Advokat Bojić: Obrazloženje presude 9. maja će biti vrhunac beščašća i sunovrat prava

Početni i inicijalno obrazlagani narativ ovog suđenja je teško zamlaćivanje zdravog razuma i logike stvari, da je u pravosudnim krugovima i građanstvu nametnulo dilemu:„Ako poverujem u ovu glupost, onda sam idiot, ako ne poverujem, onda sam državni neprijatelj.“ Ljudi su zato ćutali ili trpeli i psovali, kazao je priznati advokat i bivši sudija Vladan Bojić u razgovoru koji je sa njim ispred portala IN4S vodio prof. Vladimir Božović.

• Niste ste dvoumili u vezi ovoga intervjua povodom danas jako goruće teme u Crnoj Gori, konkretno, najavljeneog izricanja presuda u slučaju tzv. državnog udara za 9. maj o.g.?

Ni tren, to jeste moja dužnost. Prof. Mihailo Đurić je zbog javne kritike Ustava 1974, odnosno prethodnih amandmana (što se pokazalo opravdano i tačno) osuđen zatvorskom kaznom. Kad sam dobio Vaš poziv sama je nadošla ona profesorova sentenca: „Čovek treba da govori, samo onda kada ne sme da ćuti.“ Mislim da se sada – ne sme ćutati.  

Za prof. koji je zbog članaka iz 1972. Smišljene smutnje i Kamen razdora prognan, smenjen i utamničen, veže me i sudbina mog oca koji je kao sudija iste 1972. razrešen  sudijske dužnosti, jer je javno izgovorio ono što je video da se čini – komada država. Tzv. državni udar, tj. so-called – coup d’état konverira nazivima članaka prof. Đurića a i rasvetljava slučaj kroz kovanice – smišljene slutnje i kamen razdora. Kamen razdora se tiče rušenja Njegoševe kapele, ali i sad ima cilj rušenja – njegoševske Crne Gore.
Te smutnje i razdori su išle uvek u dva smera: iznutra, protiv Srbije; a spolja, Rusije.

Iritira fakt da su optužnicom obuhvaćeni isključivo Srbi i Rusi, i dok se Rusima sudi u odsustvu, (RF za ovu ujdurmu ne ferma), Srbi već treću godinu trunu u pritvoru.

Zlokoban je fakt što je predsednik veća pri uzimanju podataka pitao za nacionalnost optužene, naravno Srbe (biti Srbin je izvesno predikatno krivično delo), što je uvod u izvedbu stare strategije: By keeping Serbs down and out. Držati Srbe dole i van igre. Zvanična MNE gazi i po svojim užasnim golootočkim žrtavama jer, bili su za Ruse! Stav i držanje zvanične Rusije mi je jasno i razumljivo a Srbije, nejasno i nerazumljivo.

Otud su ti činioci prihvata intervjua ali fokus će glavninom biti na pravnoj ravni.

Treba razjasniti da sam advokat, (nevlast), pa nema smisla primedba – pritiska na sud. Štaviše ove pravno neutralna zapažanja mogu kolegama/sudijama pridati širu sliku.

• Pošto potičete iz sudijske porodice, da ste bili sudija i advokat, s preko 30 godina iskustva šta imate s nama da podelite oko ovog, kako su ga nazvali Suđenjem vijeka?

Vele, opasno je biti u pravu u stvarima u kojima su nadležne vlasti u krivu. A ovde su nažalost dozlaboga u krivu. Početni i inicijalno obrazlagani narativ ovog suđenja je teško zamlaćivanje zdravog razuma i logike stvari, da je u pravosudnim krugovima i građanstvu nametnulo dilemu:„Ako poverujem u ovu glupost, onda sam idiot, ako ne poverujem, onda sam državni neprijatelj.“ Ljudi su zato ćutali ili trpeli i psovali.

