Aleksis Traud: Režim u Crnoj Gori neokomunistički i autokratski, narod preuzima sudbinu u svoje ruke

Piše: Aleksis Traud

Državica Crna Gora – 620000 stanovnika i površinom duplo veća nego Finister (oblast u Francuskoj) postaje nezavisna trećeg juna 2006. godine. Od tad nacionalizacija Srpske pravoslavne crkve čini atmosferu u zemlji naelektrisanom. 26. 12. 2020 u samoj skupštini Crne Gore dešava se napad na demokratiju bez presedana, gde vlast vođe Mila Đukanovića šalje policiju koja posle upotrebe suzavca hapsi više poslanika opozicije.

Isti se već satima bore u skupštini protiv usvajanja zakona koji predviđa oduzimanje svih dobara SPC – najvažnijoj i najstarijoj verskoj zajednici u Crnoj Gori. Od tog dana narod preuzima sudbinu u svoje ruke. Neprestano – četvrtkom i nedeljom sa svećama i ikonama u rukama povorke građana svih uzrasta predvođene sveštenicima prelaze kilometre od snežnih vrhova do strmih obala i dolina izražavajući neslaganje sa samovoljom partije na vlasti.

Pod znakom odbrane SPC i njenih dobara ovi molebni izlaze iz običnih religioznih okvira. U nedelju 23.02. više od 200000 Crnogoraca od kojih oko 50000 ispred hrama u Podgorici sjedinjeni su u ogromnu manifestaciju; između trećine i polovine šeta svake sedmice izražavajući neslaganje sa režimom Đukanovića. Srpskim intelektualcima, po starom dobrom autokratskom receptu, jednostavno je zabranjen ulazak u Crnu Goru a među njima i najvećem poeti Matiji Bećkoviću, Srbinu poreklom iz Crne Gore. Ta ogromna masa naroda koja manifestuje već tri meseca neprestano, motivisana je samo odbranom crkvene imovine.

Nasilje kojim se koristi Milo Đukanović srazmerno je mirom koji iskazuju manifestanti. 26.12. posle policijskog nasilja u skupštini Crne Gore, Đukanović naređuje da se zatvore dva lidera opozicicije što se dešavalo već više puta prethodnih godina. Nebojša Medojević, jedan od vođa opozicije, beše zatvaran više puta zbog svojih izjava. Krajem januara crnogorski autokrata ide dotle da naređuje hapšenje majke Milana Kneževića, još jednog lidera opozicije. Najzad, svaki pokušaj vernika iz okolnih zemalja da daju podršku odbrani svetinja zaustavljen je već na granici. Od jeseni 2015. mnogobrojne manifestacije destabiliziju vladavinu Mila Đukanovića.

Ujedinjena pro-srpska opozicija zahteva transparentnost i demaskiranje koruptivne vlasti. Đukanović, čas premijer čas predsednik predstavlja jedinstven slučaj u Evropi; na vlasti je već trideset godina. Rođen 1962. U Nikšiću – centar Crne Gore, Milo je izraziti profil komuniste preobraćenog u nacionalistu; u 29. godini 1991. imenovan je za premijera. U početku nepogrešivi podržavalac socijalističke Jugoslavije oseća promenu vetra Dejtonskim sporazumom(1995) i napušta svog mentora Slobodana Miloševića zauzimajući poziciju prozapadnjačke neutralnosti. -,,On je čovek prošlosti” – kaže o njemu Đukanović.

Promišljeni poslovni čovek biva osumnjičen za veze sa italijanskom mafijom Puglije (Sacra corona unita) koja se bavi švercom cigareta, automobila i emigranata između Crne Gore, Albanije i Italije. Po navodima ,,Le Monde“ – na osnovu činjenica iznesenih 2007. pred sudom u Bariju, premijer Crne Gore se označava kao ključni čovek organizovanog šverca cigareta koji od 1994. do 2000. snabdeva više evropskih zemalja preko Crne Gore (…). Takođe je optužen za izdavanje licence za uvoz hiljadu tona cigareta mesečno poznatom švakcarskom šverceru Franku de la Tore. Istraga pokazuje jaku i čestu povezanost crnogorske i italijanske mafije(Sacra corona unita)”.

Većinom tradicionalni hrišćanski pravoslavci, stanovnici Crne Gore smatraju sebe delom srpske nacije ostajući Crnogorci. Sa druge strane muslimansko stanovništvo koje čini oko 16% podeljeno je na dva dela – jedan koji sebe smatra Bošnjacima i traži povezanost sa BiH i drugi koji se smatraju Albancima i traže povezanost sa Albanijom.

