Изборна тишина је обесмишљена, а модерна технологија и недостатак правне регулативе су довели до тога да је она постала више форма него садржина, сматра политички аналитичар Сергеј Секуловић.
Кључна функција изборне тишине је да ослободи бираче медијског притиска и да им дозволи да се „пресаберу“ пред гласање. У том периоду учесници на изборима не смију да организују јавне скупове, објављују процјене изборних резултата и шаљу поруке бирачима. Медији – радио, телевизија и штампа такође не смију да објављују предизборну пропаганду. То се, међутим, не односи на друштвене мреже, гдје се и у вријеме изборне тишине странке оглашавају на својим страницама, а банери појављају на скоро свим веб платформама.
Програмски директор Грађанске алијансе Борис Раонић оцјењује да се изборна тишина полако обесмишљава, али да се не може рећи да је потпуно изгубила смисао.
– Када је у питању сам феномен изборне тишине и то колико она може утицати на бираче, питање је колико процената грађана и сама кампања може натјерати да промијени мишљење, јер већина има формиран како вредносни тако и политички став, и сад је само питање ко ће од политичких субјеката прилагодити кампању том ставу, сматра Раонић.
Закон о избору одборника и посланика у контексту изборне тишине наводи само да “изборна пропаганда преко медија и јавних скупова престаје 24 часа прије дана одржавања избора” не узимајући у обзир алтернативне медије.
– Сигурно да је законска регулатива застарела и да је корак иза реалног друштвеног живота. У том правцу правно нормирање ове области би морале да прате озбиљне анализе које би довеле до тога да имамо одржива рјешења, сматра Секуловић.
Директор Грађанске алијансе је сагласан да многа рјешења из нашег изборног законодавства захтијевају измјене и прилагођавање новој реалности, па тако и ова.
– Зато би било добро да се по окончању изборних процеса, већ од љета, поведе национални дијалог о свим спорним питањима, како бисмо сљедеће парламентарне изборе дочекали са квалитеним законом о избору одборника и посланика, истиче Раонић.
Представници невладиног сектора и аналитичари истичу да је будућност кампања у друштвеним мрежама.
– У Црној Гори је осјетан тренд пораста интересовања за друштвене мреже и њиховог искоришћавања у политичке сврхе. Поставља се само питање, с обзиром на то да смо ми, условно речено, традиционално друштво, колико оне реално имају утицаја на бирачко тијело. У сваком случају, тај утицај се шири и перспектива је у друштвеним мрежама и алтернативним медијима, каже Секуловић.
Раонић, ипак, тврди да традиционални медији и даље имају велики утицај на бираче и да се кампања није у потпуности преселила на друштвене мреже, али да са сваким изборним циклусом и процесом расте њихов утицај.
– Када су ови предсједнички избори у питању, видимо да се доминантно битка води на том пољу, рекао је он.
Да је кампања на друштвеним мрежама потпуно ван законског и сваког другог мониторинга, потврђују и из Агенције за електронске медије.
– Агенција неће, и никада није ни радила мониторинг политичког оглашавања онлајн. Мониторинг је ограничен на електронске медије, односно на радијске и телевизијске станице у Црној Гори. Политичко онлајн оглашавање није у потпуности регулисано у Црној Гори, казала је Сунчица Бакић из Агенције за електронске медије за РСЕ.
Пракса многих европских земаља показује да институт изборне тишине губи на значају. У великом броју земаља не постоји изборна тишина, попут Велике Британије, Белгије, Холандије, Швајцарске. Многе земље започињу са изборном тишином у дану предвиђеном за гласање, попут Мађарске, Италије, Македоније. У САД такође не постоји, осим на дан гласања у непосредном окружењу бирачког мјеста, будући да је од стране Врховног суда изборна тишина означена као ограничавање слободе говора.
Закон каска за реалним животом
На питање да ли закон може забранити политичко дјеловање путем алтернативних медија у вријеме изборне ћутње, Секуловић каже да би горе рјешење од овог, у ком немамо правно регулисано то питање, било оно да га регулишемо неким нормама које се сударају са реалним животом и које не значе ништа.
– У крајњем, можда је вријеме да се озбиљно размисли о томе да се сам институт изборне шутње укине и да онда имамо потпуно легитимно представљање политичких субјеката током читаве кампање, закључује Секуловић.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
NVo aktivisti to su milovi ljudi oni ne misle svojom glavom nego sto im gazda kaze to i pricaju
I Sekulović i pogotovo Raonić su perfidni i licemjerni zaštitnici ovog mafijaškog režima tako da ne znam zašto nas opterećujete nebitnim stavovima ovih omiljenih režimskih NVO aktivista!