A sve je počelo logički sumanutim idejama poluistina, lažima, čistim konstruktom. Škotski pisac Sir. Walter Scott je pre više od dva veka izrekao: “O, kako zamršenu mrežu pletemo kada prvi put počnemo da lažemo!” Šta se to radilo od 12. oktobra 2016. (talika) naovamo? Pa, samo se podmetalo, varalo, lagalo i lažima nalik istini zasipala javnost i samo su se pretakale laži i poluistine, jedna u drugu poluistinu, laž u drugu dublju, a sav poduhvat u cilju – da do stvarne istine nikad niko ne dođe.

Ni za šta se ne zalažem, ništa ne predalažem, ja samo izlažem. (Ogist Kont; Je ne suppose, rien, je ne propose rien, „expose“). A izlažem činjenice onakve kakve jesu. Ne zalažem se da se optuženi oslobode, ne predlažem sudu ništa drugo i više no što sud zna. Izložiću pravnosti i svoj sud, a – sud može da razmisli, ili ne. Prst na čelo?

Bez imalo snebivanja odmah ću izneti svoj pravni sud da je ovo suđenje – Bruka dovijeka.

Ceterum censeo: maligni ruski uticaj preko srpskih terorista, malena MNE je sasjekla.

Tri su paralelna/sukcesivna cilja ovog suđenja, prvi, pobeda DPS-a na izborima, drugi, prijem u NATO, treći kriminalizacija sveg srpskog i izvorno crnogorskog.

Zato su namjerno u proces uključeni „Srbi“ kao doušnici i nesrećnici bivših ratova, iznemogli i siromašni, prosti, bespomoćni ali pokazaće se izmučeni ali – rodoljubi! Tako se kretao proces, tako su u tim pravcima pribavljani dokazi, stanje spisa, to kaže.

Opštepoznate činjenice se u pravu ne dokazuju, uzimaju se istinitim a druge se dokazuju svim dokaznim sredstvima sem ordalija, tj. dokazivanja nemogućeg. Kolege branioci su pravno autoritativnim dokazima doznačile sudu da SS S.Đ. laže. Dakle s potpunom svešću govori neistine, čim nužno gubi status SS i seda na optuženičku klupu. Ali? I to laže po 187 put, a dovoljna je jedna laž (Najviše lažu oni koji najbolje znaju istinu. B. Crnčević) za diskvalifikaciju statusa SS. Umesto da se postidi GST jer je upleten u laži, on usplahiren cepa oficijelna dokumenta, ali sud? Kažnjava branioce!

U MNE sudu – Bruka dovijeka je u primeni stara angloamerička pojorativna sentenca: “Do not confuse me with the FACTS“! (Nemoj molim te da me zbunjuješ s činjenicama.)

Kolege branioci su uporno i stalno zbunjivale sud činjenicama i sudu je prekipelo. Ergo, ne postoji razložna sumnja o suprotnom da je sud i SDT anticipirao ishod Bruke dovijeka, jer sam stava o punoj SRASLOSTI državnog suda i državnog tužilaštva.  To datira od „čvrstih veza iz doba komunizma i tranzicionizma“ a vidi se golim okom.

Po čl. 118 Ustava (“Sl.list CG”,br.1/07,38/13) sud je samostalan i nezavisan, državno tužilaštvo nije nezavisno, već samostalno i hijerarjijski subordinisano (čl.134). To je koren adverzijalnih postupka, gde važi pravilo jednakosti oružja equality of arms a sud na glavnom pretresu primenjuje pravila jednaka za obe strane. Žig primitivizma Bruci dovijeka je dao GST: polakote, luk, Nobel, Termopili, strižice, uključenjem GRU, CIA, FBI, FSB komandosa, MOSADA, to je ona strašna zbrka (ungodlѕ jumble). Uz nepristojnost, on je abuzivan, ne zna da li mačka maše repom ili rep maše mačkom.

