Блокадни водич 15. ЗА 15: Протести сами по себи сврха

Редакција ИН4С наставља са прегледом документа 15. ЗА 15 (Петнаести за петнаест), плана који је настао у кухињи Пленума. 

Блокадни водич који има тридесетак страна, подијељен је у неколико цјелина. Кратак увод, мисија и циљеви на свега једној страни и двије нешто обимније цјелине операционализације онога што се најаваљује уочи, на сам дан и након протеста. 

У претходном тексту посвећеном овом плану бавили смо се и проблемом паркирања и како су га аутори (или аутор) плана дефинисали као чисто „метричког“ циља, а то је омасовљење скупа кроз организацију доласка 20 хиљада аутомобила из других градова. Неуралгична тачка Београда, као и велике већине светских метропола, остаје мањак паркинг мјеста, а водич препоручује блокаду брзих саобраћајних трака, простора за пјешаке и узурпацију зелених површина.  Могући сценарио развоја догађаја по овом питању чини се бенигним, за разлику од потенцијално далеко опаснијег покушаја блокаде онога што се крије у Стратегији након 15. Марта. 

Стратегија након 15. марта 

„С обзиром да ми позивамо на тродневни генерални штрајк од 17. до 19, неопходно је да током три дана организујемо акције како би нам се људи који су тих дана у штрајку придруже у неким активностима. Такође, ми бисмо планирали даљу радикализацију акција и протеста за после 15. марта, на чему би се накнадно радило. Што се тиче тих радикализација, гледали бисмо да блокирамо неке кључне гране привреде како бисмо увели што више радника у штрајк, али и како бисмо што више притиска извршили на државу. Неке од грана привреда или професија које бисмо примарно гледали да блокирамо су: ЕПС, ГСП, Колубара“, стоји у оригиналу блокадног водича. 

Проширимо ли визуру иницирања и организације „генералног штрајка“, а ако би он дошао до своје праве дефиниције, то би, практично, био план за обуставу свих привредних дјелатности у земљи. Како, иначе, тумачити истицање Електропривреде Србије и Колубаре као примарних тачака блокаде? Овако, у недостатку других идеја, посебну тежину носи покушај радикализације акција уперених против привредних дјелатности. Пленуми у блокади економског живота земље виде замјену за непостојање прецизних политичких циљева. 

Чини се да у овом тренутку Пленуми немају другу идеју него да наставе са оним што раде већ мјесецима. Протести, полако, постају сами по себи сврха па је питање тренутка кад ће почети да се осипају.

Одговорност тајанствених организатора

Међутим, како се у Пионирском парку последњих дана окупља све већи број студената и оних који са Пленумима не дијеле исту политичку визију будућности земље, а имајући у виду да су са обије стране протеста грађани Србије, свака ескалација у правцу сукоба била би поражавајућа и нарушила би унутрашњу стабилност и позицију Србије у времену великих геостратешких помјерања.

Историја нас учи да унутрашње подјеле вјешто користе они који немају добру намјеру ни према „блокадерима“ ни према „лојалистима“, већ су одани једино и искључиво својим интересима. Није само на властима да осигуравајући протесте све остане у оквирима мирног демократског изражавања ставова и без клизања у хаос чије би последице могле бити далекосежне, већ је велики дио одговорности и на тајанственим организаторима.

Читајте ЈОШ:

Документ Пленума, 15. ЗА 15: Аутори имају решење за Србију, не и за паркинг у Београду!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: