov na ljude, Indijance, koji se pojavljuju i svedoče. Od desetine njih koji su pričali pred kamerama, danas je živo njih dvoje! Mnogi su umrli pod čudnim okolnostima. Ja sam u protestantskoj crkvi raščinjen… Ipak, preživeo sam. Godine 2010. sa grupom nezavisnih intelektualaca, sudija, pravnika, napravio sam prvi Tribunal za zločine crkve i države i sada naš centar broji više od 800 ljudi…..
…..Ne znam koliko sam živ. Da bih ovo radio jedan deo mene je morao da umre. Imao sam i ja neobjašnjive udese kolima, ali koliko sada slutim, ostavili su me da živim da od mene ne prave mučenika.“
+Nepokajani, Unrepentant: Kevin Annett And Canada’s Genocide
https://www.youtube.com/watch?v=swGEK8duSiU
#
Istina se nikada u Crkvi nije objavljivala putem prekraćivanja rasprave, putem jednoumlja, što je osobenost papističke religiozne zajednice, već, suprotno, upravo putem rasprave u smirenju i ljubavi, po rečima Sv. Ap. Pavla da treba i podvajanja da budu među nama (1. Kor. 11, 19), ne samo da se utvrdi ko je postojaniji, već i da bi se objavila istina Sabora.
https://svetosavlje.org/o-kanonizaciji-petra-ii-petrovica-njegosa/
O KANONIZACIJI PETRA II PETROVIĆA NJEGOŠA, Arhimandrit dr NIKODIM (Bogosavljević)
+Propast imperije – Vizantijska lekcija, ruski film
https://www.youtube.com/watch?v=_fLuI92iHR4
+Apokalipto
https://www.youtube.com/watch?v=LT9YKjn67Og
O KANONIZACIJI PETRA II PETROVIĆA NJEGOŠA, Arhimandrit dr NIKODIM (Bogosavljević)
Bogosavljević? Taj tek bi bio pogodak u prazno,bolesnik !
Smiri se episkope. Ima jos mnogo toga da ucis.
Γρηγόριος ο άξιος!
ΙΣ ΧΣ ΝΙΚΑ
Γρηγόριος ανάξιος!
ΙΣ ΧΣ ΝΙΚΑ
Puna podrska grigoriju morase sprijeciti uvodjenje jednoumlja u srbiji.ukoliko nema demokratije u srbiji i nama srbima u crnoj gorice biti teze.
Svakako ima pravo na misljenje i politicki stav ali u odori Episkopa Spc je Visestruko stetan po Crkvu i Drzavu je ovaj Grigorijev politicki performans ili bar najava toga jer:
-Izazvace podelu u SPC u krajnje nezgodnom trenutku pa cak reakciju u smislu njegovog razalovanja kao episkopa, ker mislim da njegov stav malo ko deli od Episkopa SPC…
-Predstavnik Spc bice u najmanju ruku podrzan od ozbiljnih autosovinista i srbomrzitelja, u politickom blatu steta ce biti naneta crkvi,
-Bice bruka jer ce predstavnik Spc( razalovan ili ne) doziveti PORAZ od politicara( nebitno koga) i sta posle sledi …
Na kraju ipak se nadam da se Grigorije samo malo istrcao, ima u Ger bar 700 hiljada Srba i neka ih organizuje za pomoc Kim npr. Nek svaki grad npr pomaze po jednu enklavu, nek kupuju po parce zemlje na kim( bar po neki ar, nek senobezbedjuju stipendije … hiljadu ne mogucnosti za svetovno delovanje…)… Voleo bih da Vladika Joanikije iznese svoje misljenje o Grigoriju obzirom da je najcenjeniji Vladika SPC trenutno …
Ovakvim djelovanjem po sistemu lakirane bubašvabe nećete postići ništa,to vam ne može proći, a radili ste jedan niz godina.ači ne shvatate suštinu ni Crkve i njene DOGME.Ne može se ovako opstati na tronu,i pored svih napora plitak je potok a mutan Dunav!
Treba Crkva da preko svojih besjedna vladika šalje poruke narodu jer zemlja postaje pusta,nećemo valjda voditi računa kako to rade Krkobabići,ako maldi ljudi ne shvate da je Vlast ali i velikim djelom opozicija krivi za ovo tada je stanje gotov,zato zaključak da : mldi treba da posluže kao smokov list ,je itekao glupost a ide se na ruku Vlasti.
Poznate su priče bilo 2013 ili juče kao se aktuelan Vlast odnosi prema pojedinim vladikama napadajući ih za miješanje u politiku,treba samo pogledati šta su pisali ti mediji tada i do prije koji mjesec o valadikama koji su kritikovali Biselski sporazu,sada kamrila oko Predsjednika gubi uticaj na Crkvu i grčevito se bori za uticaj na novi sinod i budućeg Patrijarha,teško da tu može nešto uradit,koliko god se upiru.Ako bude izabran Irinej Bulović neće imati veliki uticaj jer njegova intelektualna veličina neše dozvoliti da se oni ponašaju kao do sada,ukoliko bude Banjalučki Jefrem tu je stanje približno kao s pokojnim patrijarhom Pavlom,o Joanikiju i Grigoriju nema zbora za ikakav razgovr s ovi i ovakvim načinom rukovođenja,a utica će biti itekako smanjen,mada ne moraju ovi biti u užem krugu?
Neće crkva postavljati vlade. Puno im je putera na glavi, ovom i previše.
Bezbožnici podržavaju bezbožnih vladiku.Napred Grigorije.Sigurno ćeš imati podršku svih srbskih dušmane.Šmekeru,manekenu, lepotane i zavodniče.
Ha ha bravo ! Kažu da mu laska kada ga porede sa Dzordzom Klunijem
Anđelković (who?!), tumači (what?!) 🙂
Smiješno!