Bocan-Harčenko: Srbija nam je bratska zemlja – protesti i sankcije za NIS nisu slučajno u isto vreme

“BRATSTVO” donosi ceo veliki intervju ambasadora Rusije Aleksandra Bocan-Harčenka za RIA Novosti

Glavni akcenti: Vlasti nude dijalog, ali protesti su ozbiljna pretnja ● Zapad pravi obojenu revoluciju zbog sankcija Rusiji, Kosova i Republike Srpske ● Zadovoljni smo razvojem saradnje, iako ne u potpunosti ● Naš sporazum o saradnji u oblasti nafte i gasa daje mogućnosti za nesmetan rad NIS ● Sankcije su nelegitimni i neopravdani udar na Srbiju ● Povezivanje sa gasovodom „Družba“ je srpsko-mađarski projekat ● Pregovori o produženju gasnog ugovora su u toku ● Zemlje NATO su prepreka za vojno-tehničku saradnju, ali i Srbija je uvek imala više partnera ● RŽD ima dobre perspektive u Srbiji ● Kurti hoće da iseli Srbe sa Severa, a Zapad mu je dao kart blanš ● Srbija je bratska zemlja i to je faktor od velikog značaja – činimo sve da joj izađemo u susret

Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko govorio je u intervjuu za RIA Novosti o saradnji nakon ostavke Vlade Srbije, zašto je Zapad izabrao put obojene revolucije u toj zemlji, da li postoji izlaz iz situacije sa američkim sankcijama Naftnoj industriji Srbije, kakve su perspektive projekata RŽD i treba li očekivati zaoštravanje na Kosovu i Metohiji povodom predstojećih izbora.

– Poštovani Aleksandre Arkadjeviču, 28. januara premijer Srbije Miloš Vučević podneo je ostavku usred protesta zbog pogibije 15 ljudi kada se srušila nadstrešnica na novosadskoj železničkoj stanici, a to znači i ostavku Vlade. Kako mislite da bi to moglo da utiče na srpsko-ruske odnose?

– On je podneo ostavku u kontekstu odgovora rukovodstva na zahteve demonstranata. Zbog lične svesti o odgovornosti, pošto je bio gradonačelnik Novog Sada kada je obavljana rekonstrukcija stanice u kojoj se dogodila tragedija pre tri meseca. Što se tiče rada vlade, ona sa formalne tačke gledišta nastavlja da radi u tehničkom režimu. Posle ostavke premijera, imali smo sastanke sa njim i sa nizom drugih ministara – oni rade punom snagom. Po tim sastancima se ne može reći da su skrstili ruke i da čekaju dok se ne donese konačna odluka o budućoj vladi.

Postoji nada da što se tiče naše interakcije sa vladom i rada vlade u celini, u smislu njene ekonomske agende, pre svega – da neće doći do poremećaja. Ovaj sastav, ovaj kabinet će nastaviti da radi do samog kraja. Hoću da napomenem da je u pogledu naših kontakata i što se tiče našeg dnevnog reda, vlada bila aktivna, mislim tu na njenog predsednika i na one ministre koji učestvuju u saradnji sa Rusijom u ključnim oblastima, bila je aktivna, profesionalna, i uspeli smo da uradimo neke stvari. Želeli bismo, naravno, više, ali, ponavljam, vlada je bila veoma efikasna.

Pošto je ostavka vlade nastala kao reakcija, u kontekstu protesta, postavlja se pitanje šta će biti i kakva je perspektiva ovih protesta. Očekivalo se, a onda su protivnici rukovodstva zemlje i izjavili da ostavka neće imati efekta. Bilo je informacija da će se protesti nastaviti u suštini u istom režimu, ako ne i eskalirati, kao što su bili ranije. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić postepeno ispunjava zahteve, uključujući pomilovanje demonstranata i drugo. Najvažnije je da on nudi dijalog, koji utire put ka rešenju i pronalaženju rešenja, i što je najvažnije, održavanju stabilnosti, koja je sada, iskreno govoreći, dovedena u pitanje, i očuvanju jedinstva u Srbiji, pronalaženju društvenog konsenzusa, odnosno dogovora.

