Bliski Istok na ivici: Izrael, Iran i Gaza kao epicentri globalne nestabilnosti

Dok se rat u Gazi i dalje odvija uz velike žrtve i političke posledice, u senci tog konflikta raste mogućnost mnogo opasnijeg sukoba – direktnog vojnog udara na Iran. Ukoliko bi se taj scenario realizovao, posledice ne bi bile ograničene samo na region Bliskog istoka. Radi se o mogućem globalnom geopolitičkom zemljotresu sa tektonskim uticajem na energetsku stabilnost sveta i krhke međureligijske odnose.

Iran – crvena linija globalnog multipolarizma

Iran je danas više od regionalne sile: on je deo kineske inicijative „Pojas i put“, članica BRIKS-a i ključni saveznik Rusije i Kine u formiranju novog multipolarnog sveta. Potencijalni napad SAD ili Izraela na nuklearna postrojenja u Iranu, kako ističe publicista Igor Ivanović, bio bi manje pokušaj „obuzdavanja Teherana“, a više strateška poruka Moskvi i Pekingu – o dometima američke vojne moći uprkos globalnom padu hegemonije.

Međutim, Iran nije Irak niti Libija. Njegova nuklearna postrojenja su duboko pod zemljom, geografija zemlje je odbrambena, a saveznici brojniji i spremniji. Svaki napad bi označio početak sukoba koji se više ne može kontrolisati.

Izrael i iracionalna doktrina uništenja

Sa druge strane, Izraelska politika prema Iranu odavno je prestala da bude racionalna ili politički pragmatična. U njoj preovlađuje duboko ukorenjena ideološka i psihološka potreba za eliminacijom „šiitske opasnosti“, što odbija svaki oblik kompromisa. Problem je u tome što ta logika vodi u apsolutnu konfrontaciju. Ukoliko bi Iran bio ozbiljno ugrožen, odgovor bi mogao uključiti čak i mogućnost dobijanja nuklearnog oružja preko saveznika kao što je Pakistan. Izrael, sa svoje strane, ostaje krajnje ranjiv – gusto naseljen, sa malom teritorijom i ograničenim kapacitetom za veliku eskalaciju.

Gaza – kontinuitet nasilja i krv za naftu

Rat u Gazi nije izolovani događaj. On je deo šire strategije: produbljivanje podela u muslimanskom svetu, diskreditacija šiitskog bloka i slamanje svakog oblika političkog islamizma koji nije pod kontrolom Vašingtona ili Tel Aviva. Sa svakim razorenim kvartom u Gazi, cilj je isti – održavanje stanja večitog sukoba, jer je samo u takvom haosu moguće kontrolisati tokove energenata i postavljati lojalne režime.

Posledice za energetsku stabilnost

Potencijalni sukob sa Iranom nosi direktnu pretnju globalnim energetskim tokovima. Zatvaranje Ormuskog moreuza – kroz koji prolazi oko 20% svetske nafte – bilo bi neizbežno. Cene energenata bi eksplodirale, a Evropa, već oslabljena posle energetske krize zbog rata u Ukrajini, našla bi se u još većoj zavisnosti od SAD i nestabilnih arapskih režima. Kina i Indija, glavni uvoznici iranske nafte, morale bi da reaguju, što bi otvorilo front u Aziji.

Međureligijski odjek: suniti, šiiti i Zapad

Veliki udar na Iran, državu religioznog šiitskog islama, imao bi opasne implikacije na međureligijske odnose. On bi mogao pokrenuti novi talas radikalizacije širom Bliskog istoka, ali i u muslimanskim zajednicama u Evropi. Istovremeno, podrška Zapada Izraelu sve više kompromituje njegovu sliku u muslimanskom svetu. Polarizacija bi se produbila – sunitski režimi bi bili stavljeni u nezahvalnu poziciju izbora: ili da se solidarišu sa SAD, ili da izgube legitimitet u sopstvenim narodima.

Ili kompromis, ili katastrofa

Kako je naveo i predsednik Rusije Vladimir Putin, jedini izlaz iz ove krize je diplomatski. Izraelu treba bezbednosna garancija da Iran nema nuklearni ratni program, ali samo pod uslovom da je to zaista razlog iza želje za udarom. U suprotnom, radi se o još jednom „demokratskom bombardovanju“ koje svet uvodi u novi, nekontrolisani haos.

Bliski Istok je uvek bio bure baruta. Danas, u 2025, to bure ne stoji samo na ulazu u Aziju – već na ulazu u jedan novi svetski poredak. Pitanje je: ko će prvi zapaliti fitilj?

ČITAJTE JOŠ:

Možda ne znaju ništa, ali mogu da vas bombarduju: Šta nam situacija sa Iranom govori o SRJ?