Neki centar moći političke, interesne, domaće strane, ili obe, mora biti zadovoljen, ponizno i udvornički do kraja. O njima M. Selimović kaže: “Ulizice, to su najgori ljudi na svijetu, najštetniji, najpokvareniji. Oni podržavaju svaku vlast, oni i jesu vlast, oni siju strah bez milosti, bez ikakvog obzira, hladni kao led, oštri kao nož, kao psi vjerni svakoj državi, kao kurve nevjerni svakom pojedincu, najmanje ljudi od svih ljudi. Dok ih bude nema sreće na svijetu, uništiće istinsku ljudsku vrijednost. ” Kriminalizacijom Srba iz Bulajevićeve filmske komunističke propagande, skupljene na buvljacima budala (Budale su ljudi od starine, budale će ostat dovijeka. P.P. Njegoš)

Vidan je napor GST i suda da obeščasti Srbe prikaže ih u najgorem mogućem svetlu, što je korenito kršenje čl. 7 Ustava jer izriče zabranu izazivanje/podsticanje mržnje netrpeljivosti po ma kom osnovu. A „zločin mržnje“ prema Srbima je – so soli MNE. Koja god da se izrekne presuda 9. maja pada na DNO: pravnog, etičkog, logičkog mulja, i po akterima i po metodu i po konceptu i odvijanju suđenja – pravni suteren. MNE je Brukom dovijeka, vezala sebe “u grdne lance“ pa je svaka presuda čist – bumerang.  I da izrekne najsvirepe kazne, i kalkuliše, i oslobađa, sud i SDT biće Bruka dovijeka. Čini se da se već vehamentno busa u prsa malena, junačka MNE, jer je zasutavila maligni uticaj velike Rusije i Srba. Vrhunac gluposti. Iseći ruski imperijalizam, agresivno Svetosvalje i srpsku hegemoniju! Postoje ljudi koji ostanu praznih šaka, čak i kada se uhvate za glavu. Back to black. SDT i sud su “potrošeni“čim su zakazali objavu presude.   Izgubili su upotrebnu vrednost a vlast se može igrati presudama radi pritiska na DF.  Umesto kriminalizacije Rusa i Srba, MNE je direktno kriminilizovala samu sebe. Tu nisu od pomoći eggheads-i (jajoglavci) tj. takojevići kojima stavljaju do znanja veliku kvalitativnu distorziju, entropiju njenog sadržaja. Zarobljeni smo izopačenim jezikom  istorijom, kvaziidentitetetima, u kaljugama predgrađanskog društva, lišeni stvarne demokratije, stvarnih ostvarenja ljudskih prava bez predosnova ozbiljne pravne države. Ambicija bez pokrića i umišljaj velike važnosti su oduvek bile – šunjajuće bolesti.

Strašno je kad jedno društvo degradira znanje(falš dipl.magistrati, doktorati). Strašno se ponizila država time što se zbivalo u sudu. Polupismenost i neznanje su „gospari“ državni neprijatelj br. 1. To jeste srž paradigme dibidus pravnog neznanja.

Industrija svesti (Berger): ljudska svest se proizvede na način i obliku koji pogoduje ideologiji vlasti. Svaka glava i najnesamostalnija zamišlja da ima samovlasnu svest. Opet tamo neki dižu glave.. Tito. Zato su mu i digli spomenik, da se ne dižu glave.

•  Dakle, po vama ishod je nevažan ili manje važan, jer je bruka pukla i nju je video ceo svet, šta je po Vama stvarni razlog i zbog čega su stvari u pravosuću i državi ovakve?

Sažeto, stanje je tako, jer ne postoji nezavisna, samostalna i nepristrasna sudska vlast. Ne postoji u realiji podela vlasti kako piše u čl. 11 Ustava: zakonodavna, izvršna i sudska. Odnos tih grana vlasti je na ravnoteži i međusobnoj kontroli, tog nema. Platon i Aristotel su začetnici učenja o podeli vlasti. Od Gortinskog zakonika pre 2.500. Podelu vlasti se odavno stvorila: Velika povelje o slobodama (Magna Charta Libertatum 1215.). Prava razrada podele vlasti je kod Monteskjea koji se može nazvati ocem podele vlasti. Državnu vlast treba kontrolisati i podeliti je samo tako da svaka vlast ima stvarnu mogućnost da sprečava druge vlasti i sačuva slobodu, prava i interese jedinki.

