Badnje veče: Večeri sveta, dođi! Tiho, tiše!

Badnje veče

Večeri sveta, hoću li te i ja
Slaviti pjesmom radosti i sreće?
U mome oku, evo, suza sija,
I moje rane postaju sve veće.

Tvoj zlatni pohod i ubogu godi,
I vidi Boga u časima ovim;
Nada mnom samo mrak studeni brodi,
I dušu bije nemirima novim.

U pustoj sobi sam, k’o sjenka bona,
U sebi slušam zvuk pogrebnih zvona
I stiskam srce jadno i kukavno.

Večeri sveta, dođi! Tiho, tiše!
Jer ovdje niko ne čeka te više –
Svi moji mili zaspali su davno.

*

Aleksa Šantić

Pročitajte još:

Zvao sam je ulicama dugim i venuo k’o trava jesenja, jednog dana spazih je sa drugim – zagrljenu u sjenci kestenja