Bokan: Kad drugosrbijanski „spin doktor“ organizuje „montenegrinsko Cetinje“

Piše: Dragoslav Bokan

Ovaj rođeni Tuzlak, odrastao u Beogradu, već desetak godina je Montenegrin, na specijalnim zadacima (počeo je angažmanom ”pokrića” crnogorskog priznavanja ”Republike Kosovo”). ”Proslavio se” kao savetnik Mila Đukanovića u tom periodu, da bi zatim bio postavljen, kao državni službenik, na mesto urednika Pobjede (koja, od tada počevši, prvi put od osnivanja počinje da izlazi na latinici).

Da bi, posle nekoliko ne previše uspešnih godina urednikovanja, prešao ponovo u blizinu direktne vlasti, kao provereni ”spin doktor” i, zvanično, prvi čovek informativne službe najmanje NATO države i sigurno najpouzdanijeg saveznika šiptarskih secesionista i srbomrzaca.

Za sve svoje ”zasluge” dobio je nezgrapni, ali upečatljiv nadimak: ”Pulicer crnogorske mafije”, uvodeći uličarski rečnik i najprimitivnije vređanje kao prepoznatljivi ”stil” najpoznatijeg crnogorskog državnog glasila.

Bivši saradnik Slobodne Evrope (direktno finasirane od Kongresa SAD), urednik sajta Radija B92 i saosnivač (sa Petrom Lukovićem) famoznih e-novina (”poznatih” po vređanju svih iole normalnih, patriotski određenih ličnosti naše javne scene, počevši od Emira Kusturice, pa sve do moje malenkosti). Tu je, inače, naučio kako se, najnižim uvredama, najbrže postiže efekat kod one najgore internetovske publike, željne baš ovakvih primitivnih, uvek lično usmerenih pamfleta. I to je onda samo nastavio da primenjuje u Crnoj Gori, pokušavajući da mafijašku hobotnicu opremi, ukrasi i odbrani odgovarajućom medijskom maskom i opremom.

Ipak, ono što je ostalo najkreativnije i najzanimljivije u Kusovčevoj biografiji jeste njegova uloga u ”Indeksovom radio pozorištu” i njihovim kalamburima s kraja osamdesetih i početka devedesetih godina. Tu je Kusovac postavio osnove onoga što će kasnije nastaviti Petar Luković i, u blažoj i pitkijoj formi, Zoran Kesić. Sprdanjem do ukidanja ozbiljnih razgovora i humorom do prava na vređanje i besomučno ismevanje.

S tim što je Srđan prestao da koristi humor i duhovitost, ostajući na ogoljenoj formi isključivog izvršavanja postavljenih političkih zadataka i blaćenja svih protivnika onih koji ga iznajme i dovoljno dobro plate.

Tim ”stilom” se zamerio i crnogorskim liberalima (onom njihovom nepokornom, nerežimskom delu), zatim grupi oko Milorada Katnića i Igora Lukšića, pa i samom Štefanu Fileu, evropskom Komesaru za proširenje (koji je iz Brisela napao Kusovčevu Pobjedu za gotovo neshvatljivi ”neprofesionalizam”). Jer nisu svi raspoloženi da praštaju uvrede i lične napade, a kada se radi o ljudima sa zapadne strane, takve se greške plaćaju gubitkom posla i raznim, tome sličnim neprilikama.

Između bezočnog mafijaškog i onog klasičnog ”evrounionističkog” puta, junak ove priče je izabrao onaj prvi i, samim tim, svog nespornog gospodara, gurajući ga sve dublje u opsesiju samoobožavanja i veru u sopstvenu nepogrešivost. Čime je svojski doprineo da njegov gospodar ubrzo izgubi super-pragmatični osećaj za realnost, koji ga je nekada krasio, i da, umesto ”reformatorskog”, postane diktator severnokorejskog tipa. U ulozi ”Lažnog cara”, koji, i ne znajući, samo čeka da njegov narod horski uoči kako je pomenuti ”car – go”.

E, pa taj i takav lik, mali beogradski okupator crnogorskog medijskog prostora (kad se već govori o ”okupaciji iz Beograda”) sada opet pokušava da se naknadno umili svom prebogatom šefu i otme makar delić njegove naklonosti jednom drugom beogradskom marketinškom magu. Pa onda pravi ovakve primitivne performanse, sa 14 Cetinjana koji drže ovu bleskastu ideološku poruku, formalno sasvim nalik na one srpske nacionalističke, usmerene protiv ”gej-parade”.

Pa se onda tim drugosrbijanski organizovanim ”montenegrinskim Cetinjem” sada (srećom minijaturno) širi duh mržnje prema svemu srpskom, otadžbinskom i crkveno-hrišćanskom.

Njih 14 nevidljivih jurišnika (skrivenih iza platna ove parole), plus nekadašnji ”indeksovac” Srđan, protiv volje naroda u Crnoj Gori.

A znajući kako je prošlo sve ono što je lično organizovao i u svojim rukama držao ovaj ostrašćeni i nadobudni propagandista ”petooktobarskog tipa”, ubrzo očekujemo i skori kraj ove farse i srećni povratak zemlje Svetog Petra Cetinjskog i velikog Njegoša na njen vekovni, otadžbinski i svetosavski put.

P. S.
Rođeni Srđanov brat je Zoran Kusovac, nekadašnji (ne baš najuspešniji) izvršni direktor Foks Televizije u Srbiji, poznati globalistički novinar, dopisnik velikih agencija, neumorni ”specijalni izveštač sa Balkana” – i nekadašnji ratni reporter. Čisto da spomenemo taj porodični deo ove ”prosvetiteljske” ideološko-medijske mreže u funkciji neophodne promene svesti i identitetskog obeskorenjivanja našeg izluđenog, sa svih strana napadnutog, izmanipulisanog i uveliko hipnotisanog naroda.