Priroda podele vlasti je da štiti ustavnu vladavinu i brani sjedinjavanje ovlašćenja i kompetencija u jednom organu, primenom mehanizama zaštite načela podele vlasti.

Značaj načela podele vlasti sastoji se u stvaranju pravne države. Podela vlasti, razvijajući se u okviru vladavine prava, stvara funkcionalnu i organizacionu shemu vlasti. U sistemima apsolutnog jedinstva vlasti, vladar je titular svih funkcija. Drugi državni organi vlasti koji obavljaju poslove u ime vladara, funkcionalno i organizaciono su zavisni. Apsolutno jedinstvo vlasti ne postoji u savremenim političkim režimima, odlika je robovlasničkih država i apsolutnih monarhija u kojim vladar ima punu dominaciju. U sistemu relativnog jedinstva vlasti jedan organ je titular svih funkcija, učestvuje u vršenju svake/delom svake funkcije. Poslovi su odvojeni, a državni organi uslovno samostalni. Sudska vlast je grana državne vlasti koja rešava sporove o pravu. Ona je u demokratskom društvu stub prava i sudska vlast “sud, sudski procesi i sudski sistemi su istinsko ogledalo svake države“, pa sud izvan i iznad političke vlasti – on čuva i izražava pravdu.

Na Balkanu, CG, Bih, RS, S Makedoniji, R Srbiji i drugde, vlast je u rukama gospodara.

To se postiže tako što jedna harizmatička ličnost koja vodi partiju vlasti, iz fotelje bira sastav skupštinske većine, preko nje bira Vladu, a preko onih produženih ruku Tužilački i Sudski savet, te zagospodari nad kompletnom sudskom vlašću. Time se pravno ppredak restituiše u „jedinstvo vlasti“ kao u doba komunizma, ali sad nema bar vidnih komiteta, već rade službe, strane agenture, ambasade i slušna odeljenja.

Sudska vlast je svoj obraz dala pod kiriju gospodaru. Sudije su i dalje kadije a da bi postali delioci pravde moraju prestati biti kadije, pa izrasti u sudije što je  proces.

Nezavisnost sudstva je zajamčena od države, štićena Ustavom i nacionalnim zakonima. Dužnost je ustanova, vladinih i drugih, da poštuju nezavisnost sudstva. To nije slučaj.

Sudstvo rešava iznete slučajeve nepristrasno, na osnovu činjenica u skladu sa zakonom, bez ikakvih ograničenja, nedostojnih uticaja, podsticaja, pritisaka, pretnji uplitanja, posrednih ili neposrednih, bilo od koga i iz bilo kojih to razloga. Sudska (stručna, profesionalna, neutralna) vlast se razlikuje od političke (zakonodavne i izvršne). Sudstvo se dovelo/no u slugansku poziciju prema izvršnoj vlasti, centrima moći.

Takvo je realno stanje stvari u svim zemljama u razvoju, pa i u onima malo razvijenima.

U svim modalima teži se postizanju tog da su tri vlasti organizovane tako da načelno budu podeljene među državnim organima (separation des pouvoirs, separation of powers), uz istovremeno obezbeđenje uravnotežavanja kočnica i ravnoteža (checks and balances). Kod nas je slabost nedovoljna nezavisnost sudske vlasti, a bez nje nema pravne države.  Međusobna kontrola vlasti je preventiva od zloupotrebe, a ravnoteža vlasti uslovljava da nijedan organ nema kritičnu količinu vlasti, i podela vlasti se primarno ostvaruje kroz nezavisnost sudstva i zakonitosti u radu sudija, što treba da isključi neposredan ili posredan uticaj, upliv, pritisak izvršne i zakonodavne vlasti na sudsku vlast.. Osnovni cilj podele vlasti je efikasna, kontrolisana,ograničena vlast sa smenjivim funkcionerima. Smisao podele je u stvaranju funkcionalne države, sudije, najvažniji delatnici sudstva biraju se i generišu iz struke, a ne iz političkih partija i lobija.

