Ал’ ти се светиш, свете мој: Бранко Радичевић – Опрости Ми

Опрости Ми
Опрости ми!
Притегну ме терет туге,
над тобом сам мор’о да се нагнем,
руком да се такнем
твоје руке;
Ал’ ти се светиш, свете мој,
претрну ми рука у твојој,
и да каје своје грехе
у твојојзи нестаде је,
никад више
витим пером да запише,
да се маши за мач бритак –
никад – никад!

Опрости ми! Опрости ми оку моме,
оку моме жељаноме,
што ти упи сунце, твоје лице,
ал’ то лице, осветнице,
сажегло ми оба ока,
да не видим ништа
од неба висока
до пуста земљишта –
ништа – ништа!

Опрости ми! Ох, опрости!
Опрости ми речи у милости,
што те моли

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: