Ana Ahmatova: Tvrda, hladna reč

I tvrda, kamenita reč je pala
Na mene, na grudi još živa stvora.
Ne mari ništa, već sam je čekala.
Pomiriti se s tim nekako moram.

Mnogo danas posla predstoji meni:
Treba sećanju iskidati niti,
Treba da mi se duša okameni,
Treba se opet na život naučiti.

Nego neka… Vrelo šumori leto,
A iza prozora je praznik ceo.
Odavno sam predosećala sve to:
Blistavo jutro i dom opusteo.

1934.

• Prevela Desanka Maksimović