Akcenti sa Artur Eša

Piše: T.V.

U Njujorku je danas ispisana još jedna stranica istorije belog sporta. Uz prepoznatljivi Honey Deuce koktel, spektakularni vatromet i energične ovacije hiljada gledalaca koji su do poslednjeg mesta ispunili veličanstveni stadion Artur Eš, proglašen je novi šampion ovogodišnjeg US Opena.

Po četvrti put zaredom, sada već tradicionalno, uživo pratim finale ovog prestižnog takmičenja. Iz godine u godinu, iako na istom mestu i u isto vreme, iskustvo je neponovljivo. Ono što je ovu godinu izdvojilo jeste nezapamćena gužva, na ivici stampeda, koja je blokirala sve prilaze stadionu gde se igralo muško finale između Karlosa Alkaraza i Janika Sinera. Poseban pečat dao je dolazak aktuelnog američkog predsednika Donalda Trampa, zbog čega su bezbednosne provere bile podignute na najviši nivo. TSA, NYPD i Secret Service su kontrolisali svaki ulaz, što je dovelo do višesatnog čekanja i četrdesetominutnog kašnjenja početka meča.

Kada je publika eruptirala u ovacije i aplauz, shvatile smo da je meč počeo, dok smo još bile ispred ulaza. Nakon petnaestak minuta igre konačno smo ušle na stadion. Već u masi ispred, a i na samom stadionu, moglo se primetiti da većina publike navija za italijanskog tenisera, Sinera, koji je imao snažnu podršku sa tribina. Bio je to trenutak u kojem smo definitivno odlučile za koga ćemo navijati.

Iako bi se očekivalo da ne podržim onog koji je eliminisao predstavnika moje zemlje, višestrukog šampiona i najboljeg tenisera svih vremena, upravo suprotno, pomislila sam, ako je Novak već morao da izgubi, drago mi je da je to bilo od Alkaraza. Sa samo 22 godine, nastavio je da piše nove stranice istorije, pokazujući impresivne poteze, ali i veliko poštovanje prema rivalu, u polufinalu. Još snažnije sam mu dala podršku kada sam videla da ga deo publike neprimereno “pozdravlja”. Prizor koji me podsetio na 2023. i Novakov povratak na teren nakon zabrane. Tada je, kao i danas, pobedio onaj poznati inat: biti najbolji onda kada bi mnogi želeli suprotno.

Nakon petnaestak minuta od početka igre konačno smo ušle na stadion. Većina publike navijala je za Sinera, koji je pružio sjajnu igru i, kako je sam rekao, „dao sve od sebe“. Finale je do kraja bilo uzbudljivo i vredno pažnje, ali je nakon četiri seta Karlos Alkaraz zasluženo ponovo podigao trofej US Opena.

Ove godine finale sam pratila zajedno sa svojom sestrom, kojoj je to bilo prvo ovakvo iskustvo. Bila je presrećna što je imala priliku da uživo vidi istorijski trenutak. Dodatnu čar donelo je prisustvo brojnih svetskih zvezda, među kojima su bili: Dakota i Elle Fanning, Martha Stewart, Shonda Rhimes i, meni posebno drag, Bruce Springsteen, „the boss“ američke muzičke scene. Biti deo takve atmosfere na stadionu Artur Eš bio je jedan od trenutaka koji zauvek ostaju u pamćenju.