Tako je po pravu, ali u stvarnosti ne. Sudije najpre generišu partije vlasti, lobiji. 

Sudska vlast u trodelnoj podeli vlasti nije proživela nijedan jedini dan života.

Zamolio bih visoke delatnike sudstva da prestanu da kupe trunje pričama o nezavisnoj sudskoj vlasti. Istina, trude se neke sudije postati nezavisne, ali u zavisnom sudstvu. Od koga? Pa od izvršne vlasti, političkih i dr. centara stvarne moći čemu se sudstvo pokorava uz časne izuzetke. Od sada svako ko izrekne „pravna država ili vladavina prava“ mora se ugristi za jezik. Parafraziram Marksa: parlamentarizam je čist kretenizam, a ovde je u istoj ravni reći nezavisna sudska vlast – čist kretenizam.

Nužna je podela, kontrola i ravnoteža vlasti. (V. Istorija zapadne fil. B. Rasel, 2015).

Brinem da se skrušeno vraćamo jednoumlju, kultu ličnosti i klimi netalasanja. Dodali bi poniženjima čovečanstva i ovaj slučaj, jer neko ne može poniziti sebe kao ON sebe. Poniženja čovečanstva Frojd: 1. Kopernik (nismo centar sveta); 2. Darvin (postali smo od majmuna); 3. Frojd (podsvesno diktira naše ponašanje, nesvesno kaže šta da radi); 4. Poniženje je DNK jer zapis kaže šta će nam se desiti. Sem poniženja čovečanstva, istakao bih poniženje pravosuća MNE jer je dozvolilo da se u ideološko interesnom konstruktu ponizi i zdrav razum svakoga u Crnoj Gori i još onoga na najvišoj čuki.

Ovu tematiku bih zaokružio grubom istinitošću Poperove misli, koja nimalo ne gubi važnost, već se pojačava, nadmašuje, nadjačava i najneočekivanije neprijatnosti: „Kad imamo izvitopereno razumevanje pravno uređenih, demokratski razvijenih društava, to čine totalitarna, komunistička društva, jer ne mogu posle poluvekovnih vladavina naći sebe, prepoznati svu složenost demokratskog i pravno uređenog sveta“.

Vladavini prava treba suzbijen preterani etatizam i birokratizam, jer savremena svemoć država jeste stalna opasnost. (V. Teorija države i prava. D. Mitrović, 2010).

• Znači li da ste mišljenja da je sudstvo jasno zavisno, da njime pretežno upravljaju centri političke moći, službe, iznutra, vani, a najava presude za 9. je pogubna za sud?

Znam da će objava presuda 9. kakva god bila biti zadnji ekser u kovčeg vladavine prava.   Znam, jer je svevezujuća crvena nit da živimo u svetu kazualističkih, a ne sistemskih rešenja, da nemamo kredibilne institucije nezavisne od raspoloženja/neraspoloženja, umeća/neumeća, elite na vlasti. Na zgradama piše naziv institucije a nje u njoj nema. Znam, da sve što je loše, zato što je loše, ima ozbiljnu tendenciju da će trajati zauvek, pa nam treba nagli zaokret, a ne fenomen pristajanja. Najveća opasnost za društvo je kada se jedna loša pojava, efemerno banalizuje, jer se dublje zavuče u društveno tkivo, i to kao normalna pojava. Sve devijacije i obmane danas imaju stroge zvanične forme, Znam je zaokret nužnost, jer će doći do entropije, obrtanje u samog sebe i tiho gašenje.

Po pravilima Marfijevog zakona nikako ne treba potceniti glupost, zato je bilo nužno u ovom poslužiti se fenomenom gluposti kao opasnošću, ali i demokratskim pravom.

Glupost je ogledalo jednog vremena. Tragati za njom, progoniti je čak, izvući je na svetlost dana i predstaviti, ma kako delovalo, nije bar ovde beskorisno. Ta se tvrdnja utoliko lakše moće podržati budući da ne predstavlja paradoks. Otkriti glupost jednog vremena znači omogućiti razumevanje. Priznajemo da ako bi se zbirke gluposti umnožile, to bi dovelo do krivljenja sveta. Danas nam nude samo remek-dela. A laž. U svim domenima istorija proizvedena tako živi samo kroz izabrane delove. Iz udžbenika u udžbenik preuzima iste likove, vrednosne procene, zabrane. Njoj nedostaje osnovno. Ko nam u manihejstvu duha, kaže da dobro isključuje zlo? To su luksuzni katalozi. Gluposti otupljuju, ali nekad i razjašnjavaju i to je sve. Narod je nakog svih pravdi – gladan pravde, oduran ka glupostima, jer ih prepoznaje. Sve su na njemu višestruko isprobane. Tako da glupost slabi.  (V. Rečnik gluposti, Gi Breštel, Đ. K.Karijer, 2011. N. Sad).

Ako je spiritus muvens glupog državnog udara računao na glupost naroda prevario se.

Teatar apsurda (Théâtre de l’Absurde) je predstava fikcije apsurda, označava ostvarenja dramskih pisaca s pravom da se govori o iracionalnom, nelogičnom što odvodi do zaključka pozorišta tišine. Tako su i branioci u apsurdu u tišini napustili sud.

• Koje po vama opasnosti vrebaju po srpski narod u Crnoj Gori, ali i za samu našu Crnu Goru kao danas krajnje iskompromitovanu kriminalnu tvorevinu ove elite na vlasti?

Mislim po svim nagoveštajima, da je na redu razbijanje Mitropolije – silom i zakonom. Sprema se po meni otužno je reći jedno konačno rešenje za srspki narod u Crnoj Gori, nalik onim konačnim rešenjima na KiM, Hrvatskoj, dakle (Die Endlösung).Brinem da već postoji plan prerušenog genocida. Brine me hronologija događanja u Crnoj Gori, jer ima i tok, sofistiku, red, naume, ućutkan Beograd za proterivanja svega postojećeg. živućeg, pamćenog, tradicionalnog u današnjoj Crnoj Gori u ime EU i ličnih odnosa.

Ideologija je samo tu kao pogodno pokriće da zamagli stvarne duboke i trajne interese.

Država CG nije stvorila, slikovitije “rodila” crkvu, nego obrnuto, crkva je u najvećim mukama “porađala i rodila” državu CG i crkva je onaj stvarni “roditelj” (otac i majka) države CG, što ne može nikad i nikome biti sporno. Potvrda nije u nekakvom propisu i beleškama, nego u vekovima, trpljenja, trajanja i postojanja. To se ne može smestiti u kalupe aleja formalmnih registracija Prokrustovih pravnih modernističkih postelja. Elita nažalost nagrađuje danas sve magerijalno, a izrugava se duhovnom. Mogli su malo intelektualnije svog roditelja politički etiketirati i profesionalno eliminisati. Kolonijalna demokratija, rađa kolonijalno pravosuđe, ono rađa upravo tu i takvu svest.

Ta plitkoumna, površna, obezbožena svest, pamćenje i savest su tlo za konačno rešenje. Uveren sam da se elita preigrala u ovim nakanama, te da joj sledi fatalno konačište.

• Koliko i kako nezavisnost i samostalnost pravosuđa deluje na advokaturu, što se moglo oslikati kroz ovu Bruku dovijeka, da li se mogao desiti da je sudstvo nezavisno?

Nikada i nikako. Da je sudstvo stvarno nezvisno, ovaj proces nije mogao ni otpočeti. Ali „na stolu je bila moć“ i zato treba podsetiti na nobelovca Harolda Pintera: „Da bi se moć održala ključno je da ljudi ostanu što dublje i više u neznanju, da žive ne znajući istinu, pa čak ni onu istinu njihovih sopstvenih života.“ Ko je u tim i takvim okolnostima „pitanja moći“ mogao i bio ustavno i zakonski vlastan dati svoj autoritativan i nezavisan pravni sud, već nezavisan sud. Znamo da je tužilaštvo preko TS produžena ruka izvršne vlasti (a istine radi i sud preko SS), ali da je postojao nezavisan sud, akteri skeča bi bili uhapšeni, i izbori poništeni a slučaj zaključen.

