Патријарх Порфирије: Молимо се за дјецу рушитеља и пљачкаша Срба на Косову и Метохији
1 min read
Митрополит Порфирије, фото: Срђан Илић
Поглавар СПЦ патријарх Порфирије поручио је у Пећкој Патријаршији да ће одговор на паљење, рушење и пљачкање имовине Срба и Српске православне цркве на Косову и Метохији бити молитва за рушиоце да то више не раде.
„Данас смо се, у овој светој Ставропигијалној лаври српских патријараха, где почивају моји свети претходници, архиепископи и патријарси српски, сведоци не само постојања него и покровитељи и ствараоци највише европске културе којом смо оплеменили косовско-метохијску земљу, помолили за душе наше браће и наших сестара пострадалих у Мартовском погрому пре седамнаест година. Сетили смо се и страдања од пре четрдесет година, када је исто у марту месецу спаљен конак овог манастира. Видимо да ових дана пљачкају и обесвећују наше храмове. Шта једино може бити наше одговор? Обесвећено ћемо молитвом освештати, спаљено и порушено ћемо поново изградити.
И Богу ћемо се молити да подари снагу онима који су остали на Косову и Метохији да истрају у останку и да у миру граде свој живот. Молићемо се, исто тако, да рушиоци престану да руше, палиоци престану да пале, пљачкаши престану да пљачкају, јер се ми у тим храмовима молимо и за њих и за њихове ближење, за њихову децу.“, казао је патријарх.
Патријарх је позвао на молитву за мир међу свим људима који живе на Косову и Метохији без обзира на њихову вјеру и нацију.
Претходно, патријарх је у манастиру Пећке Патријаршије служио помен својим светим претходницима архиепископима и патријарсима српским и пострадалима у мартовском погрому 2004. године.
Прочитајте још:
Vasa Svetosti mudre reci govorite i bogougodne poruke saljete. U molitvama treba svi Srbi da se sjedine i mole za spas i zdravlje naroda. Slava Bogu!
Promijenite naslov jer vam je dvosmislen: ,,…rušitelja i pljačkaša Srba“, Srbi ispadoše rušitelji i pljačkaši.
Naslov se ne podudara sa citatom.
Na cemu si ti?
… Ma ja to radim otkad znam za sebe!
Nego, dal’ da nastavim, jer ovi što sam za njih „molio“, danas su već odrasli ljudi, pravi kačaci!
Nastavi, neće ti škoditi ? a ovo je mudra poruka i opomena rušiteljima.
Мудре ријечи ваша светости
To nije bio pravi Albanac nego jedan obični otpadnik albanskog naroda i jedan obicni fundamentalista koji je onda zavrsio onako kako je trazio.
Да,молимо се з Предсеједника и Пемијеруку Србије ,да додам ја недостојини!
Ne huli, idiote, imaš valjda nekog.
Где је Власти и Црква у синфонији као овде то је обичај да се за власт моли ако нијесте занли ?
Апсолутне монархије, државе са неподељеним суверенитетом заснованим на јавном (државном) праву, настале су у периоду
од 15. до 18. века, што је у готово свим деловима Европе представљало значајан дисконтинуитет у односу на дотадашњу праксу,
установљену током Средњег века. До тада су не само односи
између различитих сталежа и њихових припадника, већ и само
државно устројство, темељени у значајној, често и пресудној мери,
на приватно-правним односима и уговорима између појединаца и
група (нпр. између владара и појединих аристократа, вазала и
12 Хришћанство и демократија
сениора, слободних градова и трговачких и занатлијских удружења – цехова, итд.). У таквом поретку, који је махом преовладавао
на Западу, а на Исток се проширио крајем Средњег века, Црква је
углавном имала довољно маневарског простора да се позиционира
као арбитар, првенствено морални, који бди над стабилношћу
сложених приватно-правних односа који су практично дефинисали
и државни поредак.
У апсолутним монархијама су, међутим, владари своју власт
легитимисали општим, за целу државну територију и за све сталеже универзално обавезујућим законима, па је и улога Цркве знатно
измењена . Иако је задржала бројне друштвене привилегије, Црква је, као и племство, била у политичком смислу
углавном стављена у функцију подршке и легитимизације монархијске власти. Ова тенденција се јављала како у протестантским
земљама (лутеранска Пруска и друге севернонемачке земље, такође лутеранске скандинавске земље, англиканска Енглеска), тако и
у православној Русији од владавине Петра Великог (1682-1725), а
од католичких земаља у Аустрији (нарочито током владавине
Марије Терезије, 1740-1780 и Јосифа II, 1780-1790.) и Француској,
у дугом периоду од владавине Хенрика IV (1589-1610) до Луја
XVI (1774-1792) (Kimmel 1988, Mettam 1988). Значајну политичку
самосталност и утицај Црква је углавном задржала у већини италијанских држава, Шпанији и Пољској
У Србији је дансас стање такво гдје Власт и Црква раде заједно и у интересу својих верника који им верују или не вреују.Избор патријарха Порфирија за то место је најбољи доказ,гдје је садашњи Патријарх био и васпитач садашњег Преседника док је био у мнастиру Ковиљ.НашПатријрх има одличне односе и са Предсјеницом Владе,дакле сви су односи синфониски иао не живимо у тим временима!
Прма томе можемо се само надати најбољем за државу и власт и чиниоце те власти и са ће то и дио Цркве с Патријархом подржати,то се да видјети ко хоће ко неће не мора!
Црква је Председника одликовала,па то је нормало,покојни патријарх Иринеј је рекао да нам га је само Бог послао,и дао му подршку у свему шта ради,тако да је констатација извесног господина с презименом Зец делимично тачна, уколико је он Зец?
Evo trcim