• Издвојено
• Поглед

Бока и Црна Гора равноправно 1813. А данас?

1 min read

3 године ‎ ИН4С

Данас се на једном службеном порталу од аутора који је, вјерујем, пропагандистички ангажован у корист ,,нове'' Црне Гори, појавио текст са насловом да су се Црна Гора и Бока ујединили 1813, написан ваљда са намјером да оспори историјску истину да је Бока у заједничку државу Срба, Хрвата и Словенаца 1918. ушла самостално, вољом свог већинског српског становништва, без Црне Горе и Подгоричке скупштине.

Манастир Подластва, Грбаљ (Фото: Српске новине); Подгорица (Фото: Волим Подгорицу)

*Текст је првобитно објављен на порталу ИН4С 1. новембра 2019. г.

Пише: Теодосије

Данас се на једном службеном порталу од аутора који је, вјерујем, пропагандистички ангажован у корист ,,нове” Црне Гори, појавио текст са насловом да су се Црна Гора и Бока ујединили 1813, написан ваљда са намјером да оспори историјску истину да је Бока у заједничку државу Срба, Хрвата и Словенаца 1918. ушла самостално, вољом свог већинског српског становништва, без Црне Горе и Подгоричке скупштине.

Сигурно, нема другог скривеног циља осим овог – да се покаже како је Бока ,,одувијек” црногорска, иако је и данас већински правословно српска, како би се артикулација њене посебности угрозила, колонијално игнорисала и учинила историјском неистином. Све што је историјски важно аутор свјесно (не искључујући и незнањем) прећуткује скоро уротинички стварајући измишљену историју у духу потреба садашњих владара и фараона Црне Горе.

Истина је да да је 29. октобра 1813. одржана скупштина о уједињењу или аутетентично о ,,равноправном сједињењу двије сусједне покрајине” (равноправном – ко данас смије то и рећи, а да не буде процесуиран као члан организиване криминалне групе?!), дакле – не припајајању Црне Горе Боки, нити Боке Црној Гори.

Друго, Уставотворна скупштина на којој је донијета одлука о уједињењу одржана је 1. новембра 1813. у Боки, а не Црној Гори. Интересантно ако ствар није баш у томе што су послове од знања водили баш Бокељи, а међу њима највећи број српских свештеника, на којој је образована и Централна комисија (налик на Владу) на челу са предсједником Петром Првим и секретаром из Боке. Дакле, ако је светац цетињски по природи ствари био први, онда је Бокељ био други.

А данас, гдје има Бокеља на неком мјесту, не као другог него и далеког од власти, важног и утицајног у Црној Гори?!

Треће, Централна комисија је била састављења уз потпуно једнак број чланова: девет из Црне Горе и 9 из Боке, а у ово данашње вријеме сумњиво је Боку и поменути да не би отишла из оног што је стварала, а камо ли тражити оно што јој је и Свети Петар Цетињски признао да буде равноправна или бар да се чује и пита о себи колико и стара Црна Гора Чева и Његуша.

Четврто, тада је формирано и вијеће од 41 посланика којим је предсједавао митрополит Петар, а потпредсједник био из Боке, с тим што је из читаве Црне Горе било укупно 9 посланика, а из Боке 31, што је било сасвим довољно за апсулутну већину у сваком одлучивању, а данас погледајте колико је посланика из Боке – дупло (и више) мање него из једне Подгорице! Толико данас Црна Гора уважава Боку и цијени њене културне, економске и људске ресурсе, иако свако из или близу власти не гради хотеле и не купује земљу по каменој пустињи црногорској, по старој Црној Гори, него су сви чак и на ручак код ,,Зорке” или ,,Вида”. Толико да се зна и то да Бока данас не тражи повратак у прошлост и 1813, иако јој је тешко објаснити да је тада имала више права него у демократији Запада.

И још за крај, како је уцјењени дворски историчар Андријашевић записао – на Берлинском конгресу 1878. је од приморја у независну Црну Гору ушло оно што територијално припада приморју – од ријеке Жељезнице (Бар) до залива Круци. Толико о овоме, да се само чује, јер истина је код владара. Он је само скрива.

Прочитајте још:

Бокељи у земљи историјског разочарења: Вјечни стражар светосавља, не ваша колонија

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: