Просечан становник Београда за годину дана 108 килограма хране баци у отпад, што је 300 грама дневно по становнику престонице, речено је данас на представљању истраживања радјеног по методологији УН.
Представљајући истраживања Центра изврсности за циркуларну економију, професор Бојан Бјелетић истакао је да око 165.000 тона отпадне хране или прехрамбеног отпада заврши у око 600.000 тона комуналног отпада годишње у Београду.
У отпадној храни 38 одсто је поврће, следи воће, месо и риба, па категорија хлеба и пецива, а четвртина укупног прехрамбеног отпада још увек је јестива.
Бјелетић је истакао да отпад од хране утиче на животну средину кроз загадјење воде и емисију штетних гасова – метана и угљендиоксида.
Као једно од решења он је навео увођење система компостирања отпадне хране, односно анаеробне дигестије у којој би се уз компост добијао и метан као енергент.Истраживање о отпадној храни и навикама Београдјана урађено је упоредо са великим градовима Уганде, Тајланда, Колумбије и Катара, а добијени подаци су важни као упоришна тачка за преузимање акције, истакла је стална представница УН у Србији, Франсоаз Жакоб, сазнаје Блиц.
Она је навела да се у Србији годишње генерише 700.000 тона прехрамбеног отпада, углавном у домаћинствима и сектору угоститељства.
За Београд је навела податак да 80 процената од 165.000 тона таквог отпада заврши у Винчи где даље загађује.
Жакоб је истакла да се тренутно само део проблема решава преко банки хране, и нагласила да се овим проблемом Србија мора позабавити на стратешки начин преко прилагођавања прописа, субвенција и подршке, до промене свести и подизања нивоа одговорности сваког појединца за више одрживу потрошњу хране.
Она је истакла да решавање овог проблема може бити шанса за циркуларну економију, а као идеје шта са таквом храном навела је примере производње хране за животиње и енергију.
Градоначелник Зоран Радојичић истакао је задовољство по први пут урађеним истраживањима на ове теме, о којима је неопходно разговарати и пронаћи одржива решења.
Он је истакао да је поред еколошког значаја препуштање хране отпаду и морално и етичко питање, од изузетне важности. Радојичић је истакао да је од великог значаја дизање свести о одговорности код сваког грађанина.
Он је нагласио да је Град Београд посвећен решавању важних еколошких питања и истакао да се говори и ради што доводи до јачања свести Београдјана. Као пример, навео је да се по први пут у 50 година конструктивно ради на решавању питања комуналног отпада кроз јавно приватно партнерство у Винчи.
Представљајући резултате истраживања навика и ставова Београђана око пропадања хране у отпад, директор Центра за унапређење животне средине Владан Шћекић истакао је да се потрошачке навике јесу промениле почетком пандемије али да су се у међувремену брзо вратиле на старо.
Истраживан је циклус који обухвата планирање, па куповина хране и њено чување, а утврђено је да готово 45 посто Београђана понекад купује храну непланирано, те да 64,5 посто храну чува замрзавањем.
<
Нешто више од половине испитаника јестиве делове хране баца ређе од једном недељно, а само три посто мање њих наводи да избегава бацање хране јер добро планира куповину и оброке.
Готово две трећине Београђана увиђа да је бацање хране велики друштвени, а затим и еколошки проблем, па би се, са више информација о загађењу које прехрамбени отпад доноси, потрудили да га имају мање.
Београђани су уверени да би, ако би постојао одговарајући систем прикупљања оваквог отпада, прихватили да га примарно разврставају у својим домаћинствима.
Није црногорски ако није српски; илустрација: ИН4С
