Arčibald Rajs pripada celom čovečanstvu

„Za mene je Arčibald Rajs heroj večite borbe za ljudsko dostojanstvo, život i slobodu, borbe koja prevazilazi sve granice i epohe“, kaže za „Politiku“ švajcarski istoričar dr Jirg Štisi Lauterburg. Rajsov lik i delo, kao i njegova knjiga „Čujte Srbi“ koju naš list u četvrtak poklanja čitaocima, predmet su dugogodišnjeg naučnog interesovanja Štisija Lauterburga, o čemu će pored fenomena švajcarske neutralnosti govoriti na današnjem predavanju na Fakultetu političkih nauka.

„Svi smo mi naslednici mnoštva ljudi, znanih i neznanih, koji su unapređivali naše civilizacijsko življenje kroz vekove. Arčibald Rajs svakako spada u tu veliku grupu izuzetnih ličnosti. U tom smislu, njegov lik i delo prevazilaze njegovo nemačko i jevrejsko poreklo i karijeru u Švajcarskoj i Srbiji, i on istinski pripada čitavom čovečanstvu. Zločinci se ne smeju izvući nekažnjeno. U Rajsovim više nego sposobnim rukama, fotografija je postala moćno oruđe za dokumentovanje zločina i privođenje pravdi zločinaca, kao i način da se radi na smanjenju stope kriminala uprkos nemalim preprekama. Za mene je Rajs heroj večite borbe za ljudsko dostojanstvo, život i slobodu, borbe koja prevazilazi sve granice i epohe“, kaže Lauterburg.

Koji su razlozi vašeg ličnog zanimanja za Srbiju?

Moj tast je nakon Prvog svetskog rata radio kao inženjer u Novom Sadu. To je bio i ostao deo istorije naše porodice. Za mene je bilo veoma emotivno iskustvo kada me je supruga prvi put odvela na Petrovaradinsku tvrđavu, gde smo na tom raskršću istorije posetili nezaboravnu izložbu o mostovima. Još jedno emotivno iskustvo je bila poseta Vojnom arhivu u Beogradu, gde nas je veoma dočekao pukovnik Sekulović i osoblje Arhiva. Srdačno smo dočekani i na Kalemegdanu i svuda gde smo bili u Srbiji. Želeo bih da spomenem i švajcarsko-srpski tim Ambasade Švajcarske u Beogradu, koji je takođe u velikoj meri doprineo našem izuzetno pozitivnom utisku tokom boravka u vašoj zemlji.

Švajcarska je za razliku od Srbije sinonim za neutralnost…

Neutralnost je postala švajcarski stav pre nego što je postala njen princip. Kada su naši preci shvatili da kao labava federacija više ne možemo da igramo važnu ulogu na političkoj sceni posle poraza u bici kod Marinjana 1515. godine, znatno su se više počeli protiviti stranim uplitanjima u domaću politiku. Ovakav stav je imao još više smisla kada se uzme u obzir verska podela na katolike i protestante. U vreme tridesetogodišnjeg rata (1618–1648) neutralnost je usvojena kao državno načelo i dalje je razvijana tokom 17. i 18. veka. Nakon kataklizmičnih iskustava francuske invazije 1798. godine i napoleonskih ratova, neutralnost je u svom pravom obliku obnovljena 1815. godine, kada je i zvanično priznata od strane velikih sila.

Govoreći o Arčibaldu Rajsu i neutralnosti, nameće se pitanje kako je Švajcarskoj pošlo za rukom da ostane van tokova Prvog svetskog rata?

Švajcarska je pokazala svoju neutralnost i nepristrasnost prijemom francuskog predsednika Armana Falijera 1910, kao i nemačkog cara Vilhelma Drugog 1912. godine, kome je tokom posete vojnim manevrima prikazana i švajcarska vojna gotovost. U skladu sa našom datom rečju i našim međunarodnim obavezama, mi smo proglasili svoju neutralnost 1914. godine, mobilisali smo vojsku i izabrali vrhovnog komandanta, koji je aktivan samo za vreme ratova ili u toku mobilizacije.

Kako je Veliki rat u Srbiji i uopšte na Balkanu doživljen u švajcarskoj javnosti?

Usled bliskih jezičkih veza Švajcarske sa Nemačkom i Austrijom, nije iznenađujuće da je događaj kao što je Sarajevski atentat u početku shvaćen sa dosta simpatija za habzburško tumačenje događaja, pogotovu u jednom društvu vladavine prava, poput švajcarskog. Sa druge strane, naša nezavisnost i naša neutralnost ni u jednom trenutku nisu bile zaboravljene. Švajcarski pesnik Karl Špiteler je 14. decembra 1914. održao jedno veoma tipično i uticajno predavanje u Esnafu ciriških stolara, iz koga je ovaj važan odlomak: „Kao što je dobro poznato, mi, Švajcarci, imamo svoje stavove o vrednosti i pravu na postojanje malih zemalja. Za nas Srbi nisu ’banda’ već narod, i to narod sa istim pravom na postojanje kao i bilo koji drugi. Srbi imaju veličanstvenu, herojsku prošlost. Njihova poezija se po svojoj lepoti može meriti sa bilo kojom drugom, dok njihova epska poezija prevazilazi sve ostale. Tako maestralne epske pesme nisu nastale ni u jednom drugom narodu još od vremena Homera. Švajcarski lekari i medicinske sestre po povratku iz balkanskih ratova govore o Srbima sa puno naklonosti i pohvala. Konačno, mi ćemo stvoriti sopstveno mišljenje uz pomoć ovih svedočenja, a ne na osnovu emotivno ostrašćenog ratnog novinarstva.“

Osim neutralnosti, Švajcarsku odlikuje i raznovrsnost etničkih zajednica, ali i neosporan teritorijalni integritet zemlje. Kako upevate da pomirite ta dva principa?

Naš nacionalni moto je „Svi za jednog, jedan za sve“. Savezno uređenje uz zagarantovani suverenitet i jaku lokalnu autonomiju svih 26 kantona, kao i mogućnost koju građani imaju da u velikoj meri utiču na tok političkih odluka učestvovanjem na svim nivoima (putem direktnog glasanja i izbora) važni su činioci toga. Naša duga zajednička istorija i razumevanje da bi građanski ratovi predstavljali direktnu pretnju opstanku naše države, kao što se već dešavalo u prošlosti, sve do 1847. godine i još jednom zamalo 1918, čine nas veoma svesnim opasnosti da se naše zajedničko političko uređenje uništi. Ovaj stav je duboko ukorenjen u našoj kulturi.

Dosta naših građana smatra da Srbija nije realno predstavljena na Zapadu. Na koji način se ova percepcija može promeniti?

Moji roditelji su me učili da poštujem sve zemlje i da volim svoju, a sa poštovanjem ne ide deljenje saveta drugima. Ono što ja lično mogu da kažem jeste da Srbija ima puno izuzetnih kvaliteta, gostoljubiv narod, divnu prirodu, veoma zanimljivu kulturu, kako popularnu tako i elitnu, istorijske znamenitosti, književnost, muziku, i da svi ovi kvaliteti zaslužuju da ih ljudi iz drugih država češće upoznaju, kako lično, tako i virtuelno.