Beg u oaze nadomak grada

Roštilj sa koga se cedi masnoća, jagnjići na ražnju, ćebad položena po travi, litri i litri pića, do prošle godine bili su nezaobilazan deo u kadru svake prvomajske slike. Tradicionalno, ovaj praznik provodio se u prirodi, na planini, u šumi, pored reke, na čuvenim „urancima”, sve dok običaj nije prekinuo policijski čas zbog virusa korona. Ovogodišnji Praznik rada poklapa se sa proslavom Vaskrsa, a i mere su znatno blaže nego prošlogodišnje, pa se može pretpostaviti da će „piknik” brigade ponovo pohrliti na omiljena beogradska izletišta. I opet razgoreti utihnule logorske vatre.

– Beogradska izletišta će zasigurno biti prepuna za 1. maj, a naročito ukoliko se vremenska prognoza obistini i dočeka nas toplo i sunčano vreme. Najveći broj posetilaca za predstojeće prvomajske i uskršnje praznike očekuje se, tradicionalno, u Košutnjaku i na Avali, zatim na Kosmaju, dok ostale izletničke površine na kojima mi gazdujemo, Bojčinsku i Miljakovačku šumu, Lipovičku šumu, Trešnju, Stepin lug, najčešće posećuju stanovnici lokalnih naselja – kažu iz JP „Srbijašume”, ističući da su epidemijske mere imperativ i za predstojeće praznike.

Ali, čak i ako proleće „zakasni” na proslave, lepi i sunčani dani tek dolaze, tako da nije naodmet da se podsetimo najlepših gradskih izletišta i tog „divljeg” dela Beograda u koji možemo pobeći od gradske vreve i stresa.

Košutnjak

Nekadašnje lovište Obrenovića kojim su se švrćkale košute, danas predstavlja pluća grada i jedno od omiljenih mesta za povezivanje sa prirodom. Ovdašnja gusta šuma je i spomenik prirode i bogata je različitim biljnim i životinjskim vrstama. Zbog brojnih pešačkih i trim staza Košutnjak je omiljeni izbor za sportiste rekreativce, a prošlost je pravo mesto i za one koji bi da zavire u istoriju naše zemlje. Tu se nalazi i čuvena Hajdučka česma, pored koje se, prema predanju, knez Miloš sastajao sa hajducima, a nedaleko je i obeleženo mesto gde je ubijen knez Mihailo.

Ada Ciganlija

Savsko jezero je najatraktivnije u toku leta, ali do prošle godine, ova gradska oaza bila je nezaobilazno izletište i za prvomajske praznike. Sada će izostati fešte na koje smo navikli pokraj „beogradskog mora”, a na kojima je znalo da se okupi i po nekoliko hiljada ljudi. Ali, Ada uvek ostaje kao opcija za šetnju, sedenje u travi i uživanje u prirodi. Plivanje, brčkanje i ostale vodene aktivnosti nikako nisu preporučljive sve do zvaničnog otvaranja sezone kupanja.

Avala

Sa nadmorskom visinom od 511 metara, udaljena petnaestak kilometara od grada, Avala već dugo važi za omiljeno izletište. Njen simbol, Avalski toranj, pre samo nekoliko dana proslavio je 11 godina otkako je, posle obnove, otvoren za turiste postao jedna od pet najposećenijih turističkih lokacija u gradu. Jer, iako je u neku ruku i čudo tehnike, to je i pravo mesto da se povežete sa prirodom. Osim što sa vidikovca tornja puca pogled na ogroman deo Srbije, smešten je i u gustoj, prelepoj stogodišnjoj borovoj šumi punoj planinskih izvora, pa je idealno mesto i za šetnju. Na ovoj planinskoj lepotici su i Spomenik neznanom junaku i Spomenik sovjetskim ratnim veteranima, dok ljubitelji misterije mogu da se upuste u potragu za nestalim ostacima porušenog starog grada Žrnova ili da čak probaju da nađu zlatno runo, koje je, prema nekim legendama, sakriveno baš na Avali.

