Битка за Кошаре: Прича о херојској одбрани, јуначкој младости – српски Термопили
1 min read
У историји савремене Србије, мало која битка је толико обавијена патњом, јунаштвом и тишином као што је Битка за Кошаре. Она се одиграла између 9. априла и 14. јуна 1999. године, на самом југословенско-албанском граничном појасу, на врлетима Проклетија, у тренуцима када је Савезна Република Југославија била под жестоким НАТО бомбардовањем. Војска Југославије, у саставу регуларне војске, резервиста, добровољаца и војника на одслужењу редовног рока, бранила је граничну линију од упада припадника терористичке УЧК, регуларне војске Албаније и уз ваздухопловну подршку НАТО алијансе.
Почетак напада – 9. април 1999.
На Велики петак, 9. априла 1999. године, отпочео је координисан напад на караулу Кошаре. Са албанске стране, више од 1.500 припадника УЧК, ојачаних инструктажом и логистиком НАТО-а, покренуло је офанзиву са циљем пробијања границе и повезивања са јединицама унутар Косова. Удар је био изненада жесток, потпомогнут артиљеријском ватром и ваздухопловним нападима НАТО-а. Караула је убрзо пала, али се борба наставила на околним висовима.
Јунаци са Кошара
Противник, бројчано и технички надмоћнији, очекивао је брз продор. Међутим, испред њих су стали углавном млади војници, многи од њих регрути старости 19 и 20 година. Већина није имала ни довољно борбеног искуства, ни адекватну опрему, али су имали нешто што ниједан противник није могао да предвиди – челичну вољу да одбране своју земљу.
Један од симбола те борбе био је редов Бобан Павловић, који је погинуо покушавајући да спаси рањене другове под непријатељском ватром. Такође, мајор Милан Тепић и мајор Драган Ковачевић, који су координисали одбрану положаја на висовима Рашкој и Мрчају, остали су упамћени по одлучности и људскости.
Терен је био немилосрдан. У рову, у снегу, под кишом граната и бомбардера, хиљаде младих живота је провело више од 60 дана. Вода и храна често су били недоступни, а евакуација рањених готово немогућа. Љекари и болничари, међу њима и хероина др Светлана Петровић, чинили су надљудске напоре да сачувају животе.
Истина и ћутање
Битка за Кошаре дуго је била скрајнута из јавности. Званичне структуре дуго нису жељеле да говоре о њој. Ни филм, ни документарци, ни званичне комеморације нису постојале до скоро. Први широј јавности доступан документарни приказ борбе објављен је тек након 2015. године.
Реч је сувишна, празна! Опростите нам. Слава и хвала Вам!