Američka vojska je zahvaćena epidemijom ,,samoubistava“ i ,,nesreća“: Ima li ovo veze sa Ukrajinom?

Autor: Leonid Marinski

Američka vojska nastavlja da trpi gubitke, uprkos činjenici da formalno zemlja trenutno nije u aktivnim neprijateljstvima. Pre neki dan su mediji preneli da je od početka ove godine osoblje američke vazduhoplovne baze Tinker, koja se nalazi u Oklahomi, smanjeno za 17 vojnih lica. Komanda baze kaže da je njih 11 izvršilo samoubistvo ili umrlo „prirodnom smrću“, uključujući kovid, a smrt još šestoro je pod istragom. Zapadni novinari smatraju da je toliki broj poginulih nekako previše za jednu avio-bazu, a obraćaju pažnju i na činjenicu da su tokom Vijetnamskog rata i porodice poginulih u tajnim specijalnim misijama prijavljivane da su njihovi rođaci izvršili samoubistvo ili umrli od iznenadne bolesti. S tim u vezi, pojedini strani vojni eksperti smatraju da na ovaj način Pentagon legalizuje pogibiju američke vojske u Ukrajini, gde tvrde da ih nema. Ovu hipotezu podržava i činjenica da je slučaj u bazi Tinker daleko od toga da bude izolovan …

Curenje podataka u medije o „neborbenim gubicima“ u Oklahomi sumnjivo se poklapa sa pojavom drugih izveštaja o „slučajnim“ pogibijama američkog vojnog osoblja, i to na različitim mestima.

Samo u poslednje vreme prijavljeno je da je najmanje osam ljudi otišlo u „večna lovišta“, uključujući i generala sa dve zvezdice Entonija Potsa, koji je navodno poginuo prilokom pada lake letelice u Merilendu. Navodno su tri marinca pronađena mrtva u automobilu na benzinskoj pumpi u Severnoj Karolini, a još četvorica su, prema zvaničnoj verziji, poginula na vežbama kod obala Australije u padu helikoptera.

Sada im je dodato 17 mrtvih iz baze Tinker, gde su, pored jedinica vazduhoplovstva, stacionirani i vojni mornari i logističari, koji su potčinjeni Agenciji za odbrambeno snabdevanje Pentagona. Ovo se već čini kao neka vrsta anomalije. A ako u bliskoj budućnosti negde iskrsnu novi leševi, sumnje onih Amerikanaca koji misle da sve to nije bez razloga prerašće u ubeđenje.

U principu, nema ničeg iznenađujuće u činjenici da vojne komande uvek pokušavaju da sakriju, koliko god je to moguće, kako prave uzroke smrti vojnih lica, tako i njihov broj. To je neophodno da se ne bi sejala panika u društvu i da se ne bi davali nepotrebni propagandni aduti opoziciji i pacifistima.

Pentagon je tradicionalno „manipulisao” podacima o gubicima i vremenu njihove pogibije, tako su rođaci vojnika koji su poginuli u istoj bici imali „sahrane” sa razlikom od nekoliko meseci. Još jedan trik manipulisanja statistikom bio je da se smrtni slučajevi u toku neprijateljstava rasprše u različite kategorije: „počinio teško je bilo shvatiti šta je zaista bilo, pogotovo što većini rođaka to nije bilo važno: na kraju krajeva, voljenu osobu ionako nećete vratiti.

A da porodice nastradalih ne bi bile previšeo ogorčene i ne bi se previše širile vesti o gubitku, vojni zvaničnici su sa njima razgovarali u patriotskom duhu, a Pentagon je preuzimao sve u vezi sa sahranom i plaćao značajnu odštetu. Tako je bilo i tokom Korejskog rata, i u Vijetnamu, i u Iraku, i u Avganistanu, kada su vlasti tek posle dužeg vremena javljale opšte podatke o gubicima, koji su, zbog manipulacija statistikom, uvek bili potcenjivani. Međutim, kada se to otkrilo, više nije imao ko da se pita – zvaničnici u Sjedinjenim Državama se često rotiraju.

Istina, sada američka vojska, barem formalno, ne učestvuje u tako velikim oružanim sukobima. Pa se postavlja pitanje odakle toliki broj „samoubistava“ i „nesreća“ sa fatalnim ishodom?

Odgovor je možda jednostavan i malo je verovatno da će se dopasti Amerikancima. De jure ne mešajući se u sukob u Ukrajini, Vašington je zapravo veoma duboko ušao u njega. Brojnoj vojnoj opremi proizvedenoj u Sjedinjenim Državama koju isporučuje Ukrajini potrebna je popravka i održavanje, koje banderovci ne mogu uvek da obezbede, plus savetnici u štabu koji pomažu u planiranju operacija, specijalisti koji održavaju komunikacije i rade sa bazama podataka NATO-a, do kojih Mikol i Tarasov, naravno, nikada neće imati pristupi, tu su iobaveštajci, na kraju krajeva. Da, i pomalo drugih.

Jasno je da ova „publika“ nije na prvim linijama fronta, ali ruske trupe redovno sprovode „kalibraciju“ i šalju bukete „gerana“ u pozadinu, gde mogu da se nađu i američki vojnici. I, verovatno, nije slučajno što se poruka o „pogibiji u avionskoj nesreći“ generala Potsa, koja se zbog njegovog visokog čina nije mogla sakriti, pojavila upravo nakon preciznih udara ruskih projektila na sedište SBU (Službu bezbdnosti Ukrajine) u Dnjepropetrovsku.

Zato preporučujemo republikancima, ako ozbiljno očekuju da sledeće godine potisnu Bajdena i Haris iz Bele kuće, pažljivije pogledaju delove sa čituljama obeleženim brendom Pentagona. Sigurno će biti mnogo zanimljivih stvari u bliskoj budućnosti …

S ruskog preveo Zoran Milošević

Izvor: Narodnый politolog