Беседа патријарха Порфирија: Памтимо, али наше памћење није злопамћење
Фото: Танјуг/Ненад Михајловић
„Поздрављам вас у име божије, све сабране у име свих архијереја присутних, а најпре у име владике бачког Иринеја“, рекао је патријарх Порфирије.
„Сви ми овде сабрани делимо исту, веома сличну историју. Породица владике бачког Иринеја је из Далмације одакле су многи стигли у Србију, његова породица је дошла возом без возног реда. И моја породица се на сличан начин обрела у овој гостољубивој српској покрајини“, казао је Порфирије.
Истакао је да и многе друге владике имају сличну, личну породичну историју.
„Због тога се суштински и добро разумемо, због тога се окупљамо сваке године, у име оца и сина и светог духа, да бисмо призивајући име божје да би га молили да упокоји суграђане, све који су невине августовске жртве 1995. године“, навео је патријарх.
„Сабрали смо се да се молитвено сетимо насилног егзодуса нашег народа са Кордуна, Лике, Славоније. Све су то камичци у мозаику страдања, заједно са Јадовном, Јастребовским заједно са Јасеновцем. Са нама су преживели сведоци страдања“, каже он.
„Памтимо, али наше памћење није злопамћење, памтимо њихова сведочења да не би неко могао да каже то се није десило“, рекао је Порфирије.
„Стотину пута ћу да поновим да не злопамтимо, јер би гнев и бес сатрли нас саме, обеснажило би потенцијал у нама. Морамо гледати у лице божије у најневинијег који је разапет на крсту, истакао је патријарх.„Сви ми овде сабрани мање или више делимо исту, веома сличну историју и моја породица се на сличан начин обрела у овој богатој гостољубивој покрајини и многе друге владике и свештеници имају такву или сличну породичну историју. Због тога се ми, браћо и сестре, тако добро суштински разумемо и због тога се окупљамо сваке године“, рекао је патријарх.
Niti jedan Srbin, koji se Boga boji iz dubine sopstva, niti će zaboraviti po najmanje oprostiti.
To nije bivalo, zato smo i opstajali u prkos kolebljivima i tankima među nama.
Srbin je grešnik kao i svaki narod na šaru, ali nije kompromisu sklon kad ga budale navlače na ražanj…
Rodiće se iznova i iznova i iznova, da pomrsi planove. I dogovore.
Припадам братству Вој(и)новића и Вуј(и)новића. Ако је и једно братство направило круг око српских земаља, онда је то ово братство. Нека се Господ Бог смилује мојој грешној души, али оно што усташе 5.8.1941. учинише у Дивоселу када на зверски начин поклаше 88 Вујновића, и то 33 детета испод 15 година, могу само да као зло памтим. И нисам бесан, нити сам гневан. Шта више, веома сам миран, јер знам шта ми је чинити. И још нешто, није тешко ту гостољубиву покрајину назвати српском Војводином.