• Друштво
• Насловна

Бојић: Проблем Закона о фискализацији једноставно правно питање које се не решава из политичких и личних разлога

1 min read

4 године ‎ ИН4С

Адвокат Владан С. Бојић

Адвокат Владан С. Бојић је 12. јула као члан преговарачког тима Адвокатуре Црне Горе после вишечасовног састанка, 13. јула путем и-мејла вд министру Министарства правде Сергеју Секуловићу упутио следећи писани захтјев са прилозима:

Поштовани,

Имате веома незахвалну улогу, а уједно и ванредно добру прилику да разријешите проблем који је заокупирао и паралисао црногорско правосуђе. Ствари се јасне али их треба најпре разумјети.

Коначно је правна адреса исправна, јер је однос са АЦВГ у стварној надлежности ресора правде.

Како би избјегли даља понављања прилажемо апел и два акта МФСС, прослеђених маја мјесеца.

Закон о фискализацији у промету производа и услуга („Сл. лист ЦГ“, бр. 46/19, 73/19, 8/21: ЗФППУ) и пратећа општа акта: 1) Правилник о облику и структури порука и сигурносним механизмима за размјену порука фискалног рачуна  и начину достављања рачуна који су издати у случају прекида сталне интернет везе („Сл. лист ЦГ“, бр.54/20, 57/21); 2) Правилник о садржају пријаве ознаке оператера фискалног сервиса, начину генерисања идентификационог кода обвезника фискализације и начину достављања података и генерисања ознаке о пословним просторима обвезника фискализације („Сл. лист ЦГ“, бр.54/20, 57/21); 3) Правилник о поступку издавања и поступку обнављања потврде о недоступности услуге  приступа интернету и начину спровођења провјере доступности услуге приступа интернету на локацији на којој порески обвезник обавља дјелатност („Сл. лист ЦГ“, бр.72/20); 4) Правилник о садржају и начину овјере књига рачуна, начину достављања рачуна без јединственог идентификационог кода рачуна и начину провјере рачуна за који је извршен поступак фискализације („Сл. лист ЦГ“, бр. 54/ 20) ни на једном мјесту не помињу пружање правне помоћи ни дјелатност адвоката. Ни слова.

Све што се збива ових мјесеци је искључиво производ тумачења економиста и правника МФСС који своја мишљења преображавају у правна тумачења и мијењају, дописују закон.

ЗФППУ и сва побројана подзаконска акта су у својој правној суштини правна правила о поступцима и правилима евидентирања промета производа и услуга ради правоваљаног и правовременог опорезивања. Зато у том контексту помиње „евидентирање/фискализације путем пријаве надлежном пореском органу у ”реалном времену“ сваке пружене услуге или продатог производа коришћењем интеренет везе (чл.2, 12 ЗФППУ) а у правилничким актима све врви и зависи од доступа интернета и односа „купца и примаоца рачуна“. То даје илустративно јасан одговор да чак ни наш законодавац – преписивач није имао ни основ појма да ће тај закон обухватати адвокатску дјелатност/пружање правне помоћи. Правни основ сврставања пружања правне помоћи у „услуге“ и „у промет услуга“ не постоји, напротив, постоји уставни и законски основи да пружање правне помоћи није услуга у чл. 21 Устава ЦГ и у чл. 2 Закона о адокатури и у 69/10 Закона о класифкацији дјелатности, а лоши тумачи МФСС вулгарном банализацијом јашу на спину да је услуга буквално све и да је услуга све. То је изругиваање Уставу и законима.

Ефекати тога „тумачења“ МФСС-а у евидентирању пружања правне помоћи адвоката:

• Евидентирање пореском органу „у реалном времену коришћењем интернета у час и минут“, је бесмислено а конкретно пружене правне помоћи адвоката клијенту аутоматски узрокују:

      А) Селекцију клијената/грађана на оне сиромашне, на оне слабо платежне и на оне богате;

      Б) Онемогућавање до јаког отежања приступа суду слабо платежних/сиромашних клијената.

• Евиденција пореском органу „у реалном времену пружене правне помоћи“ тј. конкретне адвокатске радње клијенту производи за односног клијента обавезу безизузетна плаћања по важећој АТ накнаде адвокату скупа с пореском обавезом, што у датом тешком економском стању јесте ненормално, производи додатне противправне и непремостиве реалне препреке:

     А) Адвокат клијенту испоставља фактуру по АТ, а надлежне инстанце тај износ не признају,  

     умањују, све у зависности од дискреционе власти инстанце; као огледни примјер из мноштва  

      кршења АТ упркос чл. 5 АТ (Вид. АТЦГ) узмимо одговор на жалбу који никада ниједан суд   

      није обрачунао иако је АТ прописана тачна накнада и ту додајмо низове директних кршења

     АТ које из корјена мијењају адвокатску накнаду прописану по АТ за пружену правну помоћ;

     Б) Суд и друга надлежна инстанца својом одлуком прихватају или не или дјелимично   

     обрачунату накнаду по АТ и тим се одлукама налаже оно плаћање како стоји у изреци.

     В) Првостепена одлука о накнади трошкова не значи ништа јер је она иначе везана за успјех        

     главној ствари о којој је била расправа/претрес (акцесорност) чека правноснажност и    

     извршност и евентуално наплаћена (случајеви неликвдних дужника). Ту није крај, јер следе

     ванредна правна средства, уставна жалба, представка ЕС па је немогуће у гро случајева     

     одлуку о трошковима везати за реално време, час и минут, док је интернет доступан, што

     проказује да је је адвокатура ван сваког мисаоног и елементарно правног видокруга ЗФППУ.

• Неминовна правна и финансијска последица угуравања адвокатуре помоћу неаутентичних и банализованих тумачења економиста и правника МФСС се огледа у томе што ће пружање правне помоћи правним лицима и даље бити под подразумијевајућом пореском контролом и видљивошћу, док ће пружање правне помоћи физичким лицима бити сведено само на она платежно способна лица, док на оне мање платежна и сиромашна неће. То је по адвокатским правилима решиво заступањем путем општег правила про боно, што значи тоталну пореску евазију. То се не сме упоставити, (ако остане ово тумачење ЗФППУ хоће), јер би то значило реглементацију лицемерних, лажних норми, које би од адвоката изискивало лажне изговоре, Сви се самозадвољавају легалношћу, а све пуца од неетечности – антипод владавине права. Дакле, овакво евидентирање (промета) правне помоћи (фискализација) је неспорно потпуно беспредметна, бескорисна сходно датим прописима уз вишеслојне крупне противправности:
• Кршење правила из члана 6 ЕКЉП, низа прецедената ЕС Стразбур, које јасно забрањују свако отежавање приступа суду, то јест, право на суђење: The right of access to court;
• Социјални инжењеринг адвокатске клијентеле и дјељење кроз платежну способност:
• Обесправљење грађана као титулара суверенитета уз најдалекосежнију пореску евазију;
• Тотална стварна и животна непримјењивост датих прописа у свим сферама адвокатуре;
• Потпуна дезорганизација правосуђа и дегенерација комплетног – правосудног система;
• Трајно нарушавање и слободе и аутономије, самосталности и независности адвокатуре;
• Избацивање комплетне адвокатуре из поглавља 23 и измјештање у поглавље 3 услуга;
• Трансплантисање мега/адвокатских корпорација и њихово преузимање улоге адвокатуре у ЦГ правосуђу уз иностране адвокатске франшизе, поставку нових чиниоца правосуђа и трансфер свих озбиљних адвокатских заступства и новчаних награда изван Црне Горе док ће се адвокатура ЦГ свести по виђеној пракси слабих земаља ЕУ на локал-чиновнике.                             

Закључак

Све ове аберације ће довести до озбиљних деформација и трајних оштећења правног поретка без његове контрабилности тј. способности правног поретка да под својом контролом држи задате друштвене процесе. У овоме нико разуман не може имати сумње да уз сва приписивања и атрибутрања послова адвокатске дјелатности у толико и превише специфичне услуге да уопште нису никакве ни специфичне услуге, него уставноправно пружање правне помоћи. Никаква прилагођавања тог закона и тих прописа адвокатури нити адвокатуре тим прописима просто није могуће. Зато је једини правно могући излаз у свему томе да МФСС-а престане да тумачи непротумачиво и да усвоји у одговарајаћој законској процедури новеле допуном члана 5 тачка ЗФППУ, што јесте садржај плебисцитарне Одлуке о општој обустави пружања правне помоћи од 20. маја 2021. јер су штетне, сувише негативне правне консеквенце сваким даном све веће.

