Александар Блок: Опет те у вину гледам, твој осмјех опет бљесну чедан
И опет те у вину гледам, осећам страх пред твојом сликом, твој осмех опет блесну чедан у коси тешкој, змијоликој.
Александар Александрович Блок
Снежно вино
И опет те у вину гледам,
Осећам страх пред твојом сликом,
Твој осмех опет блесну чедан
У коси тешкој, змијоликој.
Оборен тавним млазевима,
Уздишем опет, без љубави,
Нестали сан о целовима,
О мећави што тебе слави.
Дивним се смехом смејеш мени,
У чаши вијеш слично змији,
Над твојим крзном скупоценим
Чарлија ветрић голубији.
Како, кад жива капља пљусне,
Не видет’ себе у тој пени?
Не сетити се твоје усне
На мојим назад забаченим?
*
Александар Блок
Прочитајте још:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Оставићу стражу – стих што звони.
Зелени камен у срцу да јој сија,
Камен да јој је друг и вереник
Који не лаже, као што не лагах ни ја.
(А. Блок)