Откривање британског документа које баца ново свјетло на догађаје у Сребреници указује на значај системског проучавања архивских докумената који би могли да скину стигму са Срба, сматра историчар и дописни члан САНУ Славенко Терзић.
Сребреница
Откривање британског документа које баца ново свјетло на догађаје у Сребреници указује на значај системског проучавања архивских докумената који би могли да скину стигму са Срба, сматра историчар и дописни члан САНУ Славенко Терзић.
Документ британског Министарства одбране са ког је недавно скинута ознака тајности негира „геноцидну намјеру“ војно-политичког руководства Републике Српске у догађајима у Сребреници у љето 1995. године.
Терзић прави разлику између ратне пропаганде и извјештаја које обавјештајне и друге аналитичке службе праве како би своје владе обавијестиле о стварном стању на терену.
Архиве би допринијеле ублажавању стигматизације Срба
„Не бих прецјењивао епохалан значај такве грађе, али вјерујем да би објављивање што више таквих извора унијело корекцију у гледање савременог свијета на Србију и Србе. Вјерујем да би допринијело, ако не потпуном скидању, оно свакако ублажавању стигматизације и сатанизације Срба које трају већ неколико деценија, нарочито у западном јавном мнењу“, наводи Терзић за Спутњик.
Он додаје да објелодањивање британског документа намеће и питање како системски ријешити изучавање ближе прошлости у којој су Срби и Србија окривљени за сва зла која су се догодила на Балкану деведесетих година.
Славенко Терзић
На потребу системског организовања изучавања ближе прошлости указао је и српски шеф дипломатије Ивица Дачић, изјавивши да би, након објављивања британског документа, српски историчари требали да се посвете изучавању не само британских архива о периоду деведесетих година.
Зашто је важно изучавање архива?
Дачић је, према ријечима Славенка Терзића, историчара и дописног члана САНУ, покренуо важно питање — систематско истраживање страних архива који се тичу истраживања историје Србије и српског народа.
„На жалост, наша држава деценијама нема стратегију која би подразумијевала да се сваке године одређени број научника шаље у водеће свјетске центре и истражује грађу која се тиче историје Србије и Срба у цјелини. Имамо водеће свјетске архиве, као што су архив у Ватикану, Бечу, Великој Британији, Америци, Немачкој и Русији. Када је ријеч о старијим периодима, за нас су важни архиви у Турској. Знам како раде неке друге државе, неке балканске државе мање од нас, које су слале истраживаче да по неколико година систематски истражују грађу која се тиче историје њиховог народа. То је врло важно, и за проучавање наше прошлости, али и за проучавање свега онога што се недавно десило“, констатује Терзић.
Систематско истраживање страних архива, према ријечима саговорника Спутњика, унијело би ново свјетло и истину у недавне догађаје, што би било изузетно важно за савремени положај Србије, као и за њену будућност.
„У питању је врло важан, одговоран посао. Архиви су ризнице нашег историјског памћења. Не треба потцјењивати значај архива. Архиви су у свакој земљи репрезентативне установе. Значај прикупљања грађе за историју Србије и Срба је изузетно велики и њему би се требало приступити дугорочно, систематски, са озбиљном стратегијом, да постоји план архивских истраживања у наредних десет, двадесет, а можда и више година“, објашњава Терзић.
Без уласка у архиве — нема историје
План истраживања, према његовом мишљењу, требало би да направе научне институције — институти, национални архиви (у сарадњи са већим локалним архивима) и САНУ, док би финансирање требало да дође од владе, односно надлежног министарства.
„Тако је било прије више од тридесет година, када су српске власти финансирале краткорочно изучавање страних архива. Млади историчари не могу да раде темељне студије без озбиљних архивских истраживања. Њих треба да помогне држава, јер ако их она не помогне, млади историчари се обраћају фондовима и разним невладиним организацијама, што има своју цијену“, наводи Терзић
Срби док је србофоба биће и стигми
Стигме су индулгенције-опрости злочинцима за сва прошла и будућа убиства Срба,
стигма-ДЕХУМАНИЗОВАЊЕ- једне
групе, народа, нације је
ПОЗИВ НА ИСТРЕБЉЕЊЕ ИСТЕ
Лажи које нам пакују ракринкавају се истином
такођеБУДНОШЋУ И ОРУЖЈЕМ
Kad hoću da krupno slsažem kažem: Tako mi srpske istine!
Хандке није џаба стигматизован , мрзе га јер
СВЈЕДОЧИ ИСТИНУ
Срби док је србофоба биће и стигми
Стигме су индулгенције-опрости злочинцима за сва прошла и будућа убиства Срба,
стигма-ДЕХУМАНИЗОВАЊЕ- једне
групе, народа, нације је
ПОЗИВ НА ИСТРЕБЉЕЊЕ ИСТЕ
Лажи које нам пакују ракринкавају се истином
такођеБУДНОШЋУ И ОРУЖЈЕМ
јер нема другог начина одбране од србофоба