Kosmaj

Ko poželi da istraži planinu koja je manje na udaru posetilaca od Avale, pravi izbor je Kosmaj, koji je takođe predeo izuzetnih odlika. Na vrhu Kosmaja nalazi se spomenik borcima Kosmajskog partizanskog odreda u Drugom svetskom ratu, a nedaleko su i kosturnica borcima iz Prvog svetskog rata, kao i manastiri Tresije i Pavlovac. Ovog planinskog lepotana krasi i izvor čiste vode Hajdučica, a nedavno je izgrađen i vidikovac sa kog se pruža pogled na Šumadiju.

Trešnja

Kad Avalskim putem krenete prema Kosmaju, zastanite na Trešnji. Jezero ovog imena nalazi se na 25 kilometara od Beograda i pravi je vodeni dragulj grada iako je već dugo u senci popularnijeg Savskog jezera ili recimo Pariguza. Filmofili sigurno pamte čuvenu scenu kupačice iz „Maratonaca”. A Kristina iz ovog kultnog ostvarenja kupala se baš na jezeru Trešnja. U ovo nekadašnje izletište dugo se nije ulagalo, ali odnedavno o njemu se govori kao o novoj turističkoj atrakciji koja će, osim lokalaca koji znaju za njega, uspeti da privuče čak i strance. Od proleća do jeseni krase ga plutajuća ostrva, a oko njega je gusta šuma, sa ograđenim lovištem u kome se gazduje jelenom lopatarem i muflonima.

Stepin Lug

Gotovo zaboravljena i minimalno uređena šuma Stepin lug, nedaleko od Kumodraža procvetala je u doba virusa korona, policijskog časa i perioda kada je druženje u parkovima i izletištima bilo zabranjeno. Nekada poznata kao Titov gaj, ova prirodna oaza pruža se u blizini auto-puta, na 13 kilometara od grada, i pravi je izbor za one koji vole da istražuju. Jer, kada se upustite u avanturu po ovom predelu koji je daleko manje posećen od ostalih gradskih mesta okupljanja, otkrićete različite vrste stranog i domaćeg drveća zasađenog posle rata. Dok šetate brojnim stazicama i puteljcima za koje će vam se činiti kao da nemaju kraja, otkrićete i nekoliko izvora bistre vode. Ovaj gaj inače je deo najveće šumske površine u gradu, koju još čine Baba Velka, Torlak i Jajinci.

Beljarica

Da li ste znali da se na dvadesetak kilometara od centra grada, iza Kovilova, nalazi „beogradska Amazonija”?  Reč je o Beljarici, mestu na kome živi više od 160 vrsta ptica, među kojima je i orao belorepan, ali i prostor na kome se mogu sresti vidre, divlje svinje, jazavci… Raskošna šuma i močvarno tle prepuno rastinja, idealan kontrast betoniranom i asfaltiranom gradu, umalo da nestanu zbog planova da se ovde izgradi luka. Na sreću, od toga se odustalo, pa i dalje imamo priliku da zavirimo u netaknutu, malu gradsku džunglu.

Čuvajte pluća Beograda

Iz JP „Srbijašume” ističu da su njihove čuvarske službe danonoćno na terenu, a da će za prvomajske praznike dodatne patrole i obilaziti i kontrolisati izletišta kako bi sprečili pojavu požara ili bespravne seče.

– Najveću opasnost po šume predstavljaju otvoreni plamen i vatra, a posebno ukoliko je vetrovito i suvo vreme, pa loženje vatre u šumi i na 200 metara od ruba šume nije dozvoljeno osim na mestima koja su za tu namenu predviđena. U poslednjoj deceniji izgradili smo brojna niska i visoka ložišta na svim lokalitetima koja su najposećenija od strane izletnika. Visoka ložišta su pogodna da se koriste istovremeno od strane većeg broja ljudi i postavljena su na većini uređenih travnatih površina – ističu iz ovog preduzeća.

Oni apeluju na posetioce da, kada završe sa svojim odmorom za sobom pokupe otpatke i da ne dozvole repriziranje ranijih scena, kada su iza izletnika ostajale desetine kubnih metara smeća. Uz to, posetioci vatru treba da lože jedino na mestima gde je to dozvoljeno, i da je ugase pre nego što napuste mesto na kome su roštiljali.

– Na ovaj način svako će dati veliki doprinos da sačuvamo zelena pluća Beograda zdravim – ističu iz „Srbijašuma”.

Politika

Pročitajte JOŠ:

Za posečeno stablo – deset sadnica