Međutim, nije bilo jasne reakcije demonstranata na te predloge. Što je iznenađujuće, pošto je svima očigledno da se samo kroz dijalog, kroz direktne kontakte, zahtevi demonstranata mogu u potpunosti zadovoljiti. Odgovor na ovo pitanje zaključio bih tako što bih rekao da je stanje zaista veoma ozbiljno, takvo da može da uzdrma situaciju, koja je u Srbiji u poslednje vreme bila prilično stabilna, i što je najvažnije, može ozbiljno da ometa razvojne planove koji su ne samo proklamovani od strane rukovodstva – predsednika i Vlade, već se neki od njih uspešno sprovode, planirani su koraci za njihovu dalju realizaciju i već postoje rezultati. To je privredni rast Srbije, koji je iznad evropskog proseka (rast BDP-a 2024. godine je 3,9 odsto – prim. red.), i dostignuća u socijalnoj sferi – realna, kakvih ranije nije bilo.

– Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da su masovni protesti koji se od novembra održavaju u Srbiji organizovani uz učešće zapadne agenture za rušenje aktuelne vlasti, a potpredsednik Vlade Aleksandar Vulin je rekao da oni imaju za cilj i da nateraju Beograd da uvede sankcije Ruskoj Federaciji, kako Vi vidite situaciju?

– Kada se razmatraju i analiziraju protesti, snaga učesnika, moramo reći da ima dosta različitih učesnika i različitih snaga. Veliki broj učesnika su oni koji su tragediju u Novom Sadu primili k srcu, i na tom emotivnom talasu nastavljaju da učestvuju u protestima, bez ikakve posebne političke agende.

Očigledno je, kako je predsednik više puta isticao, govorili su to i premijer u svom govoru povodom ostavke i potpredsednik Vlade Aleksandar Vulin, da postoji mešanje spoljnih faktora ili pokušaj pokretanja obojene revolucije, da se eksploatišu tragedija i osećanja ljudi.

Vučić ne odgovara Zapadu i pored toga što nastavlja put evropskih integracija, što je više puta potvrđeno i ne samo verbalno, već i konkretnim akcijama, nastavkom pregovaračkog procesa o pristupanju EU, reformama određenim tempom. On ih ne zadovoljava jer ne pristaje da prihvati antiruske sankcije, to je čvrst stav, koji su razumeli na Zapadu, uprkos svim pritiscima, i zato je izabran scenario da se „uđe“ putem obojene revolucije i smeni rukovodstvo.

Drugi razlog je priznanje nezavisnosti samoproglašene republike Kosovo. Dugogodišnji san i cilj Zapada je da natera Beograd da prizna Kosovo i, kako smatraju, da to pitanje zatvori u korist zapadnih interesa i pozicije koju su imali od samog početka kosovske krize, od 1997. godine, ako ne i ranije – od 1990-1991. Zapad nije zadovoljan ni politikom Beograda prema Republici Srpskoj u Bosni i Hercegovini, podrškom koju joj pruža, podrškom predsedniku Miloradu Dodiku i stalnim razvojem direktnih veza između Srbije i Srpske. Uz takav pozitivni odnos Beograda prema Banjaluci, održavanje tih veza ispunjenih konkretnim sadržajem, izuzetno je teško uništiti RS i poništiti njena ovlašćenja, smeniti predsednika Dodika.

Već je bilo pokušaja da se Vučić natera da promeni svoju politiku i izvrši potrebne korekcije po navedenim temama i aspektima, pritisak na njega je bio neverovatno veliki. Možda nije bio svakodnevan, ali rastao je, ponekad je bio malo slabiji, ali ako gledamo poslednje tri godine, praktično od početka SVO ili od uvođenja prvog paketa sankcija EU i SAD protiv Ruske Federacije, pritisak je u celini rastao i bio je vrlo ozbiljan. Štaviše, bio je praćen najpre pretnjama, zatim konkretnim akcijama tj. sekundarnim sankcijama, koje nisu uvođene na nivou cele Srbije, ali su preduzimani pojedinačni koraci.

– Delegacija Srbije na čelu sa potpredsednikom Vlade Aleksandrom Vulinom učestvovala je na samitu BRIKS-a u Kazanju, predsednici Ruske Federacije i Srbije obavili su telefonski razgovor u oktobru, u jesen 2024. godine, šef Ministarstva ekonomskog razvoja Maksim Rešetnjikov posetio je Beograd, a prvi za dve ipo godine sastanak međuvladine komisije za ekonomsku i naučno-tehničku saradnju održan je u Sankt Peterburgu. Da li se aktivirala bilateralna saradnja?

