Мрежа за афирмацију невладиног сектора (МАНС) тражила је од Врховног државног тужилаштва да преиспита одлуку специјалних тужилаца којом је одбачена кривична пријава те организације против бившег шефа државе Мила Ђукановића, његове сестре Ане Ђукановић и осталих за злоупотребу службеног положаја, примање мита и стварање криминалне организације током продаје бившег државног предузећа “Телеком”.
У МАНС-у оцјењују да је рјешење о одбацивању “засновано на паушалним, произвољним и неоснованим наводима, све у циљу невршења службене дужности и непредузимања радњи провјера навода из кривичне пријаве, те да задатак тужилаштва није био откривање и процесуирање за кривична дјела која се гоне по службеној дужности, већ је тужилац тражио начин да пријављене ослободи од кривичноправног прогона”.
Према незваничним информацијама “Вијести”, притужбу врховном државном тужиоцу Милораду Марковићу упутила је и Канцеларија заштитника имовинско-правних интереса, оцјењујући да не може бити застаре у случају познатом као афера “Телеком”, као и да је поступајућа специјална тужитељка Ана Перовић-Војиновић погрешно утврдила чињенично стање и примијенила материјално право и члан 125 Кривичног законика, који третира застаријевање кривичног гоњења.
Перовић-Војиновић је крајем јула одбацила кривичну пријаву МАНС-а из марта 2019. против двоје Ђукановића, али и бившег представника Телекома Олега Обрадовића, “Еурофонда” Веселина Баровића, предузећа “Монте Адриа” Дамјана Хосте и “Мађар Телекома” Томаша Морваиа, наводећи да је застара за дио кривичних дјела наступила још прије 15, док су нека застарјела прије нешто више од четири године.
Бивши предсједник је након тога за “Побједу” казао да не вјерује да је застара разлог одбацивања пријаве, већ да је у питању непостојање кривичног дјела.
Говорећи о одлуци тужилаштва, Ђукановић је казао да је разлог што један број носилаца државних функција не доноси “на Уставу и законима засноване одлуке”, страх од неиспуњеног очекивања дијела јавности, од одупирања “беспризорном притиску великосрпског национализма и његове црквене, политичке и медијске послуге у нашој држави”, те од “ментора демократије” у региону, назвавши афере “Телеком”, “Први милион” и “Пандора папире” – “памфлетима” и “будалаштинама”…
Произвољно, паушално, без саслушања пријављених
У притужби МАНС-а, коју потписује директор Истраживачког центра Дејан Миловац, наглашено је да тој НВО није достављена одлука Специјалног државног тужилаштва од 8. јула, већ акт од 28. јула, “који је незаконит и неразумљив, без образложења и навођења које су релевантне процесне радње предузете да до застарјелости не дође”.
“…Имајући у виду да је пријава поднесена још у марту 2019, а да је, у међувремену Специјално државно тужилаштво свакако водило поступак против једног од лица обухваћеног овом пријавом (Олег Обрадовић). Осим тога, за једно од дјела наводи се да је застарјелост наступила 15. маја 2021, што чини проток времена дужи од двије године, након сто је пријава поднесена и отвара питање које су радње предузете за то вријеме, односно како је поступајући тужилац тада дозволио да дође до застарјелости”, стоји у притужби МАНС-а.
Ако је сматрао да постоје разлози за одбацивање кривичне пријаве, истиче се у притужби, поступајући специјални тужилац био је дужан да о томе одлучи образложеним рјешењем у складу са чланом 271 Закона о кривичном поступку (ЗКП).
“И исто достави подносиоцу, а не да подносиоца пријаве у форми обавјештења произвољно и паушално обавјештава да је рјешењем одбацио кривичну пријаву, јер је наступила застарјелост. Сходно члану 271, став 1 ЗКП-а, поступајући тужилац морао је донијети образложено рјешење, ако је сматрао да не постоји основана сумња да је извршено кривично дјело које се гони по службеној дужности. Зато је неразумљиво како је тужилац цијенио пријаву, бројне доказе на које је у пријави указано, које чињенице и податке је прибавио и како их је цијенио. Дакле, тужилац није донио рјешење и пружио разлоге због којих сматра да је наступила застарјелост, паушално је утврдио када су се десиле посљедње радње извршења кривичних дјела, не пруживши никакво образложење на основу чега и на који начин је дошло до застаре”, наводи се.
Из МАНС-а упозоравају и на то да поступајући тужилац, осим што је побројао рокове застарјелости за појединачна кривична дјела, није цијенио да су у току поступка предузимане процесне радње које прекидају или задржавају ток застарјелости, као и да се већ водио поступак против Обрадовића, али не и других лица обухваћених пријавом.
“Такође, у обавјештењу тужиоца нема никакве назнаке да је предузео било коју радњу из које је утврдио било коју чињеницу, нема назнаке да је од било кога прикупио обавјештење, да је прибавио и извршио увид у било који доказ, па чак ни назнаке да је уопште саслушао пријављене или било које друго лице на околности и наводе из кривичне пријаве, осим што се наводи да је наступила застарјелост. Умјесто тога, поступајући тужилац само наводи да је кривичну пријаву одбацио, што указује на то да је такву одлуку донио произвољно и да није предузео ниједну радњу прије одбацивања пријаве”, наглашавају из МАНС-а.
