Мисија Уједињених нација на Косову наставља да озбиљно крши људска права породица убијених и отетих на Косову и Метохији, упозорава Амнести интернешнел.
Међународна организација за заштиту људских права Амнести интернешнел указује на бројне препреке да се они који су кршили људска права унутар система Уједињених нација једног дана нађу пред судом, пише Политика.
„Док год не омогуће правду жртвама, Уједињене нације крше сопствене стандарде о људским правима и међународне конвенције о људским правима које гарантују право на живот, на правично суђење и на судску надокнаду”, каже за „Политику” Шијан Џонс, стручњак за Косово и Метохију у овој међународној организацији са сједиштем у Лондону.
У писму специјалном изасланику Уједињених нација на Космету Фариду Зарифу, од 6. фебруара, Амнести изражава забринутост због тога што ништа није предузето како би се омогућила правда за породице отетих и несталих на Космету након што су УН преузеле управу у јужној српској покрајини.
„Нису подигнуте оптужнице против особа које су одговорне за отмице Срба 1998. и 1999. године и након овог периода и никаква одштета није плаћена”, каже Џонсова.
„Највећи губитници су породице жртава. У многим случајевима им нису враћена ни тијела њихових ближњих, а многобројни су примјери да немају приступ суду.”
Амнести интернешенел је у августу објавио извјештај „Насљеђе Унмика на Косову: Неуспјех у доношењу правде и обештећењу сродника несталих” који је усредсређен на отмице косовских Срба у периоду од јуна 1999. до децембра 2008, за које се терете припадници Ослободилачке војске Косова.
Кршење људских права од стране Унмика
Унмикова међународна полиција и тужиоци, који су по међународном праву били задужени за истраживање злочина, нису покренули независне и непристрасне истраге поводом већине извјештаја о присилним нестанцима и отмицама, наводи се у извјештају.
Организација износи случајеве које је истражила Савјетодавна комисија за људска права Унмика, на основу тужби породица несталих.
„Изван Косова УН никада нису формирале механизам као што је ова комисија, чија је улога да испита кршење људских права од стране Унмика. Сада када је указано на њихову одговорност не испуњавају обавезе. Пошто су се на то обавезали вјерујемо да имамо начина да од њих тражимо да положе рачуне”, каже представница Амнестија.
Најозбиљнији проблем за рјешавање случајева отетих Срба је у „недостатку воље унутар система УН”, чији представници на Космету пребацују одговорност на Еулекс и локалне институције који су преузели власт након 2008. године.
У извјештају Амнести интернешенела наводи се да су Еулексови полиција и тужиоци постигли одређени напредак у истрагама случајева присилног нестанка косовских Албанаца за које се терете српске снаге, али да је „у истрагама и кривичном гоњењу који се односе на отмице Срба и других мањина, остварен тек незнатан напредак”.
Према истом документу, тужиоци Еулекса у Специјалном тужилаштву такозваног Косова су Еулексовим тужиоцима у локалним судовима 2009. прослиједили списе 62 предмета о отмицама, погрешно тумачећи да ти предмети нису у њиховој надлежности јер су се догодили послије окончања оружаног сукоба. Ови случајеви или нису истражени или су погрешно класификовани као обична кривична дјела која подлежу застарјевању.
За Амнести интернешенел, као и за Савјетодавну комисију, одговорност је на Уједињеним нацијама, односно на специјалном изасланику генералног секретара ове организације, јер је полицији Унмика била повјерена одговорност вођења истраге у случајевима несталих особа.
„Наравно да избјегавају одговорност. Без обзира на то ко на терену није спровео истрагу, одговорност је на УН да осигура да истрага буде спроведена. Овај специјални изасланик је само један у низу, али је на њему да то спроведе у дјело, због чега се њему обраћамо. Тиме што одбија да породицама жртава омогући одштету, он сноси личну одговорност за то”, каже Џонсова.
За Савјетодавну комисију „овакав однос власти према најтежим злочинима у сваком друштву, а посебно у постконфликтним околностима, неминовно ствара културу некажњивости међу криминалцима и може само да доведе до погоршања ситуације. Проблеми на које је Унмик наишао на почетку своје мисије не оправдавају такву неактивност било на самом старту било касније”.
Обезбиједити одговарајућу одштету
Поред препоруке да се породицама жртава обезбиједи одговарајућа одштета, специјални изасланик УН игнорише и друге приједлоге ове комисије, попут приједлога да се јавно извини жртвама. То је један од пет основних облика репарације наведених у резолуцији Генералне скупштине УН из 2005. године о Основним принципима и смјерницама УН о праву на правни лијек и накнаду штете за жртве грубих кршења међународних људских права и озбиљних повреда међународног хуманитарног права.
Савјетодавна комисија је препоручила и да Унмик покрене програм репарације, а Амнести интернешенел сматра да би такав програм требало да обухвати рехабилитацију која укључује и „медицинску и менталну његу као и правне и социјалне услуге”, како је предвиђено у поменутој резолуцији.
Одговорност Бернара Кушнера
На питање да ли ова организација намјерава да истражи одговорност бивших администратора УН на Космету, почевши од Бернара Кушнера, Џонсова каже да зна да „многе породице несталих указују на улогу Кушнера, али и неких других актера”.
„Да, вјероватно ћемо указати на одговорне људе”, каже она и додаје да је, међутим, свјесна препрека да се они који су кршили људска права унутар система Уједињених нација једног дана нађу пред судом.
„То је врло сложено због тога што одговорност УН не подлијеже међународном праву.”
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
