Американски Глас Црногорца: Јарко сунце изгубило зраке, те не грије на српске јунаке
Дјед и унук, краљ Никола и краљ Александар
Американски Глас Црногорца, био је емигрантски црногорски лист, којег је издавао “Савез независних Црногораца” 1923. године у Чикагу.
Врло често, у данашњем времену, користи се за покушај манипулације, да “независни Црногорци” нијесу били Срби.
Као што смо више пута писали, и како сви историјски факти говоре, у Црној Гори није било те врсте подјеле, већ је дошло до династичког сукоба између двије српске краљевске породице Петровић и Карађорђевић.
Разни покушаји и подметања у свијетлу нове ревизије историје, пред истином увијек падају у воду.
Објављујемо исјечак пјесме, која је својеврсна ода српству, под називом “Капитулација Црне Горе”, због које су очигледно итекако жалили “независни Црногорци”
Вештачки се праве поделе и многе ствари се намерно погрешно интерпретирају. Прво, Краљ Александар је био Црногорац или је макар био више Црногорац него Србин(условно речено) . Човек се као личност формира до изласка из пубертета, тад се њему стварају главне карактерне црте и личност му се везује за један крај и град. Александру су то Црна Гора и Цетиње што највише потврђује његов цетињски нагласак који никад а није променио. Друго, Краљ Никола није изгнан 1918 него је ЦГ напустио 1916 и све да је Александар хтео његов повратак, питање је да ли би силе победнице дозволиле да се врати. А и ако би се вратио Црна Гора никад ни у лудилу неби могла да добије територијално проширење(што је резервисано смо за победнице) као земља која је капитулирала а добила је први пут Боку са будванском ривијером па чак и Дубровник. На крају чак и да су Срби из Србије могли да бирају Николу и само српске земље или Александра и Југославију сигурно би изабрали ово прво, јер уместо да се након победе светимо Хрватима што су у аустроугарским униформама сејли смрт по Србији, ми се са њима збратимисмо и дадосмо им државу коју никада нису имали.
Dok je bilo Stare Crne Gore i Srba starocrnogorskih pet nahija, srpstvo je bilo naš prvo, a slava naše srednje ime!
Sve dok nijesu započele međudinastičke spletke i nadgornjavanje kao uvertira za potonje komunističko orgijanje najsrpskijom srpskom zemljom!
A poslije njih pustoš!
Današnja Crna Gora nije Crna Gora.
A šta je, niko ne zna.
A kada nešto više nije što je, onda je biće ništa.
“sama riječ STRANKA znači podijela, jer gđe vlada sloga i ljubav tu nema mjesta strankama, a gđe sloge i bratske ljubavi nema, tu se pojavljuju stranke”
“Sloga i jedinstvo u svim vremenima bili su strah i ćepet neprijatelju, dok je nesloga uvijek bila njegov triumf”..
Molim se Bogu da se pravoslavci ujedine u bratskoj ljubavi i svojoj vjeri i da tako dijeluju u CG, a ne po partijskoj osnovi