Nezavisnost Crne Gore izglasana tesno sa 55,5 % glasova na referendumu 03. 06. 2006. godine zahvaljujući podršci manjinskih partija albanaca, hrvata, bošnjaka i turaka koji svi zajedno čine 18% stanovništva. Imam, vođa muslimana u Crnoj Gori, piše pismo Đukanoviću garantujući mu 100% glasova od strane muslimanske zajednice. Od tad se vladajuća stranka oslanja na glasove muslimanskih manjina kako bi uvek imala većinu prilikom svakog glasanja.

Zakon od 26. 12. 2019. koji je potpalio fitilj ubija slobodu i tipičan je za neokomunističke režime, predviđa da crnogorska država, suprotno principima evropske povelje o ljudskim pravima preuzme u vlasništvo sva dobra SPC (verske građevine, poljoprivredno zemljište, manastire). Ne samo da je SPC najstarija (12.vek) nego ima i najveći broj crkava i vernika.

Naposletku, Srbi i mnogobrojni Crnogorci su se pobunili protiv oduzimanja imovine SPC jer je u isto vreme Đukanović katoličkoj i muslimanskoj zajednici zagarantovao prava na svojinu. Treba rakođe razumeti da je SPC stvaralac Crne Gore. S druge strane CPC je sklepana 1993. od strane Đukanovića što otvara sukob među dve crkve. Trenutno samo tri od 750 crkava koliko ih ima u Crnoj Gori pristaje uz CPC (nepriznatu). Inače, trenutno ista nije priznata ni od jedne pravoslavne crkve u svetu.

Nakon izglasavanja spornog zakona oglasili su se patrijarh ruski (Kiril) i carigradski (Bartolomej) izjašnjavajući se protiv ovog akta. Autoritarne mere crnogorske vlasti rizikuju da destabiliziju čitav region. Igrajući na podelama između Srba i Crnogoraca srpskog identiteta s jedne i montenegrina provladinih kao i muslimanskih manjina s druge Đukanović nije mogao da predvidi gde ovo može da ga odvede. Početkom februara 2020. Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske, izjavljuje podršku Srbima iz Crne Gore i najavljuje izlazak Republike Srpske iz BiH. Na Kosovu šiptarska policija pomaže policiji Crne Gore blokirajući povorke srpskih vernika; rizikujemo da vidimo uplitanje regionalnih igrača u poslove Crne Gore. S druge strane sva ta unutrašnja komešanja samo su logične posledice igre koja suprotstavlja Rusiju i SAD.

Rusija imaše, u godinama posle proglašavanja nezavisnosti 2006. ogromna ulaganja. Poslovni ljudi iz Rusije kupuju sve najveće hotele na primorju. Ruski magnat Oleg Deripaska uvećava aluminijumski kompleks (KAP), ogromni potrošač struje: 1,4 milijardi kw/h što je ravno energetskom deficitu čitave zemlje.

Ekonomista Nebojša Medojević izjavljuje 2009. da je polovina bogastva proizvedenog u Crnoj Gori u rukama Rusa. Ali ta velika sila biva teško oštećena sankcijama koje vlada Crne Gore glasa 2014. pod uticajem SAD. Od tad prisustvujemo masovnom odlivu ruskog kapitala. SAD se još više upliću pojačavajući pritisak na vladu Đukanovića za ulazak u NATO. Bela kuća, već godinama unazad, primorava Crnu Goru da se odrekne vojne opreme vezane za Varšavski pakt, smanjujući na primer vojnu flotu na najmanje moguće – samo jedan patrolni brod i za sve. Logično biva da 02. 12. 2015. NATO ,,poziva” Crnu Goru da im se pridruži. NATO se smatra po crnogorskoj vladi kao ,,najvažniji garant za investitore” i jedini način da se obezbedi sigurnost.

Autor je profesor na Fakultetu u Francuskoj (Versailles).
Bavi se geopolitikom i istorijom Balkana.
Pisao je 5 knjiga o regionu.

Predsednik je organizacije „Kolektiv za Mir na Kosovu“ koji je pokrenuo 2019. akcije za odbijanje priznavanja nezavisnosti Kosova i Metohije od francuske vlade (međunarodnu peticiju, konferencije u Briselu i Parizu, lobiranje pred francuskim strankama)

Prevod: Dejan Grujić