Подсјећају да у су кривичној пријави наведене радње и докази из којих произлази да су пријављени извршили кривична дјела.
“…Али је остало нејасно како је све то тужилац цијенио и из којих разлога је те радње и доказе занемарио и игнорисао. Специјални тужилац је морао предузети радње ради провјере навода и доказа кривичне пријаве, прикупити друга потребна обавјештења и доказе и у својој одлуци навести разлоге и образложење за одлуку какву је донио. Умјесто тога, тужилац по пријави није предузео ништа, већ је произвољно одбацио”, поручују из МАНС-а у притужби Врховном државном тужилаштву.
Мањински акционари закинути
Државна компанија “Црногорски Телеком” је продата 2005. године “Мађар телекому” за 114 милиона, од чега су три милиона издвојена за дотацију откупа акција мањинских акционара.
Влада тадашњег премијера Ђукановића одлучила је да сваком мањинском акционару Телекома доплати из буџета по 30 центи за сваку акцију коју понуде “Мађар телекому”. Тако су Мађари куповали мањинске акције по цијени од 2,2 еура, како су и предлагали, али су акционари, захваљујући контрибуцији Владе, добили 2,5 еура за сваку продату акцију. Мањински акционари су, ипак, остали закинути, јер је чак и “субвенционирана” цијена била значајно мања од цијене коју је “Мађар телеком” платио за државни пакет акција, односно 4,7 еура по акцији.
“Мађар телеком” је у децембру 2011. платио казну од 95 милиона долара како би се поравнао са са америчком Комисијом за хартије од вриједности и берзу (СЕЦ) због оптужби у грађанском и кривичном поступку да је компанија подмитила званичнике у Сјеверној Македонији и Црној Гори како би добила посао и искључила конкуренцију у области телекомуникација. У оптужбама СЕЦ-а наводи се да је Дојче телеком преко своје подружнице исплатио вишемилионски мито црногорским званичницима.
СЕЦ је у јануару 2014. одустао од доказивања чињеничних тврдњи о корупцији у Црној Гори због “рационализације” поступка, а тражили су да се процес настави у случају сличне корупције у Сјеверној Македонији, за коју су сматрали да ће је лакше доказати. Та америчка државна комисија је у априлу 2017. објавила да су се двојица бивших директора Мађар телекома сагласили да плате 400.000 долара и прихвате забрану обављања послова како би се поравнали у случају оптужби за корупционашку приватизацију у Црној Гори и Сјеверној Македонији.
Бивши главни извршни директор “Мађар телекома” Елек Штрауб пристао је да плати 250.000 долара, а Андраш Балог, бивши главни директор за стратегију, 150.000 долара, а обојица су прихватила да пет година не раде као службеници или директори у свим компанијама чије се акције продају на берзама у надлежности СЕЦ-а.
Њујоршки суд је трећег оптуженог званичника Мађар телекома у овом случају, Тамаша Марваиа (бившег директора за аквизиције и пословни развој), у фебруару осудио на основу споразума са СЕЦ-ом да плати казну од 60.000 долара због лажирања компанијских књига и досијеа у вези са корупционашком шемом.
У априлу 2015. године, црногорско тужилаштво добило је документацију о афери “Телеком” из САД. Од те године па до почетка 2019, специјални тужиоци објашњавали су да чекају превод документације… Бивши главни специјални тужилац Миливоје Катнић, сада оптужен за кривична дјела стварање криминалне организације и злоупотреба службеног положаја, тврдио је почетком 2019. да Мило и Ана Ђукановић нису укључени у малверзације око продаје “Телекома”.
Након тога, у марту 2019. године, МАНС подноси пријаву против Ђукановића, његове сестре и више особа поднио због сумње у злоупотребу службеног положаја и примање мита.
У пријави је наведено да се они терете да су “кроз организовање криминалне групе, користећи привредне и пословне структуре Црне Горе, преко утицаја на извршну власт обезбиједили да Влада омогући Мађар телекому да по повољнијим условима купи акције мањинских акционара и тако дође у посјед двије трећине акција Телекома, а што је био услов за куповину државног пакета акција компаније”.
“Затим су сачињавали лажне уговоре преко којих је пријављеном Милу Ђукановићу и другим за сада неидентификованим лицима исплаћен мито у износу од 7,4 милиона еура, које су стекли, држали и користили са знањем у тренутку пријема да новац потиче од кривичног дјела, истовремено лажно приказујући чињенице о природи тог новца који је исплаћен као мито и лажно приказујући да се ради о новцу исплаћеном за извршене услуге”, наводи се у пријави.
(Вијести)
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Ухапсите тужитељку и у Спуж.Како се зове та векина глибуља ,тзв тужитељка??.