Бојовић: Ароганција и безобразлук руководства АСК; штите највише функционере бившег режима
1 min read
Драган Бојовић
Пише: Драган Бојовић, посланик ДНП-а и замјеник предсједника Одбора за антикорупцију
„Безобразлук и ароганција“ – не постоје блажи изрази којим би се адекватно описао рад АСК и посебно однос АСК према Скупштини Црне Горе. Дакле, крајње арогантан став којим руководство ове Агенције жели себе да постави у суспериорну позицију из које, по њиховом виђењу, могу да раде шта год хоће, без икакве контроле и и да се крајње игнорантски односе према Скупштини Црне Горе и према матичном скупштинском Одбору за антикорупцију.
Наиме, 27 октобра, 2021. године, дакле прије мјесец и по дана, матични Одбор за антикорупцију, који надгледа рад АСК, тражио је од исте да му се доставе информације о начину поступања ове Агенције у случајевима који су веома заинтигирали цјелокупну јавност, а који се тичу непријављивања имовине од стране највиших функционера бившег режима. Овдје се, прије свеге, мисли на актуалног предсједника државе, али и на друге високе функционере бившег режима.
Подсјетићу Вас, ту је случај Панама папира о коме бруји међународна јавност и гдје нам је од Европског парламента захтијевана детаљна истрага (Чак и да је тачна тврдња Мила Ђукановића да су он и његов син само отворили фирме преко којих нису ништа пословали, што је апсурдно и у шта ја не вјерујем, они су те фирме морало да пријаве АСК.).
Надаље, ту је случај Ђукановићевих скупоцјених сатова, чија се вриједност процјењује у милионским износима, потом неадекватно пријављивање грађевина у Кочанима код Никшића, гдје само ограда око имања вриједи колико двије куће обичних грађана, потом кастоди рачуни и стицање првог милиона, потом егзотична путовања у Сан Тропе, Дубаи, итд. Штавише, у појединим од ових случајева Управни суд је на основу тужби НВО МАНС, наложио да АСК покрене поступке, што је Агенција дужна по закону да учини, међутим, вријеме пролази, а Агенција не чини ништа у том правцу.
Дакако, није ријеч само о случајевима који су везани за Мила Ђукановића, већ су ту афере које се тичу и других функционера бившег режима, као што су: егзотична путовања Бранимира Гвозденовића, непријављена препродаја стана Миливоја Катнића, приходи Предрага Бошковића од стране рукометне асоцијације, на које законски нема право, итд.

У појединим од ових случајева је Управни суд такође наложио Агенцији да отвори поступак, али руководство Агенције не хаје за пресуде Управног суда. Штавише, као што сам рекао, руководство Агенције се понаша као да је у њиховим рукама сконцентрисана сва моћ у држави. Они су јако дрско овдје у Скупштини саопштили да су изнад Скупштине и да они посланике треба да уведу у ред. Руководство Агенције појам институционалне независност схвата на начин да могу неконтолисано да раде што год хоће и да им нико не може ништа, да могу да дјелују ван контроле као посебна, одметнута четврта грана власти.
Naravno da je mogao da otvori firmu kao privatno lice a ne da zloupotrebljava diplomatski pasoš i status koji u tom trenutku nije imao