Bojović: Podanička vlast u Podgorici daje prećutnu saglasnost Velikoj Albaniji

Sporazum koji su potpisali predstavnici lažne države Kosovo* i Albanije o ujedinjavanju i koordinisanju svojih spoljnih politika ozbiljna je i zabrinjavajuća činjenica, ocijenio je Vladislav Bojović, član predsjedništva Demokratske narodne partije i funkcioner Demokratskog fronta.

„Time što se čak ne usuđuje da komentariše ovakav događaj, poslušnička vlast u Podgorici zapravo daje prećutnu saglasnost, pruža podršku i nastavlja da podstiče i ohrabruje dalje poteze Albanaca u cilju realizacije projekta Velike Albanije“, smatra Bojović i dodaje:

„To što su lažna država Kosovo i Albanija dogovorili ne samo usklađivanje već i objedinjavanje spoljnih politika nesumnjivo pojačava ambijent tenzija i nestabilnosti u regionu i predstavlja ozbiljno upozorenje i realnu prijetnju i za samu Crnu Goru koje treba da bude svjestan posebno pravoslavni dio stanovništva. Vidimo kako se Albanci, sada već neskriveno, drže projekta Velike Albanije koji je kreiran još u 19. vijeku, za vrijeme Prizrenske lige, a koji podrazumijeva širenje, odnosno zauzimanje i teritorije Crne Gore“.

Bojović naglašava da je važno da se odsjetiti da je tokom sastanka Prve prizrenske lige 1878. godine odlučeno da svi Albanci treba da rade na staranju velikoalbanske države od dijelova teritorija tada već formiranih susjednih država Srbije, Crne Gore i Grčke.

„Nažalost, Crna Gora je došla u situaciju da njena vlast ne reaguje kada treba osuditi akcije i poteze Albanaca kojima se neskriveno promovišu ili čak konkretizuju velikoalbanske ideje, pa ni kada se, kao u ovom slučaju, stvaraju formalne pretpostavke i politička infrastruktura Velike Albanije, ali se zato ta ista vlast okomila na jedinu kanonsku Srpsku pravoslavnu crkvu u Crnoj Gori sa ciljem da se sruši temelj i stub odbrane pravoslavne Crne Gore“, ističe Bojović i napominje:

„Umjesto odlučne reakcije i osude ovakvog poteza Albanaca, ne bi nas iznenadilo da Srđa Darmanović ovih dana najavi formalno objedinjavanje i usklađivanje spoljnih politika Crne Gore, lažne države Kosovo i Albanije i formiranje zajedničkih ambasada i konzulata, čime bi ova vlast dala konačnu potvrdu da su spremni da žrtvuju Crnu Goru za interes velikoalbanskog projekta“.

Bojović naglašava da je upozoravajuća činjenica da šta god da Albanci urade u Crnoj Gori, južnoj srpskoj pokrajini Kosovu i Metohiji ili u regionu, marionetska vlada na čelu sa Milom Đukanovićem i Duškom Markovićem to ne smije ni da komentariše, a kamoli da osudi ili da se eventualno suprotstavi.

„Zapravo, sve je očiglednije da je Albancima u Ulcilju, Tuzima, Gusinju sve dozvoljeno, dok Srbi i govornici srpskog jezika u Crnoj Gori bivaju odmah na udaru državnih organa, progonjeni, evidentirani, etiketirani, kažnjavani i diskriminisani, ako samo pokušaju da pruže određeni vid javne odbrane svojih prava, očuvanja identiteta svojih predaka i istorijske pravoslavne Crne Gore“, jasan je Bojović i zaključuje:

„Svaki građanin Crne Gore kome je stalo da opstanka Crne Gore i očuvanja njenog duhovnog bića i supstance, zarad generacija koje dolaze, mora da shvati da se ovakva izopačena i pervertirana stvarnost u kojoj živimo mora promijeniti. U protivnom, od Crne Gore će ostati samo tragovi, brisan prostor ili prazna ljuštura“.