Za advokaturu je od izvanredne važnosti nezzavisno sudstvo, jer onda addvokat zavisi od svog znanjam posvećenosti, veština, iskustava, a ne političkog ili intersnog linka.

Redbruh zato potencira da pravnički stalež mora sebe osećati kao veliku ligu ljudskih prava iznad svih stranaka, jedinstvenog u gnevu pobunjenog pravnog osećaja protiv svake povrede prava, ko god da ju je učinio, za kog god, protiv kog god, ne zbog oštećenog, nego oštećenog prava čije mu je sveštenstvo povereno. Šta je subjektivnost i osporljivost vrednovanja nego poverenje u pravosuđe. Mi smo u vremenu kad se nevelika elita isuviše obogatila, pretežno nelegitimno, i nelegalno i najvećeg dela naroda koji je na granici siromaštva, smatramo da našu brigu treba pošteno podeliti, da ne ostane nezbrinuta.

Poper naglašava da je početna tačka pravde  nezavisnost sudstva, treba upotrebiti metode i tehnike da kao hirurški nož, hladan i oštar, prodru dublje u „tkivo“ i tamo i u samom Ustavu mnogih zemalja (možda naći rak), jer Ustav podseća na izlog najlepših roba kojih u radnji nema, što je slučaj i s nezavisnim sudstvom. Laže Ustav ili vlast? Trećeg faktora lažne vladavine prava nema. Očito vlast njedri – zavisno pravosuđe.

Treba li ponoviti što je Fuko skresao Miteranu:„Tamo gde je vlast nema slobode.“ Frenzen lamentira: “Gde pronaći energiju za bavljenje pravnom kulturom koja je u krizi, kad se kriza sastoji u nemogućnosti bavljenja kulturom uopše.“ Prof.Fransoa Bolter, ispisuje: „Ko god ima moć da te ubedi da veruješ u apsurdno ima i moć da te ubedi u činjenje nepravde.“ E ovde smo direktno zapeli u srž ovog slučaja, ko je taj „ubeđivač“? Jer, neke stvari su apsurdne: Bovi imponere clitellas – stavljati volu samar. I šta onda?

Čulo vida i sluha su sluge uma koja ne mogu razumeti oni koji uma nemaju! Gde su tu pravni zupčanici pravnologičkog mehanizma da opravdaju ideju konstrukta ubeđivača?

Konkluzije se sastoji iz ocene veze između premise i zaključka i ocene istinitosti premisa indirektno povezani s valjanošću, ali svako deduktivno zaključivanje koje ima istinite premise a lažan zaključak, je nevaljano. Šta reći kad su i premise lažne! Logika je nauka koja se bavi izučavanjem zaključivanja. (V. Logika, P. Harli,BG, 2012).

Očito smo na terenu transcendentnog van iskustva, racionalnog saznanja i prešli u  područje onostranog što nadilazi moć shvatanja. „Da li verujemo zato što je apsurdno, tj.besmisleno/mistično.“E na toj ravni se ovaj slučaj, trenscedentuje. Habermas: „Zaime boga, sačuvajte nas filozofa, mislioca i advokata iz vlasti.“ To on govori kad o pitanjima iz domena stvarne vlasti daju „pogovore i ovom slučaju razni mislioci“.  Drugi američki predsednik Adams, je nesmotreno a iskreno izrekao:” Moćni uvek misle da imaju veliku dušu i širinu pogleda što im omogućuje da vide više od slabih” Ali, zanemario je da tako nastaju kolonije i strukture imperijalističkih dominacija.

Živimo vladavinu pohlepnog kapitala, a ne vladavinu prava. Ovo drugo je maska prvom.

