ИН4С

ИН4С портал

Бећковић: Сачувати ћирилицу – окупатори су је забрањивали

Академик Матија Бећковић изјавио је да је довољан разлог да Срби сачувају ћирилично писмо старо хиљаду година то што га је сваки окупатор забрањивао.
matija bećković

Матија Бећковић

Академик Матија Бећковић изјавио је да је довољан разлог да Срби сачувају ћирилично писмо старо хиљаду година то што га је сваки окупатор забрањивао.

„И да нема других разлога, то је довољно да оно буде свето и сачувано у сваком народу који се докопао слободе“, рекао је Бећковић за „Вечерње новости“ поводом најаве Града Београда да ће донијети конкретне мјере за заштиту традиционалног писма.

Академик Миро Вуксановић изјавио је да га је обрадовала та најава и да сматра да би свако добронамјеран волио да се она оствари.

„Ако макар и овлаш погледамо улице, стичемо утисак да је то немогуће јер њима одавно већ влада латиница. Поздрављам сваки покушај да се то промени“, рекао је Вуксановић.

Професор Миро Ломпар оцијенио је да је потез београдских власти добар и да је посриједи исправна одлука коју би требало допунити мјерама закона и акцијама на популаризацији ћирилице.

И професор Вељко Брборић поздравио је мјере града Београда и констатовао да је ћирилици потребна нека врста државне подршке или ће бити угрожена.

„Треба, међутим, бити опрезан да се ова мера не би схватила као неформална забрана латинице“, рекао је Брборић.

Извор: Искра

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

3 thoughts on “Бећковић: Сачувати ћирилицу – окупатори су је забрањивали

  1. они што тебе МРЗЕ што пишеш ћирилицу, твога брата, који је подвио реп и не пише ћирилицу, презиру
    освести се, ништа што прочиташ на два различита писма неће ти оставити исти утисак, тако исто се чита и оно што ти напишеш… кад Срби сложно имају своје писмо, то је литургијски, то Душмани знају и тога се БОЈЕ

    …“Кад је, године 1862, вршен у Русији попис становништва у Херсонској губернији,

    нађено је још ХИЉАДУ душа, које су тражиле, да се запише да су они: сербски! Да им

    се запише, кад умру, да су том национу припадали и срцем својим били одани.

    Кад је тај попис становништва вршен, године 1900, није нађен, сербски, НИКО!

    Ако неко данас, чак и данас, узме у руку географску карту те земље, у коју су ти

    исељеници сахрањени, у мору руског народа, наћи ће на карти, близу Миргорода, име

    места: Мартонош!

    На реци Ингул, наћи ће: Панчево!

    Наћи ће и једну Суботицу! И један Надлак!

    Године и сад пролазе, лето прође и лишће жуто опада, а затим ове завеје снег. Али

    ће, на пролеће, Дњепар опет кренути, и ваљати се, весело, кроз ту земљу мртвих, према

    мору, уз песму и игру живих.

    Године ће пролазити. Ко би могао набројати тице, које се селе, или сунчане зраке,

    које Сунце сели, са Истока на Запад и са Севера на Југ? Ко би могао да предскаже, какви

    ће се народи селити и куда, кроз стотину година, као што се тај национ селио? Ко би

    могао набројати зрна, која ће, идућег пролећа, ницати на свету, у Европи, Азији,

    Америци, Африци?

    Несхватљиво је то људском уму.

    Тамо, куд су Исаковичи и тај Soldatenvolk отишли, као и толики њихови

    сународници, који су на својим леђима, као пуж, своју кућу носили, нема више трага,

    свему томе, сем та два-три имена.

    Било је сеоба и биће их вечно, као и порођаја, који ће се наставити.

    Има сеоба.

    Смрти нема! …“

    +Милош Црњански, чита завршетак Друге књиге Сеоба

    https://www.youtube.com/watch?v=oVkuRHi1MRI

  2. +мир мученим душама

    Свети Митрополит Петар Дабробосански је давно дао одговор и сведочио животом:

    „Ћирилово се писмо не може укинути за 24 сата, а осим тога рат још није завршен.”

    Професори српског језика и књижевности у Црној Гори, данас, који бране Себе су најбољи од Нас. Нек душмани „само раде свој посао“. Таман посла да им олакшавамо, и не дај Боже, помажемо.

    +Ко може да помогне истину против лажи а не помогне је, тај помаже лаж, говорио је блаженопочивши владика Николај.

    ко ти брани да пишеш ћирилицу?

    осим ти сам себи

    a,

    што?

    Кочић је, покој му часној души, умро у Београду за време Првог рата у Болници за сумашедше, онде изнад аутопута, преко пута Бипа. Гроб му се не зна.

    Болница Лаза Лазаревић у истој згради и сад постоји.

    на 9.0

    https://www.youtube.com/watch?v=P2qxMF3newU

    Слепи путник на броду лудака
    https://www.youtube.com/watch?v=xyl059mIsYk

    +Христос Анести
    „Стихи 67-го псалма и византийский тропарь Пасхи“
    Детско-юношеский хор им. прп. Иоанна Дамаскина

    https://www.youtube.com/watch?v=CnLq66BF9Q0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *