Banananalije

Piše: Emilo Labudović

Ima, kažu, jedna „trava“
Od koje se primućkava
Ta se „trava“ zove droga
I ima je do zla boga.

„Travu“ gaje momci fini
Čak tamo u Argentini
A onda je preko mora
Krišom šmrče Crna Gora.

„Trava“ košta grdne novce
Jer je pasu mnoge ovce
Pa se zbog tih silnih para
Oko „trave“ čudo stvara.

Mnoge glave tu su pale
Dok su „travu“ pribavljale
A zbog hajke policije
Dopadale i robije.

Zbog toga te razne droge
Kriju kao zmija noge
A ako se i otkrije
Svi se kunu: moja nije!

Crnom Gorom i to zna se
Odavno se „trava“ pase
„Da se Vlasi ne dosjete“
Skrivaju je nasred Zete.

A u Zeti kad osvane
Pretvara se – u banane.
Sva se Zeta u njih kune
I ne haje za pipune

Kad se nekad i otrije
Tad kum kumu dugme nije
A za one od zanata
Tu je Kata tata – mata!

Osim sitne „boranije“
Taj nikoga tak’o nije
Jer za njega tog problema
Ni u daljoj sumnji nema.

I tako se „trava“ valja
Od Ulcinja do Pljevalja
U „travi“ smo svi do guše
I osnovci nam je puše.

Čim izađeš na ulicu
Nude ti je sve u špricu
Ako nisi na iglama
Možeš šmrknut dva, tri grama.

A kad probaš – gle čudesa
Odmah ti se zanebesa
Šmrknuto il’ igličasto
Sve ti bude – ružičasto.

Zato, dolje svi zakoni
Što bi da se droga skloni!
Da živimo svi na drozi
Sveti Zdravko ti pomozi!