• Da li naposletku uočavate još neke okolnosti od značaja kako za tu vladavinu prava i u aktuelni nagoveštaj objave presude izmanipulisanim ruskim i srpskim rodoljubima?

Već biše decenija, pored zakonodavne, izvršne i sudske vlasti, učvršćena je i četvrta grana vlasti – tabloidna vlast koja je u stvari „sredstvo“ izvršne vlasti i „moćnika“ da dezavušu druge dve grane vlasti i zamajavaju narod. Zakonodavna i sudska vlast su u zapećku izvršne vlasti i njenim tabloidne vlasti. Tako je u CG u RS, na BBC-u,SNN-u. To je objektivno Poperovo saznanje. Dokgod je „grumen zemlje“ izvršne vlasti neslućeno ojačan tabloidnom vlašću veći od „najvećih planina“ pravnog sistema, zakonodavne i sudske vlasti, pravne države, tj. vladavine prava realno nema i ona je rijalitna, lažna. Nervus probandi suđenja Bruke vijeka, zbog komandi suda, sveo se na to: da je došlo do aberacije, društva su odstupila od pravnog puta, zavedena vlašću – putevima zabluda. A naše pravne sisteme vrednotama američkog prava i shvatanja i to ne tek u sferi prava,

Danojlić u “Marginalijama piše: Jadne reči  „u šta ih sve ne uvaljuju i kako ih ne ponižavaju(…) Kao i nas sve uostalom: ali rečima je mnogo teže, one ne mogu da se brane.

„Niko ne može shvatiti jedan deo pre nego što pročita celinu.“ sedes materiae je u sentenci: Ubi ius, ibi remedia, koja ne znači prosto – Tamo gde je pravo, tamo je i zaštita, nego suštinski, da je skovana s porukom da pravo ne postoji tek da uredi date društvene odnose i pretoči ih u pravne, nego i da zaštiti slabe. Srpski narod je teško ugrožen. Na delu je teško degradiranje svih srpskih interesa, prava, sloboda, to je nuda veritas.“

Bez obzira na presudu koja će biti objavljena 9. maja, Decision purpose (Purpose of the decision), njena svrha će se prokazati objavom, ali Decision reason (Reason of the decision)  njeno obrazloženje će tvrdim biti vrhunac pravnog stida, beščašća i sunovrata prava.

In fine – presuda može biti brutalna, spekulantska, s dugmadima kopčanim na leđa, karikaturalna, nužno antiruska, antisrpska i smrtna kazna pravosuđu Crne Gore.  

Kopmletna spoljna politika MNE je jednaka albanskoj i svakoj bednoj podaničkoj, „dok ti puzim niz dlaku bezbedan sam i obratno“, dok ti za nešto trebam, udobno živim i obratno“,„dok imam upotrebnu vrednost za te tvoje prohteve imaću vlast“.

Da li se ljudski rod u svojoj civilizacijskoj ravni ikada spustio na niži nivo!?

Zato ćemo konstatovati da su američke kovanice namenjene drugima preobražene u njima inherentne, pa je – *USA  – WORLWIDE*S BUTCHER – **NATO – AXIS OF EVIL.

Crna Gora je svojim radom u zadnjih četvrt veka, utekla na Drugi stranu istorije.

Da li je prešla na pogrešnu stranu istorije, svedoči društvo iz Berlina – 9 : 1.

Crna Gora se ujedinila s onima s kojima niko njen nikada nije, a protiv – Srbije.

Carstvo moći crnogorskog prava (aluz. Dvorkin) osjetiće 9. maja i majka – Rusija.

*SAD kao svjetski kasapin koji dijeli “pravdu” svuda po svijetu, i koje su žigosale Slobodana Miloševića kao “balkanskog kasapina”

**NATO suđ- Osovina zla, koju su kao i za kasapina Amerikanci namjenili drugima (Sirija, Iran i dr.), vrijeme je da im vratimo “krpice u njihovo dvorište”.