Бојан Хрељац (1948–2018)

Пише: др Александар Раковић

Басиста легендарних рок састава Елипсе и Корни група Бојан Хрељац напустио нас је 18. децембра 2018. За њега ме везују лепе успомене и угодни разговори.

Нисам видео да је неко други тако педантно водио хронику збивања својих састава, као што је то Бојан чинио за Елипсе и Корни групу.

Поделићу са Инфорсовцима једну анегдоту коју ми је Бојан испричао. Реч је о невероватном догађају везаном за њега и његовог оца Златибора. Притом, интересантно је да је Златибор рођен на Двору Карађорђевића у Београду, где је радила његова мајка, Бојанова бака. Чак и у комунистичко време на Златиборовом изводу из матичне књиге рођених писало је да је рођен на Двору Карађорђевића.

А ево и те анегдоте коју сам објавио у својој књизи Рокенрол у Југославији 1956-1968. Изазов социјалистичком друштву (Београд: Архипелаг, 2011):

Младићи из Конга и Анголе, који су почетком шездесетих дошли у Београд као средњошколци, оформили рокерски састав назван Црни пантери. Средином шездесетих били су студенти Београдског универзитета и имали су веома запажене наступе, добре инструменте, били су „луди“, размажени, живели су у студентском дому за стране студенте на Карабурми. Били су деца утицајних афричких политичара.

Отац Бојана Хрељца из Елипси, Златибор, је од 1980. до 1983 био спољнотрговински представник Југославије Анголи. Ангола је у ослободилачком рату (1961–1975) збацила португалску колонијалну власт. Власт првог председника Антонија Агостина Нета (Народни покрет за ослобођење Анголе) установљена је 1975. у Луанди, а након смрти 1979. наследио га је Хозе Едуардо дош Сантош из истог покрета.

Међутим, 1975. избио је грађански рат између два ослободилачка покрета социјалистичке оријентације – Народног покрета за ослобођење Анголе (маркисти-лењинисти) и Народне уније за потпуну независност Анголе (антикомунисти).

Златибор Хрељац је испричао да је шеф државне безбедности у Шантошовом покрету, био човек кога су се сви плашили. Једног дана 1982. шеф државне безбедности Анголе је позвао Златибора на разговор. Хрељац је о томе обавестио југословенског амбасадора који му је рекао да се одазове позиву, а да ће из амбасаде интервенисати ако се не врати на време.

Отишао је, ушао у велику просторију, а шеф државне безбедности Анголе му се обратио на чистом српском језику: „Ко је вама Бојан Хрељац“? Златибор му је изненађен одговорио: „Мој син“. Овај је потом са усхићењем рекао „брате мој“, почео да га љуби и распитује се за свог пријатеља Бојана Хрељца.

Заправо, човек од кога су сви зазирали био је бивши студент Београдског универзитета, члан састава Црни пантери, познат под надимком Велики Раф. Пут овог београдског и „југословенског“ рокера из Анголе био је несвакидашњи. Траг београдског рокенрола досегао је на том примеру незамисливу удаљеност у временском и политичком контексту.

Драги Бојане, нека ти је лака наша слободарска земља.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: