Baza u Baru
1 min read
Godinama sam verovao da su tri stvari kod Crnogoraca praktično nepromenjive: crnogorsko čojstvo, junaštvo i gostoljubivost, ljubav koju gaje prema Rusiji, i u to da su sa Japanom još uvek u ratnom stanju. Za ovo treće, kada sam o tome 1994. u Tokiju upitao načelnika Generalštaba japanskih odbrambenih snaga, generala Tecuu Nišimota, samo me je nemo pogledao i počeo da se smeje, dakle u ovo treće sada nešto manje verujem. Doduše, i crnogorski istoričari sada se dosta trude da negiraju bilo kakvu pomisao da je Crna Gora kao saveznik Rusije 1904. godine objavila rat Japanu. Kažu, bilo je dobrovoljaca iz Crne Gore koji su se u tom rusko-japanskom ratu borili na strani Rusije, spominju se i pojedinci kao dr Ante Gvozdenović, koji je bio u štabu ruskog generala Kuropatkina, pa Jovan Lipovac, koji je komandovao crnogorskim odredom u tom ratu, pa Aleksandar Saičić… Ruski car je u to vreme tvrdio „da je Crna Gora istinski i jedini prijatelj Rusije”. Ljubav je bila obostrana, Rusija je finansijski pomagala Crnu Goru, obnavljala škole i crkve u Crnoj Gori, slala čak i odeću za dvor na Cetinju, slala žito za narod u Crnoj Gori, crnogorski kralj je bio i pukovnik ruske armije.
Godine su prolazile, mnogo je Crnogoraca zaglavilo na Golom otoku zbog Staljina, procentualno možda čak i najviše, mnogo je Crnogoraca bilo na dužnostima političkih komesara u JNA. Zarađivalo se na remontu sovjetskih ratnih brodova u „Arsenalu” u Tivtu, dolazile su sovjetske podmornice, razarači, sve po propisima što se tiče pogona i naoružanja. Jugoslavija je vodila računa da posle svakog sovjetskog ratnog broda u naše luke uplovi američki ratni brod i obrnuto.
Sada, posle tačno 110 godina i rata sa Japanom, Crna Gora je lupila pravi šamar zahvalnosti Rusiji. Naime, Rusija je bila zainteresovana da njeni ratni brodovi pristaju u Baru i Kotoru, što je službena Podgorica odmah okarakterisala kao ruski zahtev za otvaranje pomorskih baza. Da bi na putu ka članstvu u NATO-u dobili dodatne poene, u Ministarstvu odbrane Crne Gore nisu hteli ni da razgovaraju o tome sa Rusima. Ambasada Rusije u Podgorici je objasnila da nije tražena vojna baza već pravo tzv. humanitarnog pristajanja, odnosno pravo da kupe gorivo, vodu i hranu, borave u luci najviše 72 sata. Iz Ministarstva odbrane Crne Gore je ruskoj ambasadi u Podgorici rečeno „da ih ne zanima ta priča”. Ima li nekoga u tom ministarstvu ko poznaje pomorsko pravo, pravo „neškodljivog uplovljenja u strane teritorijalne vode i luke”?
Ruski ratni brodovi već godinama pristaju u luke Grčke, Kipra i Malte, kupuju gorivo, vodu i hranu. Sve uredno plaćaju, zadržavaju se tačno onoliko koliko tzv. humanitarno uplovljenje dozvoljava i niko od toga ne pravi pitanje. Ovakav bahat, skoro neprijateljski odgovor Crne Gore Rusiji izvan je tradicionalne gostoljubivosti crnogorskog naroda. Zar treba biti veći katolik od pape? Da li su crnogorski glavari svesni da onog časa kada se približe ulasku u NATO njihova upotrebna vrednost prestaje.
Miroslav Lazanski
Plovi patka , plovi guska , ova zemlja bice Ruska.
Pravni status stranih brodova u UMV-unutrasnje morske vode
Trgovacki brodovi Pod jurzdikciju jedne obalne drzave( u praksi se vlast jedne obalne drzave uzdrzava od kaznenih mjera jedinao ako mora)
Lokalna ce vlast intervenisati ako bude pozvana od strane Zapovjednika broda ili konzula drzave ciju zastavu brod nosi.
Obalna drzava u nacelu intervenise na stranom brodu ako je pocinjeno kaznjeno djelo zagadjivanja okoline.
Uloga konzula :stiti interese broda i drzavljana zaposlenim na njemu,obavlja nadzor i inspekciju na brodovima i brodskim posadama,pruza im pomoc,i ispituje i kontrolise brodske isprave,zastuplja svoje drzavljane pred lokalnim sudovima,obavlja uvidjaj povodom incidenta,resava sporove izmedju zapovjednika broda i posade ako ih ima …itd.
Ratni brod Uziva imunitet ,tj,ostaje pod jurizdikciju drzav zastave.Obalna drzava moze pokrenuti postupak protiv clana posade samo ako je djelo pocinjeno izvan sluzbene duznosti( u praksi obalna drzava se odrice ovakve nadleznosti)
Javni brod nije izuzet od kaznene jurizdikcije obalne drzave( osim ako se na njima nalazi visoki predstavnik drzave),ali ga obalna drzava ne moze zadrzati,uhapsiti ili zaplijeniti.
kabotaza prevoz stvari izmedju luka naznacene drzave mogu obavljati samo brodovi ili jahte obalne drzave u ovom slucaju Crne Gore,tako je nekada bilo dok sam ja ovo ucio,sa sigurnoscu nemogu kazati kako je danas.Od ovoga postoje odstupanja ali je Ministarstvo saobracaja zaduzeno da izda posebnu dozvolu ako su u pitanju ekonomski i privredni interesi zemlje u pitanju.
Prethodno odobrenje strani ratni,javni ribarski i naucni brodovi smiju uploviti u luku uz predhodno odobrenje nadleznog ministra.
Strani ratni brod kada je bila Jugoslavija u nase vode tada su mogla uploviti najvise tri strana ratna broda istovremeno ne vise od 10 dana ,a ako se duze ostane mora postojati dogovor na visem drzavnom nivou,tako je SSSR i SFRj radili kada se u Tivtu remontovala Flota SSSR(Ministrastvo odbrane je to resavalo ako se dobrosjecam)
Tad je bilo na snazi da samo 1/3 posade moze biti na ratnom brodu.
Jos znam da je tda vazilo da najvise tri drzave mogu imati svoje Ratne brodove o Teritorijalnim vodama jedne drzave,a to se cesto desavalo jer su Rusi,Libici bili stalni gosti u Tivtu a Amerika je povremeno dolazila kao da i oni nesto poprave,radili su to tako sto su to bili brodovi remorkeri a svoje radove su postavljali tako da se moralo uposliti skoro svako odeljenje,to sam slusao od onih koji su tamo radili.
Licno misli da ce Rusi prije naci neku luku u Grckoj ili Hrvatskoj nego kod nas u Crnoj Gori,jer mi smo takvi prozirni procitana i prezreni ne samo do Rusa jos vise od Zapada.
ajde moj beeeeee,malo prošetaj do Pjšivaca,ili Ercegovine,pa sadi krtolu kad dođe za to vrijem
nijesu mi jasni ovi nostalgičari
Ovako je nekad bilo http://img503.imageshack.us/img503/5507/whiskyf.jpg
http://www.brodovi.me/wp-content/uploads/2012/02/RF-33-i-RF-34.jpg
http://img98.imageshack.us/img98/8713/arsenalsatelitskisnimak.jpg
Danas toga nema
http://www.pobjeda.me/wp-content/uploads/2012/01/porto-montenegro-luksic-300×199.jpg
http://www.vijesti.me/data/slika/5/49801.jpg
http://informer.ba/wp-content/uploads/2011/07/jahta-seksi-djevojke-300×210.jpg
http://www.vijesti.me/slika-519×316/vijesti/manku-ugodili-da-radi-sto-hoce-slika-80719.jpg