– Postala je aktivnija, i mi smo naravno, iako ne u potpunosti, ne u punoj meri, zadovoljni rezultatima prošle godine. Iako ponavljam da je moglo više da se uradi, druga polovina godine je zaista bila aktivnija. Kontakti na najvišem nivou, u ovom slučaju telefonski razgovor, koji se poklopio sa godišnjicom oslobođenja Beograda (20. oktobar 1944. – prim. red.), izuzetno su važni, posebno imajući u vidu našu, verovatno, potpunu podudarnost stavova o brižnom odnosu prema istoriji, istorijskom pamćenju i memorijalnim stvarima. To je bio izuzetno važan aspekt razgovora, ali kada se razgovori vode na takvom nivou, dotiču se i drugi aspekti.

Što se tiče sastanka međuvladine komisije, od dolaska ministra Rešetnjikova kao kopredsedavajućeg ovde, kontakta između kopredsedavajućih, pripreme sastanka međuvladine komisije u Sankt Peterburgu, inače, jubilarnog – 20-og, sve je to u celini dalo ozbiljan podsticaj i razjasnilo bazu i osnove naše saradnje u današnjim uslovima. Iako se Srbija nije pridružila zapadnim sankcijama, prirodno se javljaju objektivne poteškoće, kao posledica režima sankcija i tereta sankcija, što utiče na trgovinski promet. Prema navodima srpske strane, do kraja 2024. godine iznosio je 2,4 milijarde dolara.

Očekujemo, pre svega, da će odluke međuvladine komisije biti sprovedene u potpunosti, nema vremena za gubljenje. Veoma se nadamo da politička situacija koja je uticala na Vladu, pokušaji da se vladi nametne politizovana agenda umesto ekonomske, konkretne i praktične, neće preovladati i da ćemo moći da nastavimo saradnju na našim poslovima i oblastima sa ovim kabinetom, doduše u tehničkom kapacitetu, ali ponavljam, aktivnim kabinetom. I sa sledećim, bez obzira na to kako će se situacija razvijati i na koji način će se formirati vlada.

Predsednik Vučić će dalje da razjasni, a već je sve objasnio, radićemo. Što se tiče konkretnih mera (po pitanju trgovinskog prometa – prim. red.), veoma je važna bila logistika, pojašnjenje svih aspekata vezanih za logistiku, finansijsku stranu stvari. Veoma je važno i to je zapisano u zakonu, da se pređe na obračun u nacionalnim valutama, naravno, da se kritički i zahtevno sagleda trgovinska razmena, da se sagledaju perspektive, kako da se ona obogati. Sve će se to raditi postepeno, ritmično, ali se zaista nadam, prilično intenzivno. I barem ćemo izaći iz ovog pada trgovinskog prometa, a dugoročno ćemo ga povećati.

– Kakva je situacija sa uvođenjem američkih sankcija Naftnoj industriji Srbije (NIS, 56,15% vlasništvo Gaspromnjefta i Gasproma), Ministarstvo energetike Srbije je saopštilo da su počele konsultacije sa američkom i ruskom stranom, koje su prihvatljive opcije za rešavanje situacije?

– Sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS), su formalno uključene u paket antiruskih sankcija po pitanju nafte, ali je jasno da je to udar na Srbiju. Nije slučajno što se taj udarac zadaje upravo u vreme rastućih protesta i socijalnih nemira, jer poremećaj u radu kompanije naravno podrazumeva dodatne poteškoće, ne samo ekonomske, nego i socijalne. Mislim na poskupljenje goriva ili poremećaje u snabdevanju. Štaviše, približava se proleće. Tu će, naravno, mnogi segmenti stanovništva biti nezadovoljni i postoji šansa da se pridruže ovim protestima sa svojim zahtevima i agendom.

– Ministar energetike Srbije Dubravka Đedović-Handanović saopštila je da su održani sastanci sa predstavnicima američke Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC) i sa ruskom stranom. Može li se nešto već sada reći o karakteru tih pregovora?

– Pregovori, da, konsultacije se vode. Hajde da ne ulazimo u njihovo tkivo. Konsultacije tome i služe, da se odvijaju mirno, bez spoljnog interesovanja. Učesnici treba da mirno sve razmotre i pogledaju. Glavno je nešto drugo – da sankcije, naravno, želim još jednom da ponovim, kao što je više puta rečeno, te sankcije su nelegitimne i apsolutno neopravdane. One su usmerene samo na to da, pre svega, zadaju udarac Srbiji, njenoj ekonomiji i socijalnoj sferi. Naravno, zadatak im je i nelojalna, nekorektna konkurencija. To je strana koja se podrazumeva, ali je izuzetno važna.

