• Политика

Финале фарсе вијека: Сјутра пресуда невино оптуженим у афери „Државни удар“ (ВИДЕО)

1 min read

6 година ‎ ИН4С

Видео прилози са признањем Синђелића које су доставили адвокати одбране нису узети у доказни материјал.

Невино оптужени и осуђени у монтираном судском процесу за "државни удар"

У Вишем суду у Подгорици сјутра ће бити изречене пресуде у монтираном процесу за аферу „Државни удар“.

Двије и по године након што су од стране црногорског правосуђа ухапшени невини српски држављани за наводни покушај „државног удара“ на дан парламентарних избора 16. октобра 2016. године, биће изречена пресуда у како прорежимски медији наводе – суђењу вијека, а у реалности фарси вијека.

За наводни државни удар оптужени су лидери Демократског фронта Андрија Мандић и Милан Кнежевић, руски држављани Едуард Шишмаков и Владимир Попов, Мандићев возач Михаило Чађеновић и девет српских држављана.

Да се ради о фарси било је јасно од првог тренутка. Након што је било извјесно да ће ДПС бити поражен на сцену је ступио злокобни сценарио. Цио дан Подгорица је била под лажном узбуном и ротацијама полицијских марица. Убрзо су Специјално државно тужилаштво и тадашњи директор Управе полиције Славко Стојановић саопштили да је ухапшено 20 осумњичених за стварање криминалне организације и тероризам, односно за покушај наводног државног удара. Један број њих је у договору са тужилаштвом, под притиском и уцјеном склопио споразуме о признању кривице. Један од оркивљених Александар Чировић признао је да је свједочио лажно. У затвору су остали Бранка Милић, Душан Максић, Србољуб Ђорђевић, Милан Душић и Братислав Дикић, а да се бране са слободе Кристина Христић, Андрија Мандић, Милан Кнежевић и Михаило Чађеновић.

Након више изнесених верзија, од оне да је требало бити пуцано на посланике Демократског фронта, дошло се до коначне: планираног убиства тадашњег премијера Мила Ђукановића. Група пензионера и физичких радника требала је да изврши напад на Скупштину, пробије кордон сајоваца, и затим га убије Ђукановић. Ако га не нађу тамо, тражили би га улицама Подгорице. Није било чак нелогично да се Ђукановић ријетко појављивао у Скупштини чак и када је имао обавезу да то учини, нпр. за вријеме премијерског сата.

„Оптужени су , у вријеме проглашења резултата на изборима, планирали да уз оружје, нападну окупљене грађане испред Скупштине Црне Горе, заузму зграду и прогласе изборну побједу одређених политичких партија и ликвидирају тадашњег премијера Мила Ђукановића“, тврдили су из Управе полиције.

Црногорско Специјално тужилаштво затражило је најстроже могуће казне и за Русе оптужене у том процесу – Едуарда Широкова и Владимира Попова, означивши их као „руске националисте“ и организаторе државног удара.

Широков је ове наводе демантовао пред Тужилаштвом у Москви. Тужилаштво је омануло и са његовим идентитетом, раније га наводећи као Едуарда Шишмакова.

Права позадина афере „Државни удар“ показала се у априлу следеће године када је крња Скупштина Црне Горе ратификовала Протокол у чланству у НАТО, а званично Црна Гора је два мјесеца касније постала 29. чланица тог војног пакта.

„Државни удар“ за који нико није знао

Захваљујући атмосфери „државног удара“, ДПС је освојио 35 мандата и добио прилику да са СД-ом и странкама мањинских народа формира власт.

Међутим, оно што је одмах упало у очи је да о „покушају тероризма“ и „атентату“ нико није знао, па ни наводна мета: Мило Ђукановић.

Сумњиви свједоци, непостојеће оружје

Монтирани „државни удар“ толико је слабо осмишљен да је већ с почетка цио сценарио почео да „пуца по шавовима“. Фарсични процес огледао се и полуписменим тужиоцима Миливоју Катнићу и Саши Чађеновићу, као и пристрасном судском вијећу којег су представљале Сузана Мугоша, Весна Пеан и Драгица Вуковић. Ништа бољи нису били ни докази: ГСТ Катнић је јавности као оружје представио униформе из Арми шопова и праћке.

Према званичној верзији тужилаштва руске специјалне службе поставиле су на чело завјереничке групе пијачног продавца из Бубањ потока Сашу Синђелића. Фарсичан је био и други свједок сарадник, одговоран за логистику и наводну набавку оружја – власник бордела из Зубиног потока Мирко Паја Велимировић. Оружје никада није пронађено, јер га је Велимировић, по сопственом признању, наводно уништио на дну језера Газиводе.

Случај утемљен на свједочењу хладнокрвног убице

Суђење је почело 19. јула 2017. године, а цио случај утемељен је на свједочењу особе која је правоснажно осуђена у Хрватској за убиство невиног човјека Мирка Фотеса, самим тим себе дисквалификовши као свједока. Саша Синђелић је убио Фотеса како би украо његов трактор, упуцавши га хладнокрвно са четири метка у леђа, и налази се на црвеној Интерполовој потјерници.

Ово Тужилаштву није сметало за монтирање процеса, напротив, како би закамуфлирало чињеницу да Синђелића потражује Хрватска, он је представљен под лажним именом, као Александар.

Одбрана је више пута указивала на неколико чињеница: Синђелић никада није био у Москви, психички је болестан (документавано са три вјештачења), осуђиван је за убиство и налази се због тога на црвеној Интерполовој потерници.

Најважнији доказ предат је током суђења, 4. октобра 2018. године. Из Министарства спољних послова Руске Федерације стигао је документ у којем се недвосмислено и службено потврђује да је Синђелић слагао да је 27.септембра 2016 . године ушао у Москву – те да је из зоне транзита враћен у Београд.

Судски процес није прекинут чак ни када је Синђелић пред сам крај претреса признао да је лажно свједочио. Видео прилози са признањем Синђелића које су доставили адвокати одбране нису узети у доказни материјал. У знак протеста већина адвоката одбране одбила је да изнесе завршне ријечи.

„Нико од мене није тражио да ухапсим или извршим атентат на Ђукановића и да спријечим улазак Црне Горе у НАТО. Да је неко хтио да спроведе државни удар и атентат на Мила то би се и десило, казао је Синђелић у емисији „Ћирилица“ на Телевизији „Хепи“.

Виши суд након свега, саопштио је да Синђелићева промјена исказа неће утицати на одлуку у предмету.

Поразно смијешан тужилац

Поразно за правосудни систем Црне Горе открио се у лику главног специјалног тужиоца Миливоја Катнића, који је открио не само сву фарсу судског процеса, већ је његово невјероватно понашање, које је изазивало смијех јавности, додатно понизило невино осуђене грађане.

Прогласивши се за тајновидца, Катнић је тврдио да му је Господ Бог и талик црногорски дао доказе. Више пута током суђења себе је упоредио са Исусом Христом. Оптуживао је ГРУ да је са Златибора планирао упад у Црну Гору, а затим све то демантовао изјављујући љубав „братској Русији у Србији„.

Током суђења, он је тврдио и да „језеро Газиводетече узводно, да се кошарка игра ногама,  а пријетио је и самоубиством тако што ће се „опасати Нобелом“.

Својих „бисера“ је имао и СДТ САша Чађеновић. Тако је он тражио да се поводом „државног удара“ саслушају предсједник САД Доналд Трамп и предсједник Сјеверне Кореје Ким Џонг Ун.

Послије ГРУ умијешани ЦИА, ФБИ…

Након извјесног времена Специјалном тужилаштву није било довољно да је за „државни удар“ осумњичен само руски ГРУ. Оптужница је проширена па су се међу осам нових имена нашли и агенти америчког ФБИ и ЦИА.

Бивши оперативац ЦИА-е и један од власника безбједносне компаније Patriotic Defence Group из Орланда Брајан Скот „разбио“ је ове наводе тужилаштва сјајним и прецизним свједочењем пред Вишим судом.

Незадовољан његовим изјавама Катнић је неколико пута прекидао Скотово свједочење, да би на крају закључио да су „и њега одрадиле баћушке“.

Судско вијеће је одбило предлог одбране да се као свједоци позову премијер Душко Марковић и митрополит црногорско-приморски Амфилохије.

„Тражимо да се овај процес одмах прекине и да људи пусте из затвора, да Бранка Милић изађе из Амбасаде Србије, те да се ова фарса заврши тако што ће свако добити оно што заслужује“, изјавио је пред сам крај претреса лидер НСД и члан Предсједништва ДФ-а Андрија Мандић.

Истог мишљења је био и Милан Кнежевић.

„Тзв. државни удар имао је за циљ да смањи излазност, убрза учлањење Црне Горе у НАТО, тако што ће преварити западне партнере Црне Горе да постоји латентна опасност од Русије, те да се кроз фингирани процес доведе до тога да наш савез буде забрањен“, казао је он.

Тужилаштво није ништа успјело да докаже ни током маратонског претреса телефона оптужених. Једино што је било очигледно јесте да је Широков контактирао само са Синђелићем. Његов број, разговор нити чак једна-једина порука нису га могли повезати са ниједним од оптужених

Пресуда је симболично заказана за 9. мај, Дан борбе против фашизма. Из ДФ-а су најавили да се неће без отпора дати повести у затвор у пресуди коју ће донијети браћа Ђукановић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: