Bojan Hreljac (1948–2018)

Piše: dr Aleksandar Raković

Basista legendarnih rok sastava Elipse i Korni grupa Bojan Hreljac napustio nas je 18. decembra 2018. Za njega me vezuju lepe uspomene i ugodni razgovori.

Nisam video da je neko drugi tako pedantno vodio hroniku zbivanja svojih sastava, kao što je to Bojan činio za Elipse i Korni grupu.

Podeliću sa Inforsovcima jednu anegdotu koju mi je Bojan ispričao. Reč je o neverovatnom događaju vezanom za njega i njegovog oca Zlatibora. Pritom, interesantno je da je Zlatibor rođen na Dvoru Karađorđevića u Beogradu, gde je radila njegova majka, Bojanova baka. Čak i u komunističko vreme na Zlatiborovom izvodu iz matične knjige rođenih pisalo je da je rođen na Dvoru Karađorđevića.

A evo i te anegdote koju sam objavio u svojoj knjizi Rokenrol u Jugoslaviji 1956-1968. Izazov socijalističkom društvu (Beograd: Arhipelag, 2011):

Mladići iz Konga i Angole, koji su početkom šezdesetih došli u Beograd kao srednjoškolci, oformili rokerski sastav nazvan Crni panteri. Sredinom šezdesetih bili su studenti Beogradskog univerziteta i imali su veoma zapažene nastupe, dobre instrumente, bili su „ludi“, razmaženi, živeli su u studentskom domu za strane studente na Karaburmi. Bili su deca uticajnih afričkih političara.

Otac Bojana Hreljca iz Elipsi, Zlatibor, je od 1980. do 1983 bio spoljnotrgovinski predstavnik Jugoslavije Angoli. Angola je u oslobodilačkom ratu (1961–1975) zbacila portugalsku kolonijalnu vlast. Vlast prvog predsednika Antonija Agostina Neta (Narodni pokret za oslobođenje Angole) ustanovljena je 1975. u Luandi, a nakon smrti 1979. nasledio ga je Hoze Eduardo doš Santoš iz istog pokreta.

Međutim, 1975. izbio je građanski rat između dva oslobodilačka pokreta socijalističke orijentacije – Narodnog pokreta za oslobođenje Angole (markisti-lenjinisti) i Narodne unije za potpunu nezavisnost Angole (antikomunisti).

Zlatibor Hreljac je ispričao da je šef državne bezbednosti u Šantošovom pokretu, bio čovek koga su se svi plašili. Jednog dana 1982. šef državne bezbednosti Angole je pozvao Zlatibora na razgovor. Hreljac je o tome obavestio jugoslovenskog ambasadora koji mu je rekao da se odazove pozivu, a da će iz ambasade intervenisati ako se ne vrati na vreme.

Otišao je, ušao u veliku prostoriju, a šef državne bezbednosti Angole mu se obratio na čistom srpskom jeziku: „Ko je vama Bojan Hreljac“? Zlatibor mu je iznenađen odgovorio: „Moj sin“. Ovaj je potom sa ushićenjem rekao „brate moj“, počeo da ga ljubi i raspituje se za svog prijatelja Bojana Hreljca.

Zapravo, čovek od koga su svi zazirali bio je bivši student Beogradskog univerziteta, član sastava Crni panteri, poznat pod nadimkom Veliki Raf. Put ovog beogradskog i „jugoslovenskog“ rokera iz Angole bio je nesvakidašnji. Trag beogradskog rokenrola dosegao je na tom primeru nezamislivu udaljenost u vremenskom i političkom kontekstu.

Dragi Bojane, neka ti je laka naša slobodarska zemlja.

https://www.dailymotion.com/video/x2e1gq1