Bosiljčić: Vaskrsenje Gospoda suština hrišćanstva

„Za mene je vaskrsenje Gospoda suština hrišćanstva, jer je ono dalo potpuni, duboki smisao celom Hristovom životu i stradanju“, kaže za Tanjug cijenjeni glumac Ivan Bosiljčić koji kroz humanitarni rad i odnos prema životu afirmiše vrijednosti pravoslavlja.

Bosiljčić je ostvario veliki broj zapaženih uloga u pozorištu na filmu i u televizijskim formatima.

Njegovi koncerti na sceni Madlenianuma uvijek izazivaju veliku pažnji medija i publike.

Svoju nesumnjivu popularnost, Bosiljčić često koristi za afirmaciju pravoslavne vjere i čestitih okvira života u hrišćanstvu.

„Zajedno sa mojom suprugom Jelenom učimo dete da hrišćanstvo mora biti praktično, jer će u suprotnom biti odbačeno. Nije dovoljno samo proučiti i nabubati molitve i Sveto pismo, nego to i primeniti, jer ljudi ne veruju rečima, nego delima. Veruju našim očima i rukama. Samo življeno, požrtvovano hrišćanstvo ima budućnost“, kazao je Bosiljčić za Tanjug.

Prema njegovim riječima, sagledavanje umjetnosti i iz ugla pravoslavlja mu je obezbijedilo da jasnije vidi šta je od karaktera koje igra korisno duhu.

„Poslednjih godina to mi je najbolji parametar u odlučivanju šta i sa kim ću da radim. Jasno vidim koji pozorišni komadi ili filmovi mogu biti na duhovnu korist publike, a koji ne, jer umetnost može biti opasna, pa čak i pogubna po gledaoca“, kazao je Bosiljčić.

O posebnim okolnostima u kojima se Usrks proslavlja Bosiljčić napominje da je Covid 19 nepoznata bolest i da se u skladu sa tim treba primiriti u nadi da će brzo proći.

„Treba se uzdržati od teških reči i osuda. Još u 4. veku veliki prijatelj i savremenik Vasilija Velikog, Sveti Amvrosije Milanski rekao je da je sama želja, čežnja za Pričešćem, već Pričešće. Svako od nas u domaćoj crkvi, odnosno kod kuće ima šansu da bude pričešćen“, kazao je Bosiljčić.

Na prvoj velikoj raskrsnici u životu našao se kako kaže pre 20 godina kada je prvi put posetio Hilandar.

„Nakon toga , Ostrog, Studenica, Dečani, Jovanje, fruškogorski i ostali srpski manastiri i njihovo monaštvo su me mnogo formirali. Pod njihovim blagoslovom 2009. za Vaskrs sa svojim duhovnikom ocem Ilarionom Đurićem otputovao sam u Jerusalim. Prisustvovao sam čudesnom spuštanju Svetog ognja, držao sam ga u rukama. Vatra koja gori a ne može da opeče me je naučila da gde prestaje logika, počinje vera.

Poslednjih godina sam posetio velike ruske svetinje od Moskve, preko Petrograda, Valamskih manastira i Divjejeva. Posetio sam i Sinaj i bio u najstarijem hrišćanskom manastiru na svetu – manastiru Svete Katarine. I na svakom od tih svetih mesta molitveno sam se setio svog srpskog naroda“, kaže Bosiljčić.

On ističe da je nedavno pročitao u nekoj od fejsbuk priča njegovih prijatelja Ivana Jovića – reditelja i njegove supruge Monje Jović, dramske spisateljice.

„Oni su napisali da je Grčka u kojoj će snimati novi film, njihova rezervna otažbina. Da, tako je dobro imati još jednu otažbinu. Tad sam shvatio da ja imam dve rezervne otadžbine – Rusiju i Grčku. I na toj pravoslavnoj duži, naša Srbija se nalazi tačno na sredini, usudiću se da kažem – u centru“, poručuje Bosiljčić.

Pročitajte još:

Liturgijo – ono najbolje u meni