Предлог

Адвокатура Црне Горе је спремна, али уз посебне гарантије Владе ЦГ, да се ови прописи неће сулудо и реваншистички и репресивно примјењивати на адвокате у виду чврстог правног оквира ресора и Владе правнообавезујућег за МФСС, УП да би потом АК могла суспендовати Одлуку од 20.маја. То јесте прави пут уливања повјерења да Влада преко ресора образује паритетну Радну групу и приступи до краја текуће године изради посебног Закона о пореској евиденцији пружања правне помоћи адвоката, па уколико то реалне околоности и степен оспособљености наложе и да кроз одређен облик дигиталних платформи, чему тежи читаво правосуђе у свим развијеним земљама, што је одговор у технолошком развоју друштва. Радна група која би била образована на паритетној основи, уз потпуно и интензивно учешће и надзор адвоката Црне Горе, би једино могла стварно допринети остварењу и фискалног утицаја, али и у редуковање евазије.    

Аденда

Досад смо имали право песнице (fr.droit du poing; engl.right of first), што важи за односе у раној средњовјековној Европи, добу одсуства предвидивог реда и правне сигурности, у коме је владао закон силе (право песнице). Увјерења смо да ће МФСС и друге инстанце одустати од правног насиља на вријеме. Сувишно је инсистирати на убјеђивачима неприкладног/непримјереног, јер неке ствари просто не иду: Bovi imponere clitellas – стављати волу самар – то није могуће.

МФСС је неупитно направило грешку, грешку треба што прије признати и то по предлогу из овог акта исправити грешку. А, сваком мора да је јасан крупан искорак Адвокатуре ЦГ, јер иако је оправдано њено чињење, по мом личном увјерењу тад би требала одустати од захтјева из Одлуке о општој обустави пружања правне помоћи 20. маја изузимањем из система евиденције већ укључењем у систем евиденције а искључиво кроз посебан Закон о пореској евиденцији пружања правне помоћи адвоката јер је то једино такво – уставно, законито а сврсисходно. Lex specialis је баш у овим случајевима легитиман и легалан правни пут који ће уважити члан 21 Устава, то да je адвокатура прачинилац правосуђа која пружа правну помоћ а не никакве услуге. Њим ће се уважити и потребе пореских евиденција које су али јасне адвокатима преко потребне.

Пошто у јучерашњим преговорима нисмо достигли праг из овог предлога, иако ће сигурно баш он бити коначно правно исходиште, колеге адвокати нису прихватили недовољно јасно решење, уважио сам тешке преговоре од 12. маја, али и негативан одијум колега и истуио из преговора.

„Циљ Закона покоравање адвокатуре Црне Горе“

„Циљ је покоравање адвокатуре Црне Горе од неких већ дебело и дубоко уплетених ЕУ адвокатских корпорација, уговарање и мега трансфери прескупих ЕУ адвокатских апанажа недоступних грађанима Црне Горе из Црне Горе и коначно убијање слободног неунијатског и неуниформног критичког мишљења и речи адвоката“, рекао је Бојић за ИН4С одговарајући на питање шта је стварни циљ овог закона.

На питање да ли постоји ли избор или излаз из овог проблема, Бојић каже да је из изложеног потпуно јасно да је посреди једноставно правно питање које је једноставно правно решити, али се не решава.

„Али се не решава пошто треба једноставно признати и исправити грешку, дакле из политичких и личних разлога, због чега ћу увек бити против – таквих или сличних спекулација. Постоје само два избора, или “изузимање” адвокатуре из ЗФППУ по Одлуци АК од 20. маја или доношење посебног Закона о пореској евиденцији пружања правне помоћи адвоката. То ће рећи, правно-етичко изнад политичког, јер је на коцки опстанак адвокатуре као слободне и независне професије. Или ће бити слободна, или је неће бити„, закључио је Бојић за ИН4С.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: