Битка код Чокешине, српски Термопили
Фото: Фејсбук
Српски Термипил? Како су 303 хајдука направили замку за 2000 Турака?
Битка код Чокешине је названа Српски Термопили јер су малобројни хајдуци зауставили турке.
Мало ко није чуо за Термопилску битку Спартанаца против персијске војске. Много њих, међутим, не зна да и у српској историји постоји један сличан подвиг – Српски Термопили.
28. априла 1804. године, укупно 303 борца, хајдука из дружине браће Недића, заузела су бусију у густој шуми на месту званом Липовица уз уску стазу која је водила према планини Цер и манастиру Чокешини, где је, према мишљењу њихових вођа, било најбоље дочекати Турке.
Поделили су се у две групе. Једна је била јужно, испод пута, а друга, у којој су била оба брата Недић, на северној страни, изнад брда Џајевац. Ту су се притајили и чекали.
Подаци о турским снагама које су наилазиле су различити. Највероватније их је било између 1.500 и 2.500. У сваком случају, сви извори се слажу да је турска страна по броју бораца била у огромној предности.
Колону која је ишла према Чокешини пратила је несносна бука зурли и бубњева.
Међутим, бука је умукла и, колико год да је била велика, колона се ускоро развукла због конфигурације терена. Турци су могли да иду само уском стазом узбрдо између огромних храстова и другог густог растиња са обе стране пута, у колони један по један.
У таквом поретку су и дошли до заседе тако вешто постављене да је нису приметили све до првог пушчаног плотуна.
Убитачном ватром српски борци проредили су први део колоне, па се изненађени Турци у први мах дадоше у бег. Тако је настала потпуна пометња јер су се на уском путу сударали они који су бежали са онима који су им долазили у сусрет.
Додатни допринос насталом нереду дали су нови плотуни српских бранилаца, па је на самом почетку битке једно време изгледало да ће невероватно постати могуће и да ће шачица Срба успети да многобројнију турску војску натера у бег.
Али то је, нажалост, био само први утисак. Упркос упорној и прецизној ватри бранилаца, нападачи су се прегруписали и узвратили ватру.
Битка је трајала цео дан, а упркос томе што су се губици нападача брзо увећавали, бранилаца је било све мање. Један за другим, падали су храбри и поносни.
Чак су и њихове вође, браћа Недић, обојица били тешко рањени, али су један поред другог, ослоњени о два храста, наставили да храбре саборце и да пуцају на непријатеља без предаха.
Упркос јуначком отпору, Турци су после више сати упорних јуриша и повлачења, по цену тешких губитака успели да групу која се налазила на јужној страни пута потпуно потисну и да се докопају њених положаја.
Међутим, северна група, у којој су била и оба брата – хероја, и даље се држала упркос томе што их је било све мање и без обзира на то што су Турци у више наврата уводили нове снаге у битку.
Тек пред вече, када је број бранилаца био више него преполовљен и када им је нестало муниције, пао је и положај северне групе.
Историчар и пријатељ Срба Леополд Ранке први је човек који је, због многих сличности између оне античке и ове српске, ову битку назвао српским Термопилима.
И заиста, готово да је исти број бораца учествовао у обе битке, са истом свешћу о неизбежном личном страдању, али са једнаком одлучношћу и јунаштвом и, најзад, исходи тих битака готово су исти – надјачан је и касније побеђен наизглед непобедиви непријатељ.
Извор: Отачаство
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