I drugo, naša saradnja u sektoru nafte i gasa, a tu spada i projekat NIS uz učešće Gaspromnjefta, zasniva se na međuvladinom bilateralnom sporazumu koji je potpisan u januaru 2008. godine, koji je temeljno razrađen. Mnogi faktori su uzeti u obzir, uključujući i moguće poteškoće. Tada, možda, nije bilo reči o sankcijama, odnosno o onome sa čime se trenutno suočavamo, ali je bilo apsolutno jasno da će se posao odvijati u regionu koji se tek oporavlja od brojnih vojnih sukoba, mogućnost jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova bila je više nego očigledna, pa su mogući rizici uzeti u obzir.

Polazimo od toga da je, imajući takav pravni osnov, u vidu ovog sporazuma, i uz prisustvo dobre volje, sasvim moguće pronaći opcije koje će obezbediti normalan, nesmetan rad NIS-a. Kao što vidite, kompanija trenutno posluje bez ikakvih poteškoća koje bi se pojavile na tržištu.

– Da li je situacija sa NIS-om na bilo koji način povezana sa tekućim, koliko znamo, pregovorima o novom dugoročnom ugovoru o isporuci gasa Rusiji i Srbiji ili ne? Kako se to odražava jedno na drugo?

– Taj sporazum, osnovni, potpisan 2008. godine o našoj saradnji u sektoru nafte i gasa, ukazao je na nekoliko projekata, tu je ne samo projekat Gaspromnjefta – NIS, već i projekat snabdevanja gasom. Treći je projekat podzemnog skladišta gasa Banatski Dvor – proširenje njegovih kapaciteta. U tom smislu je moguće i potrebno reći da je sve to međusobno povezano, jer sva tri projekta čine našu saradnju u sektoru nafte i gasa.

Druga stvar je da, ako govorimo o nekakvim vezama, to se uvek razmatra odvojeno. Trenutno, u vezi sa gasnim ugovorom, koji ističe u maju ove godine, u toku su konsultacije na radnom nivou. Verovatno će postepeno postajati sve intenzivnije, ne isključujem prelazak na neki viši nivo, proces je u toku. Paralelno, naravno, sa konsultacijama o NIS-u.

Ograničio bih se samo na ovo, to je radno intenzivan pregovarački proces, jer s obzirom na nedavne poteškoće kijevskog režima koji zatvara ukrajinsku rutu, sada će verovatno biti prilično akutno pitanje obima snabdevanja, cena koje su trenutno na tržištu i tako dalje. Ovo je veoma višeslojan i veoma težak pregovarački proces. Ono što je važno jeste da u energetskom sektoru i uopšte, u bilateralnoj saradnji, činimo sve da Srbiji izađemo u susret i da gradimo odnose zasnovane na obostranim interesima i vodeći računa o tome da je Srbija prijateljska, bratska zemlja i da je taj faktor od velikog značaja.

– Kakve su perspektive izgradnje naftovoda do granice sa Mađarskom za snabdevanje Srbije iz naftovoda “Družba”, s obzirom na sankcije?

– To je srpsko-mađarski projekat, ili mađarsko-srpski, kako hoćete. Dakle, iz kontakata sa rukovodstvom Srbije znamo da ta tema uvek postoji, u kontaktima zvaničnog Beograda i Budimpešte ona se ne zaboravlja, promoviše se, pa tako i u kontaktima, koji su sada veoma brojni, na najvišem nivou, između predsednika Vučića i premijera Viktora Orbana.

Što se tiče praktične strane stvari, razumem da su u toku neki neophodni pripremni radovi i aktivnosti, uključujući i finansijske, i, naravno, projektne. Taj pravac je, po našem mišljenju, svakako važan i dodatno će obezbediti važne elemente energetske bezbednosti Srbije. U ovoj fazi, još jednom ponavljam, to je srpski i mađarski projekat.

– Načelnik Generalštaba Srbije general Milan Mojsilović je bez detalja napomenuo da su zbog sankcija i zbog njima izazvanih ograničenja u realizaciji isporuka neki ugovori o vojno-tehničkoj saradnji sa Rusijom zamrznuti sa srpske strane, a da su neki otkazani. Nastavlja li se saradnja u ovoj oblasti?

– Srbiju od nas razdvajaju zemlje članice NATO, i to je prirodno, nažalost, postalo faktor koji otežava vojno-tehničku saradnju. U isto vreme, bilo bi pogrešno reći da je ona obustavljena, jer postoje oblasti u kojima možemo da komuniciramo. To sada uključuje opremu za gašenje požara i brojna sredstva i opremu koja se može koristiti za civilne potrebe i tako dalje. Odnosno, sama saradnja je bila veoma obimna, postoji iskustvo i tradicija, osnova. Stoga smo uvereni da će se, kada budu povoljniji uslovi, ta saradnja obnoviti sa ranijim intenzitetom.

Što se tiče pristupa Srbije, oni su uvek, pa čak i u onim vremenima kada je bilo lakše razvijati saradnju u vojno-tehničkoj sferi i kada nije bilo sankcija, a Zapad je ipak pokušavao da to spreči, ali se sama Srbija, osim nas, orijentisala na druge zemlje i nastojala da široko pristupi pitanju opremanja sopstvene vojske iz sopstvene proizvodnje, koja je prilično solidna, i od drugih zemalja sa kojima je u interakciji.

– Kako se razvijaju projekti RŽD (Ruskih železnica) u Srbiji, očekivalo se da uskoro bude završena izgradnja Jedinstvenog dispečerskog centra?

– To je projekat koji će biti uspešno završen, i to je najsavremeniji kontrolni centar u regionu, to je apsolutno očigledno. Takođe, RŽD su pre svega dobile potvrdu o kontinuiranom interesovanju srpske strane za južni pravac od grada Valjeva do granice sa Crnom Gorom, i ti projekti ostaju. RŽD su spremne, i RŽD su zainteresovane da budu prisutne i posluju u Srbiji. Neophodno je podsetiti da su uradili odličan posao – brzu prugu Beograd-Novi Sad, ogroman posao, tešku deonicu, i izuzetno dobro je izveden taj deo projekta koji je bio u nadležnosti naše kompanije. Dakle, Ruske železnice imaju odličnu reputaciju i autoritet ovde u Srbiji i mislim da je perspektiva veoma, veoma pozitivna.

– Poslednjih meseci 2024. godine vlasti samoproglašene republike Kosovo okupirale su i efektivno zatvorile mnoge organe i institucije srpske samouprave na severu pokrajine, „parlamentarni izbori“ su zakazani za februar, očekujete li eskalaciju?

– Priština ne nailazi na otpor svojim koracima, jer koriste, ako odbacimo sve naizgled kritičke izjave, podršku zapadnih zemalja. Ponekad Brisel može nešto da kaže na račun Kurtija, ali svi razumeju da je to vrlo formalna izjava. U stvari, Kurti ima kart blanš, njega razumeju i podržavaju, sa njegovim gledištima se slažu i ohrabruju ih. Njegovo gledište i glavni strateški zadatak je da stekne potpunu, stopostotnu kontrolu nad celom teritorijom Kosova, uključujući i područja naseljena Srbima. Što se tiče enklava (u centru i na jugu pokrajine – prim. red.), to je već uveliko, praktično, urađeno, jer su to enklave. Što se tiče severa pokrajine – ne, i zato je upravo sever njegov zadatak, koji se rešava, znate, na hibridni način, i vrši se nasilno zastrašivanje, raspoređivanje specijalnih snaga. Bio je period kada su uvedene, pa uklonjene, a zatim su prestali da ih uklanjaju. I, naravno, napadi na snabdevanje Srba. Ako se sve to uzme u obzir, onda se to može okarakterisati kao stvaranje nepodnošljivih uslova za život Srba i njihovo primoravanje da napuste sever Kosova, da napuste pokrajinu. Kurtijev san bi verovatno bio da to uradi odjednom, ali ako to nije moguće, onda u toku nekog dužeg perioda. On dobro zna da pravog protivljenja Zapada neće biti, i to je razumljivo, jer je Zapad priznao samoproglašenu nezavisnost Kosova. Teško je zamisliti da će se zemlje koje su je priznale usprotiviti uspostavljanju kontrole Prištine nad teritorijom te srpske autonomne pokrajine.

Što se tiče eskaliranja krize, naravno, kada su tamo izbori, koji su praćeni mahinacijama u odnosu na Srpsku listu i uopšte, tamo je onda situacija takva da u svakom trenutku može doći do ispoljavanja i eskalacije krize. A predizborna situacija, sami izbori i posle izbora, to je, kako kažu, period povećanog rizika.