Богородичина џамија у Паризу, Београд престоница „Велике Албаније“

Када је, прије нешто мање од десет година, објавила књигу под необичним називом „Богородичина џамија у Паризу“, оптужили су је за ксенофобију, нетолерантност, антиисламско опредељење… Данас, кад смо свједоци најстрашнијих терористичких напада у Паризу, Бриселу, Ници — називају је пророком јер је, много прије Мишела Уелбека, најавила шта чека хришћанску Европу, а Француску посебно.

Истини за вољу, Богородичина црква у Паризу није постала џамија, али још није ни 2048. година. Ta 2048. је у поднаслову књиге као алузија на Орвелову 84. Јелена Чудинова истиче да алузија није случајна — као што је двадесети вијек био вијек борбе против „пошасти“ комунизма, тако ће двадесет први бити вијек борбе против исламског фундаментализма.

Овај антиутопијски роман слика живот хришћана у Француској 2048. године. У том тренутку Париз су освојиле вехабије, жене морају да носе хиџаб, а Богородичина црква је постала — џамија. Правила нових властодржаца су строга и непослушност се кажњава средњовековним казнама, међу којима је и каменовање. Иако се мрачне слике будућности које описује у свом антиутопијском роману полако остварују, а оно што је у вријеме објављивања романа изгледало као хипербола више није тако изненађујуће.

Чудинова каже да се не сматра пророком.

А чињенице, како их она види, најављују пропаст Запада, који је почео још крајем прошлог вијека бомбардовањем Југославије чију историју Запад или није знао или га није занимала.

Списатељица у својој књизи не штеди ни Јељцинову Русију „која је била уморна од сталног супротстављања Западу“, па јој се учинило да је Милошевић та шапа коју треба дозволити Западу да одгризе, како би се добио мир. Али то је била погрешна рачуница. На Косову је заиста завладао мир — кад је последњи Србин отуда протјеран и последњи православни храм сравњен са земљом. Приштина је постала центар нарко-трговине одакле се зло ширило на све стране… Будућност је, по Чудиновој, страшна, Београд постаје центар „Велике Албаније“, а оно мало Срба што је остало, њих око 300 хиљада, сели се у Русију и оснива тамо свој нови Београд. Тиме Русија рјешава и свој проблем — ненасељеност огромне територије. А ислам се шири све даље и даље, осваја Европу…

А Париз? Он је 2048. већ главни град државе Еврабије, најјаче исламске земље на свијету, у којој се говори арапски, пише арапским писмом и живи по правилима исламске религије. Хришћани су сатјерани у гето, одакле постоје само два излаза: или примити ислам или умрети. Малобројни покрет отпора не успијева да се избори са новим владарима свијета и хришћанство поново одлази у катакомбе… Исламске власти одлучују да једном заувијек униште гета…

Рецепт за борбу против ширења ислама није рат, тврди Чудинова, већ — мисионарство. Православне цркве се морају занимати мисионарством, католицизам је претрпео крах послије Другог Ватикана, протестантизам се не може сматрати хришћанством.

А ни секуларност, каже она, не може дуго да постоји, раније или касније, ако нема праве вјере – долази лажна. Свето мјесто не остаје дуго празно.

Роман Јелене Чудинове који је код нас објавила „Русика“ крши све принципе политичке коректности, и зато је кад се појавио изазвао буру негодовања. Француски превод, иако наручен, дуго није могао бити објављен. Требало је да се догоди читав низ терористичких напада по Европи, па да се људи озбиљније замисле над оним на шта је она упозоравала. Данас у Француској излази најмање једна књига годишње која се бави том проблематиком, а Мишел Уелбек је постао херој и пророк који је „први“ најавио несрећу која се надвила над његову земљу.

Чудинова каже да јој не смета што су му читаоци и критичари дали то, прво, мјесто. Мрачне слике европске будућности које она гради хиперболишући и доводећи ситуацију готово до гротеске имају за циљ да укажу на проблем и да упозоре. Било би добро да 2048. неко може да каже да она — није била у праву.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: